1
Još reče Gospod Mojsiju u polju moavskom na Jordanu prema Jerihonu govoreći:
2
Zapovedi sinovima Izrailjevim neka dadu od nasledstva svog Levitima gradove, gde će živeti; i podgrađa oko gradova podajte im,
3
Da u gradovima žive, a u podgrađima njihovim da im stoji stoka i imanje njihovo i sve životinje njihove.
4
A podgrađa koja date Levitima neka budu na hiljadu lakata daleko od zidova gradskih unaokolo.
5
Zato izmerite iza svakog grada na istok dve hiljade lakata, i na jug dve hiljade lakata, i na zapad dve hiljade lakata, i na sever dve hiljade lakata, tako da grad bude u sredi. Tolika neka budu podgrađa njihova.
6
A od gradova koje date Levitima odvojte šest gradova za utočište, da onamo uteče ko bi koga ubio; i osim njih podajte im četrdeset i dva grada.
7
Svega gradova, koje ćete dati Levitima da bude četrdeset i osam gradova, svaki sa svojim podgrađem.
8
A tih gradova što ćete dati od nasledstva sinova Izrailjevih, od onih koji imaju više podajte više, a od onih koji imaju manje podajte manje; svaki prema nasledstvu koje će imati neka da od svojih gradova Levitima.
9
Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
10
Reci sinovima Izrailjevim i kaži im: Kad pređete preko Jordana u zemlju hanansku,
11
Od gradova koji vam dopadnu odvojte gradove za utočište da u njih uteče krvnik koji ubije koga nehotice.
12
I ti će vam gradovi biti utočišta od osvetnika, da ne pogine krvnik dokle ne stane na sud pred zbor.
13
I tako od tih gradova koje date šest gradova biće vam utočišta.
14
Tri takva grada podajte s ove strane Jordana, a Tri grada podajte u zemlji hananskoj, ti gradovi neka budu utočišta.
15
Sinovima Izrailjevim i došljaku i strancu, koji se bavi među njima, neka tih šest gradova budu utočišta, da uteče u njih ko god ubije koga nehotice.
16
Ali ako gvožđem udari koga, te onaj umre, krvnik je, neka se pogubi takav krvnik.
17
I ako kamenom iz ruke, od kog može čovek poginuti, udari koga, te onaj umre, krvnik je, neka se pogubi takav krvnik.
18
Ili ako drvetom iz ruke, od kog može čovek poginuti, udari koga, te onaj umre, krvnik je, neka se pogubi takav krvnik.
19
Osvetnik neka pogubi krvnika; kad ga udesi, neka ga pogubi.
20
Ako ga iz mržnje turi, ili se baci čim na nj navalice, te onaj umre,
21
Ili ako ga iz neprijateljstva udari rukom, te onaj umre, neka se pogubi takav ubica, krvnik je; osvetnik neka pogubi tog krvnika kad ga udesi.
22
Ako li ga nehotice turi bez neprijateljstva, ili se baci na nj čim nehotice,
23
Ili kamenom od kog može čovek poginuti, ako se baci na nj nehotice, te onaj umre, a nije mu neprijatelj, niti mu traži zla,
24
Tada da sudi zbor između ubice i osvetnika po ovom zakonu.
25
I zbor neka izbavi krvnika iz ruke osvetnikove i vrati ga u utočište njegovo, kuda je utekao, i onde neka ostane dokle ne umre poglavar sveštenički, koji je pomazan svetim uljem.
26
Ako krvnik kako god iziđe preko međe svog utočišta u koje je utekao,
27
I nađe ga osvetnik preko međe utočišta njegovog, ako krvnika ubije osvetnik, neće biti kriv za krv.
28
Jer u utočištu svom valja da stoji dokle ne umre poglavar sveštenički; pa kad umre poglavar sveštenički, onda treba da se vrati krvnik u zemlju nasledstva svog.
29
Ovo da vam je uredba za suđenje od kolena do kolena po svim stanovima vašim.
30
Ko bi hteo pogubiti čoveka, po svedocima neka pogubi krvnika; ali jedan svedok ne može svedočiti da se ko pogubi.
31
Ne uzimajte otkup za krvnika, koji zasluži smrt, nego neka se pogubi.
32
Ni od onog ne uzimajte otkup koji uteče u utočište, da bi se vratio da živi u svojoj zemlji pre nego umre sveštenik;
33
Da ne biste skvrnili zemlju u kojoj ste, jer krv ona skvrni zemlju, a zemlja se ne može očistiti od krvi koja se prolije na njoj drugačije nego krvlju onog koji je prolije.
34
Zato ne skvrnite zemlje u kojoj nastavate i u kojoj ja nastavam, jer ja Gospod nastavam usred sinova Izrailjevih.
