716. Da se svete stvari označavaju sa sedam, jasno je iz onoga što je ranije rečeno o sedmom danu ili Sabatu, stav 84-87. Naime, Gospod je sedmi dan; i od Njega je svaka Nebeska crkva ili nebeski čovek, koji je isto tako sedmi dan, pa i samo nebesko koje je najsvetije, jer je od samoga Gospoda. Zato se u Reči sa sedam označava ono što je sveto. Jer oni koji su u unutrašnjem smislu, kao što su anđeli i anđeoski duhovi, i ne znaju šta je broj, pa tako ni šta je sedam. Dakle, ovde se ne misli na to da sedam parova treba da se uzme od svi čistih životinja, ili da je toliko više bilo dobrote nego zla kao što je sedam prema dva; nego se time pokazuje kako je volja, kojom je čovek te crkve bio snabdeven, bila dobrota koja je sveta i na čiji se račun on mogao ponovo roditi, kao što je već rečeno. Da sedam označava ono što je sveto ili svetinje, očito je po obredima u reprezentativnoj crkvi, gde se broj sedam često pojavljuje. Na primer, trebalo je da poškrope krvlju ili uljem sedam puta, kao što se kaže u Knjizi levitskoj:
I uze Mojsije ulje pomazanja, i pomaza šator i sve stvari koje su u njemu, i osveti ih. I poškropi njim oltar i sve sprave njegove, i umivaonicu i podnožje njezino, da se osveti. (Levitska 8:10, 11)
Ovde bi sedam puta bilo sasvim bez značaja kada time ne bi bilo predstavljeno ono što je sveto. A kada je Aron došao na sveto mesto, kaže se:
Poslije neka uzme krv od junca i poškropi s prsta svojega prema zaklopcu k istoku, a pred zaklopcem neka poškropi sedam puta s prsta svojega.
A isto tako i oltar:
I neka ga poškropi ozgo istom krvlju s prsta svojega sedam puta; tako će ga očistiti i posvetiti od nečistota sinova Izrailjevih. (Levitska 16:14, 19)
Ovde pojedinosti, svaka posebno i sve zajedno, označavaju samoga Gospoda, a prema tome i svetinju ljubavi; tako se pominju: krv, sedište milosti, oltar i istok, smer u kom treba poškropiti krvlju sedam puta. A tako i kod žrtvovanja, kao što čitamo u Knjizi levitskoj:
Kaži i reci sinovima Izrailjevim: Ako ko zgriješi nehotice i učini što je Gospod zabranio da se čini, ako svećenik pomazani zgriješi, te bude na grijeh narodu, neka za grijeh koji je počinio prinese tele zdravo Gospodu na žrtvu za grijeh. I neka zamoči svećenik prst u krv, i krvlju sedam puta poškropi pred Gospodom, pred zavjesom od svetinje. (Zaharija 4:2, 3, 6)
Ovde se sedam odnosi na ono što je sveto; jer je reč o ispaštanju koje je sasvim od Gospoda, pa je prema tome predmet o kom se govori sam Gospod. Slični obredi su propisani i kod čišćenja od gube, o čemu čitamo u Knjizi levitskoj:
Pa neka uzme živoga vrapca i drvo kedrovo i crvac i isop, i to sve sa živijem vrapcem neka zamoči u krv vrapca zaklanoga nad vodom živom. I neka poškropi sedam puta onoga koji se čisti od gube, i neka ga proglasi da je čist, i neka pusti živoga vrapca u polje. Pa neka zamoči prst od desne ruke svoje u ulje što mu je na lijevom dlanu, i poškropi njim sedam puta pred Gospodom. Pa neka uzme drvo kedrovo i isop i crvac i drugoga vrapca živoga, i neka zamoči u krv od zaklanoga vrapca, i poškropi kuću sedam puta. (Levitska 14:6, 7, 27, 51)
Ovde svako može videti da nije reč o kedru, crvcu, ulju i krvi od vrapca niti o broju sedam, već da sve to predstavlja svetinje. Oduzme li se od njih ono što je sveto, tada je sve što ostaje mrtvo. Ali kada one predstavljaju svetinje, tada se poštuje Božansko koje je u njima, koje je unutrašnje i samo predstavljeno spoljašnjim. Jevreji nisu mogli znati šta ti pojmovi znače; niti iko danas zna šta je predstavljeno kedrom, isopom, crvcem i vrapcem. Ali da su samo bili voljni da to znaju i čine, i da su se klanjali Gospodu ili Mesiji koji je trebalo da dođe i izleči ih od gube – to jest od profanacije svetinja – možda bi bili spaseni. Jer oni koji misle i koji veruju, čim stignu u drugi život, primaju pouku o tome šta je bilo predstavljeno pojedinim stvarima i svim zajedno. Tako je bilo zapoveđeno za junicu:
I uzevši Eliazar krvi njezine na prst svoj, neka poškropi krvlju prema šatoru od sastanka sedam puta. (Knjiga brojeva 19:4)
Pošto je sedmi dan ili Sabat označavao Gospoda, a od Njega i nebeskog čoveka, kao i samo Nebesko, to je sedmi dan u Jevrejskoj crkvi bio najsvetiji među svim njihovim običajima; otuda je bio i Sabat sabata svakih sedam godina (Knjiga levitska 25:4), a i jubilej koji se proglašavao posle sedam takvih Sabata, to jest sedam puta sedam godina Levitska 25:8, 9). ( 1
Da u najvišem smislu sedam predstavlja Gospoda, a tako i svetost ljubavi, vidi se i po zlatnom svećnjaku sa sedam sveća (Knjiga izlaska 25:31-33, 37; 37:17-19, 23; Knjiga brojeva 8:2, 3; Zaharije 4:2), o čemu piše i Jovan:
Obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom i, obazrevši se, videh sedam svijetnjaka zlatnijeh, i usred sedam svijetnjaka sina čovječjeg, obučena u dugačku haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnijem. (Otkrivenje 1:12, 13)
Vrlo se jasno pokazuje da sedam svijetnjaka predstavlja Gospoda, a sveće su svetinje ljubavi ili nebeske stvari; i zato ih je sedam. I opet:
I od prijestolja izlažahu munje i gromovi i glasovi; i sedam žižaka ognjenijeh gorahu pred prijestoljem, koje su sedam duhova Božjih. (Otkrivenje 4:5)
Ovde je sedam žižaka ispred prestola Gospodovog bilo sedam svećnjaka. Isto se označava brojem sedam kod proroka, kao kod Isaije:
I svjetlost će mjesečeva biti kao svjetlost sunčeva, a svjetlost će sunčeva biti sedam puta veća, kao svjetlost od sedam dana, kad Gospod zavije ulom narodu svojemu i iscijeli rane koje mu je zadao. (Izaija 30:26).
Ovde sedmostruka svetlost ne znači ništa sedam puta veće, nego svetinje ljubavi koje su označene suncem (videti šta je rečeno o broju sedam: poglavlje IV, stih 15). Iz toga je vrlo jasno da brojevi, ma koji se koristili u Reči, nikada ne znače količinu (videti poglavlje XI, stih 3). ( 2
Poznámky pod čarou:
