10574.

18. I reče: molim te, pokaži mi slavu svoju. Da ovo označava razumevanje unutrašnje Božanske Istine u spoljašnjem, vidi se iz reprezentacije Mojsija u ovoj prilici, koji označava spoljašnje u Crkvi, u bogoštovanju, i u Reči, ne toliko odvojeno od unutrašnjeg kao što je udaljeno kod nacije same, vidi br. 10563, 10571; i iz značenja pokazati, što označava razumeti, vidi br. 2150, 3764, 4567, 4723, 5400; i iz značenja slave Jehovine, što označava unutrašnje u Reči, videti Predgovor poglavlju XVIII, Postanja, i br. 5922, 9429. Stoga se vidi da se Mojsijem koji kaže, Molim te, pokaži mi slavu svoju, označava razumevanje unutrašnjeg u spoljašnjem u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju. Da je ovo označeno gornjim rečima, vidi se i iz prethodnih stihova ovoga poglavlja; jer se tamo u unutrašnjem smislu govori o Izrailjskoj Jer je ta nacija vođena u zemlju Hanansku kako bi postala Crkva, ali u ovom slučaju, samo da predstavlja Crkvu, jer se kaže, vodi narod kuda sam ti kazao, a ne u tu zemlju. Da kod Izrailjske inaciji, da Crkva nije mogla da se ustanovi među njima jer nisu mogli da prime ništa unutrašnje. Primiti unutrašnje u Reči je primiti Božansku Istinu iz neba, pa stoga i nebesku ljubav. Pošto je ovo predmet o kome se govori u unutrašnjem smislu, a Mojsije je bio nestrpljiv želeći da ih Jehova uvede u zemlju Hanansku, što označava ustanovljenje Crkve, stoga Mojsije sada kaže, Molim te, pokaži mi slavu Svoju, čime se označava razumevanje unutrašnje Božanske istine u onome što je spoljašnje. Da se pod slavom Jehovinom misli na Božansko koje nije Mojsije mogao da razume, vidi se jasno iz onoga što sledi u ovome poglavlju, gde se kaže, da on ne može da vidi lice Jehovino jer se tako naziva njegova slava), nego kad On bude prolazio, da će videti Njegova leđa , i iz raspukline u steni, čime se označava, da će oni razumevati samo spoljašnje delove u Crkvi, u bogoštovanju, i u Reči, ali nenutrašnje delove.

Da je takvo značenje slave Jehovine, vidi se iz toga što se ponekad kaže da su videli slavu Jehovinu, ali je to bio oblak koji se tako označavao, kao na Gori Sinajskoj, i iznad šatora, i u njemu; vidi Izlazak 16:10; 24:16, 17; 40:34, 35; Brojevi 16:42, i drugde. Oblakom u ovim odlomcima, onim što se naziva slavom Jehovinom, označava se spoljašnje u Reči, u bogoštovanje, i u Reči, i smisao slova u Reči; vidi predgovor poglavlju XVII Postanja, i br. 4060, 4061, 5922, 6343 na kraju, 6752, 8106, 8781, 9430, 10551. Slava Jehovina označava unutrašnje u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju , jer Božanska istina koja proističe od Gospoda, kakva je u nebu, je slava Jehovina; jer se Božanska Istina koja proizlazi od Gospoda, tamo vidi kao svetlost, a izgled Gospoda u toj svetlosti je ono što je označeno u istinskom smislu slavom Jehovinom. Izgledom Jehovinim se označavaju sve stvari tamo koje su od Gospoda, a ove su bezbrojne, i nazivaju se opštim izrazom, nebeske i duhovne. Unutrašnje u Reči, u Crkvi, i u bogoštovanju, označeno je slavom Jehovinom, jer j nutrašnje u toj svetlosti, dok je spoljašnje u svetlosti sveta; stoga se ovo poslednje u Reči naziva oblakom; stoga je očito da se unutrašnji smisao Reči ovde naziva slavom.

Iz svega ovoga sada se vidi šta je označeno slavom Jehovinom, i Njegovom svetlošću, u sledećim odlomcima, kao kod Isaije,

Ustani, svetli se, jer dođe svetlost tvoja, i slava Jehovina obasja te. Jer, gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode; a tebe će obasjati Jehova i slava njegova pokazaće se nad tobom, I narodi će doći k videlu tvojemu i ka svetlosti koja će te obasjati. Neće više zalaziti sunce tvoje, niti će mesec tvoj pomrčati; jer će ti Jehova biti videlo vječno (Isaija 60:1-3, 20). Predmet o kome se ovde govori je Božanska Istina koja proizlazi od Gospoda; a Njegova slava i blistavilo Njegovog ustajanja označavaju sve što se pokazuje u ovoj svetlosti o Gospodu i o veri u Njega i ljubavi prema Njemu; tama i mrkli mrak koji pokrivaju zemlju i narod, označavaju zamračene stvari vere i ljubavi; jer se odlomak odnosi na ustanovljavanje Crkve među Neznabošcima . Stoga sledi da svetlost i slava koji treba da ustanu, i koji treba da se vide, i prema kojim treba da idu, označavaju Božanske Istine o Gospodu, i o veri i ljubavi prema Njemu od Njega. Ponovo, Ja, Jehova pozvah te u pravdi, i učiniću te da budeš zavet narodu, videlo narodima; Ja sam Jehova, to je moje ime, i slave svoje neću dati drugome (42:6, 8). I u ovome odlomku govori se o Gospodu, koji se naziva svetlošću narodima, jer je od Njega sva Božanska Istina, koja se naziva slavom Jehovinom, jer u njemu je sve što pripada veri i ljubavi. Ponovo, Tada će sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, i slava Jehovina biće ti zadnja straža (Isaija 58:8. , gde je značenje isto. Ponovo, Radujte se s Jerusalimom, i veselite se u blistavilu slave s njim svi koji ga žaliste (Isaija 66:10, 11). Jerusalim u ovome odlomku, kao i u drugim, označava Crkvu, a blistavilo slave, ljubav prema istini od Gospoda. I kod Zaharije,

I ja ću biti zid ognjeni u naokolo i biću za slavu usred njega Zaharija 2:5. I ovo se odnosi na Jerusalim, koji je Crkva; slava usred njega označava Gospoda samog u odnosu na sve stvari istine i dobra, - one koje pripadaju veri i ljubavi. Da se slavom u gornjim odlomcima označavaju stvari koje pripadaju Božanskoj svetlosti, očito je. Slično u Otkrovenju, Sveti Jerusalim imaše slavu Božiju; i svetlost njegova beše kao dragi kamen, kao kamen jaspis svetli. I grad ne potrebuje ni sunca ni meseca da svetle u njemu; jer ga slava Božija prosvetli, i žižak je njegov jagnje. I narodi koji su spaseni hodiće u videlu njegovu, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega. I vrata njegova neće se zatvarati noću, jer onde noći neće biti Otkrivenju 21:11, 23-25). Sveti Jerusalim u gornjem odlomku označava Crkvu koja sledi posle sadašnje. Stvari koje pripadaju Crkvi, a koje se odnose na veru i ljubav u Gospoda od Gospoda, opisuju se videlom, svetlošću, lavom. Pošto se slavom označavaju stvari koje pripadaju svetlosti, stoga se kaže, jer ga slava Božija osvetljava.

Svako ko razmisli i ko pažljivio razmotri ovaj predmet, ne oslanjajući se samo na smisao slova, videće da sve gornje pojedinosti označavaju stvari koje se odnose na Crkvu; a unutrašnji smisao uči šta je značenje svake od njih; jer se u Reči ni najmanja reč ne koristi bez razloga.

Kod Luke, Oči moje videše spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem sviju naroda. Videlo da obasja neznabošce, i slavu naroda tvojega Izrailja Luka 2:30-32. ; Ove proročanske reči govori Simeon o Gospodu koji se rodio. Videlo koje će obasjati narode je Božanska Istina koja proizlazi od Gospoda; a slava naroda Izrailja označava sve ono što je Gospod otkrio o Sebi, kao i o veri u Njega i ljubavi prema Njemu kod onih koji ga primaju. Sve se ovo naziva slavom, jer se to pokazuje u svetlosti u nebu, pošto je ova svetlost Božanska Istina. Sinovima Izrailjevim se označavaju oni koji su u veri i ljubavi prema Gospodu. Da svetlost označava Gospoda kao Božansku Istinu, a isto tako slavu, koja se odnosi na svetlost, vidi se iz reči Samoga Gospoda kod Jovana,

Njima više omilje slava ljudska nego slava Božija. Ja dođoh videlo na svet, da ni jedan koji me veruje ne ostane u tami Jovan 12:43, 46). Ponovo, U početku beše reč, i reč beše u Boga, i Bog beše reč. Beše video istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet. I reč posade telo i useli se u nas puno blagosti i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao od jedinorodnoga od Oca Jovan 1:1, 9, 14). Reč označava Božansku Istinu, a istio tako i svetlost; slava označava sve o Gospodu što se pokazuje u toj svetlosti. Ovi se odlomaci iz Reči navode jer se u njima slava i svetlost pominju zajedno, a navode se kako bi se znalo da je svetlost Božanska istina od Gospoda, stoga Gospod Sam kao Božanska Istina, i da je slava sve što pripada toj svetlosti, stoga sve od Božanske istine što daje inteligenciju i mudrost anđelima, i ljudima koji primaju Gospoda u veri i ljubavi. Isto je označeno slavom i u drugim odlomcima, kao kod Jovana,

Hoću da oni budu sa mnom gde sam ja, da vide slavu moju Jovan 17:24. I kod Luke,

Nije li trebalo da Hristos pretrpi i uđe u slavu svoju Luka 24:26. A kod Mateje,

I tada će se pokazati na nebu znak sina čovečijeg; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskkim sa silom i slavom velikom Mateju 24:30.

Oblacima se u ovome odlomku označava Božanska Istina kakva je u svetlosti sveta, to jest, kakva je kod ljudi; a slavom se označava Božanska Istina kakva je u svetlosti neba, i kakva je kod anđela. I pošto se Božanska Istina označava oblakom i slavom, stoga se ovde označava spoljašnji i unutrašnji smisao Reči; spoljašnji smisao oblakom, a unutrašnji smisao slavom. Da oblak ima ovo značenje, vidi

Predgovor poglavlju XVIII, Postanja i br. 4060, 4391, 5922, 6343 na kraju, 6752, 816, 8443, 8781, 9430, 10551. Ovo je razlog da se oblak u Reči naziva slavom, kao u Izlasku, Slava Jehovina pokaza se u oblaku (16:10). Ponovo u Izlasku, I beše slava Jehovina na gori Sinajskoj, i oblak je pokrivaše šest dana; a u sedmi dan viknu Mojsije isred oblaka, I slava Jehovna beše po viđenju kao oganj koji sažiže sa vrha gore pred sinovima Izrailjevim (24:16, 17). Ponovo u Izlasku, Oblak pokri šator od sastanka, i napuni se šator slave Božije. I ne mogaše Mojsije ući u šator od sastanka, jer beše u njemu oblak, i slave Jehovine beše pun šator (40:34, 35). I u Brojevima, A kad se stecaše narod na Mojsija i Arona, pogledaše na šator od sastanka, a to oblak na njemu, i pokaza se slava Jehovina (16:42). I u prvoj knjizi o Carevima, I oblak napuni dom Jehovin, te sveštenici ne mogahu stajati da služe od oblaka 1. Kraljevima 8:10, 11). A u Otkrovenju, Hram se napuni dimom i slavom Božijom Otkrivenju 15:8. Pošto se Božansko pokazuje kao oblak, stoga oblak označava Božansko prisustvo; a gde je Božansko prisutno, tu je i Božanska Istina; jer se bez ovoga Božansko ne vidi, jer je ono u tome, i sačinjava ga. Iz toga razloga oblak se u ovim odlomcima naziva slavom. Niti je moglo da izgleda drugačije Izrailjskoj naciji, jer su bili u spoljašnjem bez unutrašnjeg, vidi br. 6832, 8814, 8819, 10551. Pa ipak, oblak i slava razlikuju se jedno od drugoga kao svetlost sveta i svetlost neba, ili kao smisao slova Reči i unutrašnji smisao, i kao ljudska mudrosti anđeoska mudrost. Iz toga se vidi da Mojsijeve reči, Molim te, pokaži mi slavu svoju, označavaju da se njemu može pokazati unutrašnje u spoljašnjoj Božanskoj Istini.

10574.

19. Učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe. Da ovo označava sve Božansko neba i Crkve iznad spoljašnjeg odvojeno od unutrašnjeg, u kome su bili Mojsije i nacija koju je predvodio, vidi se iz značenja učiniti da prođe ispred njega, što označava iznad spoljašnjeg odvojeno od unutrašnjeg u kome je bio Mojsije, i nacija koju je predvodio. Jer se sa ispred tebe označava spoljašnje u bogoštovanju, u Crkvi, i u Reči u čemu postoji unutrašnje, a sa učiniti da prođe, označava se iznad toga; i iz značenja dobra Jehovinog, što označava sve Božansko neba i Crkve. Kako stoji ovaj slučaj, vidi se iz onoga što je rečeno i pokazano gore o Mojsiju i naciji koju je predvodio, naime, da su bili u spoljašnjim stvarima odvojeno od onoga što je unutrašnje; što znači da su bili u svetom spoljašnjem bez unutrašnjeg dok su bogoštovali. I pošto je sveto unutrašnje i dalje bilo prisutno, ali nije ulazilo u sveto spoljašnje, stoga je očito šta se označava time što je Jehova učinio da njegovo dobro prođe ispred njega [ipred Mojsija] . Da je ta nacija doista imala unutrašnje, ali da je ono bilo prljavo i nečisto i puno nečistote koja je izvirala iz ljubavi prema sebi i svetu, ipak je bilo zatvoreno dok su bogoštovali, da se ne bi ukaljalo Božansko neba, Crkve, i Reči; jer da je to bio slučaj, ne bi bilo komunikacij jihovog spoljašnjeg s nebom, kada su bogoštovali i kada su čitali Reč; o čemu pogledaj šta je rečeno i pokazano gore, br. 10454-10457, 10462-10466, 10498, 10570, gde su ove stvari potpunije objašnjene.