9937. Da nosi Aron grijehe svetijeh [stvari] . Da ovo označava otklanjanje obmana i zala kod onih koji su u dobru od Gospoda, vidi se iz reprezentacije Arona, što je Gospod u pogledu dobra ljubavi (vidi br. 9806); i iz reprezentacije sveštenstva koje je Aron pretstavljao, a što je sva služba Gospodova koju on vrši kao spasitelj (br. 9809); i iz značenja svetih stvari, koje su darovi koje su oni donosili Jehovi ili Gospodu kako bi se iskupili njihovi grehovi, koji su darovi bili žrtve paljenice, prinosi, i naljevi. Da su ove stvari označene svetim stvarima, jasno je, jer se kaže, koje sinovi Izrailjevi prinesu u svijem darovima svojih svetihprinosa. Da nositi nepravde označava otkloniti obamne i zla, ili grehove, kod onih koji su u dobru je zato što se to kaže o Gospodu, jer je Gospod bio pretstavljen Aronom, a celo delo spasenja bilo je pretstavljeno Aronovom službom, ili sveštenstvom. Da se kaže da o Gospodu da nosi grehove za ljudsku rasu, poznato je u crkvi; ali se ne zna što je označeno sa nositi bezakonja i grehove. Neki veruju da to znači da je on na sebe uzeo grehove ljudske rase, i dopustio da bude osuđen na smrt na krstu; i da zato što je osuda za grehove pala na njega, da su smrtnici zbog toga oslobođeni osude; i tako isto da je Gospod otklonio osudu tako što je ispunio zakon, jer bi zakon osudio svakoga ko ga be bi ispunio (izvršio).

[2] Ali ove stvari nisu označene s onijeti bezkonja, jer dela svakoga čoveka s njim ostaju posle smrti, i prema njima njemu se sudi za život iii za smrt. Njegova su dela onakva kakva je njegova ljubav i njegova vera, jer ljubav i vera sačinjavaju život dela; pa se stoga ona (dela) ne mogu preneti na drugoga koji bi ih poneo. Iz ovoga se vidi da se nešto drugo označava sa poneti bezakonja; ali može se videti šta je označeno samim nošenjem bezakonja od Gospoda. Jer Gospod ih nosi kad se bori za čoveka protivu svih paklova, jer sam čovek ne može da se protivu njih bori sam od sebe; nego sam Gospod to čini, i doista za svakoga čoveka, ali na razne načine u skladu s njegovim (čovekovim) primanjem Božanskog dobra i Božanske istine.

[3] Kad je Gospod bio u svetu, on se borio protivu svih paklova, i potpuno ih potčinio. Zbog ovoga je isto tako postao i pravda. Na taj je način otkupio one koji primaju Božansko dobro i istinu od njega; i on ih [paklove] otklanja onako kako se čovek njima odupire. Onaj ko pokori paklove jednom, pokorio ih je za uvak; a da bi to Gospod učinio, načinio je svoje ljudsko Božanskim. Dakle, onaj ko se sam bori za čoveka protivu paklova (ili što je sto, protivu zala i obmana, jer su ove iz pakla), za njega se kaže da nosi grehove, jer on sam nosi ovaj teret. Sa poneti grehove isto tako označava se i otkloniti zla i obmane od onih koji su u dobru jer je to posledica; jer koliko se paklovi otklone od čoveka, toliko se otklanjaju zla i obmane, jer, kao što je rečeno, ovi su iz pakla. Zla i obmane su grehovi i bezakonja. Kakav je ovo slučaj, može se videti iz onoga što je gore pokazano (br. 9715, 9809), gde se govori o Gospodovoj zasluzi i pravdi kao i o tome kako je potčinio paklove.

[4] Razlog da se za Arona kaže da on nosi bezakonja, je to što je on pretstavljao Gospoda, i što je njegovo sveštenstvo pretstavljalo celo delo izbavljenja (br. 9806, 9809); a galavno delo izbavljenja je u tome da se čovek otkupi i oslobodi od paklova, i da se tako uklone zla i obmane. Kaže se da se uklone zla i obmane, jer izbavljenje od grehova (to jest, praštanje istih) je ništa drugo nego njihovo uklanjanje; jer ova ostaju kod njega; nego onoliko koliko se usađuju dobra i istine, toliko se zla i obmane uklanjaju. Tu je slučaj kao s nebom i paklom. Nebo ne obara pakao; nego otklanja od sebe one koji su tamo: jer dobro i istina od Gospoda sačinjavaju nebo; a ovi (dobro i istine) uklanjaju [zlo i obmanu]. Slučaj je sličan sa čovekom, koji se sam od sebe pakao; ali kada se preporodi, on postaje nebo, i koliko postane nebo, toliko se pakao od njega uklanja. Opšte je mišljenje da se grehovi ne uklanjaju na ovaj način; nego da s psolutno odvajaju. Ali ovakve osobe nisu svesne tzoga da je tčovek po sebi samo zlo, i da koliko se drži u dobru od Gospoda, toliko izgleda kao da su zla kod njega iskorenjena; jer kad se čovek drži u dobru, od se otstranjuje od zla. Međutim, niko se ne može uzdržavati od zla i držati u dobru ako nije u dobru vere i u ljubavi prema bližnjemu od Gospoda, to jest, ako ne dopušta da ga Gospod preporodi. Jer kao što je rečeno, nebo se usađuje u čoveka kroz preporod, i na taj se način od njega pakao otstranjuje.

[5] Iz ovoga se ponovo može videti da nositi bezakonja, kada se govori o Gospodu, označava neprekidnu borbu za čoveka protivu paklova, stoga neprekidnuo njihovo uklanjanje; jer postoji neprekidno uklanjanje, ne samo dok je čovek u svetu, nego i onda kada je u večnosti. Nijednom čoveku nije moguće da tako ukloni grehove; jer od sebe samoga ne može da otstrani ni najmanji greh, a još manje paklove, a najmanje to može da učini u za uvek. (Ali pogledaj šta je o ovome rečeno pre, naime, da se zla kod čoveka nikad ne odvajaju apsolutno; nego da se otklanjaju onoliko koliko je čovek u dobru od Gospoda, br. 8393, 9014, 9444-9454.) {ign94}Da je Gospod{ign95} k je bio u svetu{ign95} pobedio paklove kroz borbe u iskušenjima{ign95} i da je preko toga sve stvari veo u red; tako isto da je to učinio od Božanske ljubavi{ign95} da bi spasao ljudsku rasu{ign95} i da je na taj način učinio svoje ljudsko Božanskim{ign95} može se vidti na mestima navedenim u 9528kraj; a tako isto da se u iskušenjima , koja su duhovne borbe protivu zala koja su iz pakla, da se Gospod bori za čoveka, br. 1692, 6574, 8172, 8969). Kako je Gospod, dok je bio u svetu, nosio bezakonja ljudske rase, to jest, kako se borio s paklovima i pokorio ih, i na taj načio stekao Božansku moć da ove uklanja kod svih onih koji su u dobru, i kako je na taj način postigao zaslugu i pravdu, opisuje se kod Isaije 59:16-20; 63:1-9; kao šo je već bilo objašnjeno (br. 9715, 9809).

[6] Kad se shvate ove stvari, može se znati šta je označeno onim što je rečeno u pedeset i trećem poglavlju kod istoga proroka o Gospodu, gde se od početka do kraja govori o njegovim iskušenjima; tako [se govori] o stanju u kojemu je bio dok se borio sa paklovima, jer iskušenja nisu ništa drugo nego borbe s ovima. To se stanje opisuje ovako: Aon bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali on bi ranjen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se izliječismo. Mi svi kao ovce zađosmo, svaki se okrenu svojijem putem. I Jehova pusti na nj bezakonja svijeh nas (Isa. (53:4-5). On se tamo naziva i rukom Jehovinom, čime se označava moć (br. 4932, 7205).

Da nositi bolesti, nemoći, i bezakonja, i biti proboden i ranjen označava stanja iskušenja, jasno se vidi; jer u takvim stanjima duša je na mukama, u tuzi, i očajanju, što sve skupa čini unutrašnju teskobu. Ove stvari unosepaklovi, jer u iskušenjima oni napadaju samu ljubav onoga protivu koga se bore [napadaju ono što čovek najviše voli], a ljubav svakoga čoveka je ono što je najdublje u njegovom životu. Gospodova ljubav je bila u tome da spasi ce ljudsko rod, koja je ljubav bila esse [being] njegovog života, jer ova je ljubav u njemu bila Božanska. I kod Isaije, gde se govori o Gospodovim borbama, ovo se opisuje ovim rečima: Jer reče: doista su moj narod, sinovi, koji ne će iznevjeriti. I bi im spasitelj. U svakoj tuzi njihovoj on bješe tužan, i anđeo, koji je pred njim, spase ih. Ljubavi svoje radi, i milosti svoje radi on ih izbavi, i podiže ih i nosi ih svo vrijeme (Isa. (63:8-9).

[7] Da je dok je bio u svetu Gospod podneo takva iskušenja, samo se u kratko opisuje u Jevanđeljima, a mnogo više kod proroka, a posebno u Davidovim Psalmima. U Jevanđeljima se samo kaže daje bio odveden u pustinju, i da ga je posle toga đavo iskušavao, i da je tamo bio četrdeset dana, i da je bio sa divljim zverima (Marko 1; 12:0; Mateja 4:1). Ali da je od najranijeg detinjstva sve do samoga kraja života u svetu bio iskušavan, to jest, u borbama s paklovima, to on nije otkrio, u skladu s ovim rečima kod Isaije: Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagneje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred ognjem koji je striže ne otvori usta svojih (Isa. (53:7). Njegovo je poslednje iskušenje bilo u Getsemaniji (Mateja 26; Marko 14), i to je bila muka na krstu; da je time potpuno potčinio paklove, on sam uči kod Jovana: Oče, sačuvaj me od ovoga časa; ali za to dođoh na čas ovaj. Oče, proslavi ime svoje! Tada dođe glas s neba: i proslavio sam, i proslaviću opet. Akad ču narod koji stajaše, govorahu: grm zagrmi; a drugi govorahu: anđeo mu govori. Tada reče Isus: sad će biti istjeran knez ovoga svijeta na polje (Jovan 12:27-28, 31). Knez ovoga svijeta je đavo, to jest, pakao; proslaviti označava učiniti ljudsko Božanskim. Razlog da se pominje samo iskušenja od četrdeset dana u pustinji je to što četrdeset dana označavaju i obuhvataju iskušenja u punini, a to znači iskušenja od mnogo godina (br. 8098, 9437); pustinja označava pakao, a divlje zveri s kojima se tamo borio označavaju đavolsku četu.

[8] Uklanjanje grehova kod onih koji su u dobru, to jest, onih koji se kaju, bilo je pretstavljeno u Jevrejskoj crkvi jarcem, nazvanim Azazijel, na čiju bi glavu Aron polagao svoje ruke, i priznavao grehove sinova Izrailjevih, i sve njihove prestup ovezane s njihovim gresima, a kojega tada isterivali u pustinju, da bi na taj način jarac poneo na sebi sva njihova bezakonja u pustinju (odvojenu zemlju), to jest, u pakao (Levitska 16:21-22). Ovde je Aronom opretstavljen Gospod; jarcem vera, putinjom, i odvopjenom zemljom , pakao; odnošenjem bezakonja sinova Izrailjevih označavalo se njihovo uklanjanje (uklanjanje grehova), i njihovo bacanje u pakao. Niko ne zna da su ove stari bile pretstavljene, osim iz unutrašnjeg smisla; jer svako vidi da se bezakonja celoga zbora nisu mogla odneti preko jednoga jarca; jer šta ima jarac zajedničko sa bezakonjima? Ali pošto su u to vreme svi reprezentativi označavali stvari koje pripadaju Gospodu, nebu, i crkvi, tako su i ove . Stoga unutrašnji smisao uči šta je označeno ovim stvarima, a to je da čoveka Gospod preporađa istinom vere , čime se kao posledica uklanjaju grehovi; apošto vera od istine pripada Gospodu, to je Gospod taj koji ovo čini (preporađa), a u skladu s onim što je rečeno i pokazano u predgovoru Postanju 2, a isto tako i u br. 3332, 3976, 3877, 4738. (Da Aron pretstavlja Gospoda, vidi br. 9806, 9810); isto tako da jarac označava istinu vere, br. 4169, 4768).) Stoga se pustinja naziva zemlja odvojena, ili otsečena. Da se odnošenjem bezakonja u tu zemlju, to jest, u pustinju, označava bacanje zala i obmana u pakao, iz kojega su; a tamo se bacaju onda kada se više ne pojavljuju, a to se dešava onda kada se čovek od njih uklanja tako što ga Gospod drži u dobru, u skladu s onim što je gore rečeno.

[9] Nešto slično bacanju grehova u pustinju bilo je označeno bacanjem grehovau dubine morske , kao kod Miheja: Opet će se smilovati na nas; pogaziće bezakonja naša; baciće u dubine morske sve grijehove njihove (Miheja 7:19). I dubine morske označavaju pakao.

[10] Iz svega ovoga sada se vidi da se Aronovim nošenjem bezakonja/protivu] svetih stvari označava da Gospod uklanja grehove kod onih koji su u dobru i da to Gospod uklanjanja neprekidno; i da je to označeno sa nositi bezakonja. Tako i u drugim odlomcima kod Mojsija: Jehova reče Aronu, ti i sinovi tvoji s tobom nosiće (slušaće) grijehove o svetinju; ti i sinovi tvoji s tobom nosiće grijehove sveštenstva tvojega. A sinovi Izrailjevi neka više ne pristupaju k šatoru od sastanka, da se ne ogriješe i ne izginu. Nego sami Leviti neka služe službu u šatoru od sastanka, i oni neka nose bezakonja (Brojevi 18:1, 22-23). Slično je označeno nošenjem kod Isaije: Slušajte me, dome Jakovljev, i svi koji ste ostali od doma Izrailjeva, koje ja nosim od utrobe, koje držim od rođenja. I do starosti vaše ja ću biti isti, i ja ću vas nositi do sijeda vijeka; ja sam stvorio i ja ć ositi, ja ću vas nositi i izbaviću (Isa. (46:3-4).

[11] Da nositi bezakonja označava ispaštati (iskupiti), tako ukloniti grehove, vidi se kod Mojasija: I Mojsije potraži jare za grijeh; ali, gle! bješe izgorjelo; za to se razgnjevi na Eleazara i na Itamara sinove Aronove koji ostaše, i reče: Za što ne jedoste žrtve na svetome mjestu? svetinja je nad svetinjama, i dade vam je Jehova da nosite grijehove svega zbora, da bi se ispaštali (iskuljivali, očistili) od grijeha pred Jehovom (Levitska 10:16-17). (Da ispaštanje [iskupljivanje] označava očišćenja od zala, stoga uklanjanje grehova, vidi br. 9506; i da je Aronu naloženo da iskupljuje (čisti) za narod i da oprašta njihove grehove, Levitska 4:26, 31, 35; 5:6, 10, 13, 16, 18; 9:7; 15:15, 30.) Da nositi grehove, kada se ne govori o sveštenstvu, označava biti osuđen (proklet), to jest, umreti, vidi Levitska 5:1, 17; 7:18; 19:8; 20:17; 22:9; 24:15; Brojevi 9:13; 18:22; jezikilj ?; ?).