365. Dade mu se da uzme mir sa zemlje. Da ovo označava Reč koja se zbog toga ne razume, odakle izbijaju odvajanja u crkvi, vidi se iz značenja onoga koji sedi na crvenom konju, što označava Reč koja se ne razume u pogledu dobra; jer se onim koji sedi na konju označava Reč, kao što je gore pokazano (br. 355, 456). Konjem se označava njeno razumevanje (br. 355), a crvenim konjem razumevanje razbijeno u pogledu dobra (br. 364); stoga se onim koji sedi na crvenom konju označava Reč koja se ne razume. Iz značenja uzeti mir, što označava da otuda izlaze razdori, o kojima će se govoriti ubrzo; i iz značenja zemlje, koja označava crkvu. Da zemlja označava crkvu, može se videti gore, br. 29, 304.

2. Pre nego se objasni šta mir označava, biće nešto rečeno o tome, da kada se razori razumevanje Reči, dolazi u crkvi do podela (nesloge). Dobrom se označava dobro ljubavi od Gospoda, i dobro ljubavi prema bližnjem, je svo dobro koje pripada ljubavi; kad ova dobra ne postoje kod čoveka crkve, tada se Reč više ne razume; jer se povezanost Gospoda i povezanost neba sa čovekom crkve ostvaruje preko dobra; stoga, ako kod njega nema dobra, ne daje mu se prosvetlenje; jer je svo prosvetlenje, kada se čita Reč, iz neba od Gospoda; a kada nema prosvetljnja, tada je Reč u tami, pa otuda i izbijaju podele (nesloge). Da se Reč ne razume, kad čovek nije u dobru, vidi se iz toga što u svakoj pojedinosti Reči postoji nebeski brak, to jest, povezanost dobra i istine; pa stoga, ako dobro nije prisutno kod čoveka koji čita Reč, ne pojavljuje se ni istina, jer istina proizlazi iz dobra, a dobro se postiže pomoću istina. (Da u svakoj pojedinosti Reči postoji povezanost dobra i istine, vidi gore, br. 238 na kraju, 288).

3. Ovde je slučaj ovakav: srazmjerno tome koliko je čovek u dobru, toliko se u njega Gospod uliva, i daje mu osećanje istine, i njeno razumevanje; jer je unutrašnje čovekovog uma sasvim oblikovano na sliku neba, a svo je nebo oblikovano u skladu s osećanjima dobra, i istine od dobra; stoga, ako dobro nije kod čoveka, taj se um ne može otvoriti, a još se manje može oblikovati za nebo; a oblikuje se povezivanjem dobra i istine. Otuda se vidi da ako čovek nije u dobru, istine nemaju zemlje koja bi ih primila, ni topline koja čini da rastu; jer je istina kod čoveka, koji je u dobru, kao semenka u zemlji u proleće; dok su istine kod čoveka koji nije u dobru, kao semenke u zemlji kad padne mraz i kad je zima, kad nema trave, ni cveta, ni drveća, a još manje ploda.

4. U Reči se mogu naći sve istine neba i crkve, doista, sve misterije mudrosti nebeskih anđela; ali se vide samo oni koji su u dobru ljubavi prema Gospodu, i u dobru ljubavi prema bližnjem. Oni koji nisu, vide istine tu i tamo, ali ih ne razumeju, jer imaju sasvim drugačiju ideju i opažanje o njima od onoga što pripada istinama kakve su one po sebi; a osim toga, iako vide ili znaju istine, ipak to nisu istine kod njih, nego obmane; jer istine nisu istine zbog njihovog zvuka ili izgovora, nego zbog ideje koja se ima i opaža o njima. Drugačije je kada se istine usade u dobro; tada se istine pokazuju u njihovoj sopstvenoj formi, jer istina je forma dobra. Otuda se može zaključiti, kakvo razumevanje Reči imaju oni koji čine od vere jedino sredstvo spasenja, a stavljaju u pozadinu dobro života, ili dobro ljubavi prema bližnjem. Našlo se da oni koji su se utvrdili u ovome na ovaj način, kao i u doktrini o životu, da takvi nemaju prave ideje o istini. To je i razlog da ne znaju šta je dobro, šta je ljubav prema bližnjem i ljubav, šta je bližnji, šta su nebo i pakao, niti da će živeti posle smrti kao ljudi, niti znaju šta je preporod, šta krštenje, i još nekoliko stvari; zaista, oni su tako slepi o Bogu Samom, da bogoštuju tri u misli, a jednog ustima, ne znajući da je Gospodov Otac Božansko u Njemu, i da je Sveti Duh Božansko od Njega.

Ovo je sve rečeno da bi se znalo da nema razumevanja Reči tamo gde nema dobra. Razlog da se ovde kaže da je bilo dato onom koji je sedeo na crvenom konju da uzme mir sa zemlje, je to, što mir označava spokoj višega uma i spokojnost nižeg uma, koja dolazi od povezanosti istine i dobra. Otuda oduzeti mir označava nemir i nepostojanost zbog odvajanja ovih, otkuda se javljaju unutrašnji razdori; jer kad se dobro odvoji od istine, tada zlo zauzima njegovo mjesto, a ono ne voli istinu nego obmanu, jer sva obmana dolazi od zla, a sva istina od dobra; stoga, kada takva osoba vidi istinu u Reči, ili čuje je od drugoga, ona je tada ili odbaci, ili je izokrene, ili je idejama od zla zamrači, tako da na kraju ne vidi ništa od istine u istini, ma koliko da zvuči istinito kada je izgovara; to je poreklo svih nesloga, raskola, i krivoverja u crkvi. Iz ovih se razmatranja vidi šta je označeno oduzimanjem mira sa zemlje.

5. Ali šta je mir u svom glavnm poreklu, na široko se pokazuje u delu Nebo i Pakao, gde se govori o stanju mira u nebu (br. 284-290), naime, njegovo je glavno poreklo u Gospodu; da je u Njemu zbog jedinstva Božanskog samog i Božanskog Ljudskog, i od Njega preko Njegove povezanosti sa nebom i crkvom, a posebno zbog povezanosti dobra i istine kod svakog anđela; otuda to, da se mirom, u najvišem smislu, označava Gospod, a u relativnom smislu, nebo i crkva uopšte, a isto tako nebo i crkva posebno kod svakoga.

6. Da su ove stvari označene mirom u Reči, vidi se iz mnogih odlomaka, od kojih ćemo navesti samo sledeće kao potvrdu.

Kod Jovana:

Isus reče, Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne kao što svijet daje, ja vam dajem. Neka se ne plaši srce vaše, i da se ne boji (14:27).

Ovde se govori o Gospodovom jedinstvu s Ocem; to jest, o jedinstvu Njegovog Božanskog Ljudskog sa Božanskim samim koje je bilo u Njemu od začeća, a onda od povezanosti Gospoda s onima koji su u istinama od dobra. Stoga se mirom označava spokoj uma zbog te povezanosti; i pošto su tako zaštićeni od zala i obmana iz pakla – stoga se kaže, Da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji. Ovaj Božanski mir je u čoveku, a pošto je nebo udruženom s tim mirom, to se mirom označava ovde i nebo, a u najvišem smislu, Gospod; dok je mir sveta zbog uspeha tamo u svetu, stoga, zbog povezanosti sa svetom, koji je mir samo spoljašnji, a Gospod nije u njemu, niti je u njemu nebo, taj mir nestaje sa čovekovim životom u svetu, i pretvara se u nešto što nije mir. Stoga Gospod kaže, Svoj vam mir dajem, ne kao što ga daje svijet, ja vam ga dajem.

Kod istoga:

7. Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svijetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svijet (16:33).

I ovde se mirom označava unutrašnje uživanje zbog povezanosti sa Gospodom, otkuda potiče nebo i unutrašnja radost. Mir se ovde suprotstavlja nevoljama, je nevolja označava unutrašnje napade zala i obmana koje doživljavaju oni koji su u Božanskom miru sve dok su u svetu; jer telo, u koje su tada obučeni, žudi za stvarima sveta, zbog čega dolazi do nevolja; stoga Gospod kaže, U meni mate mir, a u svetu ćete imati nevolju. Pa stoga, pošto je Gospod kao Božansko Ljudsko stekao moć nad paklovima, tako i nad zlima i obmanama, koje otuda ustaju protivu tela kod svakoga, i napadaju, stoga On kaže, Ali ne bojte se, ja nadvladah svijet.

Kod Luke:

7. Isus reče sedamdesetorici koje posla, u koju god kuću uđete, najprije govorite: mir kući ovoj. I ako ondje bude Sin mira, ostaće na njemu mir vaš, ako li ne bude, vratiće se k vama (10:5, 6).

I kod Mateja:

A ulazeći u kuću onu, nazovite joj: mir kući ovoj. I ako bude kuća dostojna, doći će mir vaš na nju: ali ako nije dostojna, mir će se vaš k vama vratiti. I ako vas neko ne primi niti posluša riječi vaše, izlazeći iz kuće ili iz grada onoga otresite prah s nogu vašijeh (10:12-14)

Da treba da kažu, Mir kući ovoj, označava da treba da saznaju da li oni tamo primaju Gospoda, da li propovedaju dobru vest o Gospodu, pa stoga i o nebu, nebeskoj radosti, i večnom životu; jer su sve ove stvari označene mirom. A oni koji ih primaju, nazivaju se sinovima mira, na kojima mir počiva; ali da ga treba uzeti od onih koji ne priznaju Gospoda, pa stoga ne primaju stvari povezane s Njim, to jest, koje pripadaju miru, što je označeno njihovim mirom koji im se vraća ako kuća ili grad nisu dostojni. Da ne bi bili povređeni zlima i obmanama u toj kući ili gradu, bilo im je naloženo da otresu prašinu sa svojih nogu, čime se označavalo da ne bi im prijonulo ono što je prokleto; jer se prahom nogu označava ono što je prokleto; jer poslednje u čoveku, koje je Prirodno, korespondira stopalima nogu; i pošto se zlo hvata za to, stoga su oni koji su bili u reprezentativnoj crkvi, kao većina u to vreme, otresali prah s nogu kad istine doktrine nisu bile primljene. Jer u duhovnom svetu, kad god dobra osoba priđe zloj, zlo izbija iz ove poslednje, i uznemiri ovu, ali samo u poslednjim stvarima, koje korespondiraju stopalima nogu; otuda, kada se ove okrenu i odu, pokazuje se kao da su otresli prah s nogu iza sebe, što je znak da su oslobođene, i da zlo prijanja samo na one koji su u zlu. (Da stopala nogu korespondiraju najnižim prirodnim stvarima, i da ih stoga one i označavaju u Reči, može se videti, br. 2162, 3147, 3986, 4938-4952; i da prah koji treba da otresu označava ono što je prokleto, br. 249, 7418, 7522.)

Kod Luke:

9. Isus zaplaka nad gradom, govoreći, Kad bi ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj, ali je sad sakriveno od očiju tvojih (19:41, 42).

Oni koji misle o ovm rečima i onim koje slede neposredno, samo iz smisla slova, jer ne vide drugog, veruju da ih Gospod govori o razaranju Jerusalima; ali sve stvari koje je Gospod govorio, jer su bile od Božanskog, odnosile su se ne na svetske i vremenske stvari, nego na nebeske i večne. Jer je Jerusalimom, nad kojim je Gospod plakao, ovde kao i drugde, označena crkva, koja je tada bila potpuno opustošena, tako da više u njoj nije bilo istina pa stoga ni dobra, tako da su ljudi mogli da nestanu zauvek. Stoga On i kaže, Kad bi znao u tvoj dan što je za mir tvoj, to jest, šta pripada večnom životu i sreći, koji su od Gospoda samog; jer se mirom, kao što je gore rečeno, označava nebo i nebeska radost preko koje se povezuje sa Gospodom.

Kod istoga:

10. Prorokujući Zaharija reče: istok s visine pohodi nas, da obasja one koji sjede u mraku i u sjenu smrtnome; da uputiš noge naše na put mira (1:78, 79).

Ove se stvari govore o Gospodu koji dolazi u svet, i o prosvetljenju onih u to vreme koji su izvan crkve, i koji ne znaju Božansku istinu, jer nemaju Reč. Gospod je označen istokom s visine koji nas pohodi; a oni izvan crkve označeni su onima koji sjede u mraku i u sjenu smrtnome; a njihovo prosvetljivanje u Božanskim istinama kroz primanje Gospoda, i kroz povezivanje s Njim, otkuda dolazi nebo i večna sreća, označavaju se putem mira, dok upućivanje nogu naših označava poučavanje.

Kod istoga:

11. Hvaleći Boga, učenici rekoše: blagosloven da je car koji dolazi u ime Gospodnje; mir na nebu i slava na visini! (19:37, 38).

Ove su stvari govorili učenici kada je Gospod išao u Jerusalim, kako bi tamo, kroz patnju na krstu, koja je bila Njegovo poslednje iskušenje, sjedinio potpuno Svoje Ljudsko sa Svojim Božanskim, i tako sasvim potčinio paklove; i pošto bi tada Božansko dobro i istina proizlazili od Njega, oni kažu, Blagosloven da je car koji dolazi u ime Gospodnje, čime se označava priznavanje, slavljeje, i zahvaljivanje, da su te stvari od Njega (vidi gore, br. 340). Mirom u nebu i slavom na visini, označeno je jedinstvo, kroz mir, između Božanskog samog i Božanskog Ljudskog, odakle anđeli i ljudi ostvaruju svoju povezanost sa Gospodom; jer kada su paklovi potčinjeni od Gospoda, tada dolazi do mira u nebu, i tada oni koji su u nebu primaju Božansku istinu od Gospoda, što je slava na visini. Da slava označava Božansku istinu koja proističe od Gospoda, može se videti gore, br. 33, 288, 345). Pošto mir, u unutrašnjem smislu Reči, označava Gospoda, a otuda i nebo i život večni, posebno uživanje u nebu koje potiče od povezanosti sa Gospodom, stoga je Gospod, posle uskrsnuća, kada se pokazao učenicima, rekao im,

Mir vam (Luka 24:36; Jovan 20:19, 21, 26).

Osim toga, kod Mojsija;

12. Da te blagoslovi Gospod i čuva, da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv, Da Gospod obrati lice Svoje k tebi, i dade ti mir! (Brojevi 6:24-26).

Božanska istina od koje je sva inteligencija i mudrost, i s kojom se Gospod uliva, označena je sa, Neka te Gospod (Jehova) obasja licem svojim, a zaštita od obmana označena je sa, Neka ti bude milostiv; a Božansko dobro, od kojega se uliva sva ljubav i ljubav prema bližnjem, i sa kojom se Gospod uliva, označno je sa, Neka Gospod obrati lice Svoje k tebi, dok su zaštita od zala i nebeska sreća, označeni sa, Neka ti dade mir; jer kada se zla i obmane uklone, i kada više ne napadaju, tada se Gospod uliva s mirom, u kojemu i od kojega je nebo, a isto tako i uživanje koje ispunjava unutrašnje delove uma, stoga i nebesku radost. Ovaj se blagoslov može videti objašnjen gore (br. 340). Isto je označeno mirom kod Davida:

Blagosloviće Jehova narod svoj mirom (Psalam 29:11).

Kod istoga:

13. Ko će nam kazati šta je dobro? Obrati k nama, o Jehova, svijetlo lice svoje. A meni si dao u srce radost veću nego što je oni imaju, kad im rodi pšenica i vino. Ja mirno liježem i spavam; jer ti, o Jehova, sam daješ mi da sam bez straha (Psalam 4:6-8).

Ovde se opisuje mir koji imaju oni koji su povezani s Gospodom kroz primanje Božanskog dobra i Božanske istine od Njega, a to je mir u kojemu je i od kojega je nebeska radost; Božansko dobro se označava sa, ko će nam kazati šta je dobro, a Božanska istina sa, Obrati k nema, o Jehova, svijetlo lice svoje; svetlost sa Gospodovog lica je Božansko Svetlo koje potiče od Njega kao sunca u anđeoskom nebu, koje je u suštini Božanska istina, kao što se može videti u delu o Nebu i Paklu (br. 126-140); umnožavanje dobra i istine označeno je sa, kad im rodi pšenica i vino, gde pšenica označava dobro, a vino istinu. Pošto je mir u njima i od njih, stoga se kaže, Ja mirno liježem. U miru liježem i spavam; jer ti, o Jehova, sam daješ da sam bez straha. Mirom se označava unutrašnje nebesko uživanje; bez straha, označava spoljašnje uživanje; a legati i spavati, kao i nastavati, označava živeti.

Kod Mojsia:

14. Ako uživite po mojim uredbama, i zapovijesti moje uzdržite, i uščinite, davaću vam dažd na vrijeme, i zemlja će rađati rod svoj, i drveta će u polju rađati rod svoj; jer ću dati mir zemlji, te ćete spavati i neće biti nikoga da vas plaši; i učiniću da će nestati zvijeri iz zemlje, i mač neće prelaziti preko zemlje vaše (Levitska 26:3, 4, 6).

Odakle je mir, to jest, nebo i nebeska radost, ovde se opisuje; mir, viđen u sebi, nije nebo i nebeska radost; nego su ovi deo mira i od mira; jer je mir kao zora, ili kao proleće u svetu, koje utiče na ljudske umove da primaju u srce uživanja i zadovoljstva od predmeta koji se pokazuju pred njihovim očima, jer zora je ono u čemu se uživa i što prija; a pošto su sve stvari neba i njegove radosti, od Božanskog mira, stoga su i ovi označeni mirom. Jer čovek ima nebo zbog toga što je živeo u skladu sa zapovestima, jer otuda je povezan sa Gospodom, pa se stoga kaže, Ako uživite po mojim uredbama, i zapovjesti moje uzdržite i uščinite, daću zemlji mir; da ih tada neće napadati zlima i obmanama, označeno je sa, te ćete spavati i neće biti nikoga da vas plaši, i Jehova će učiniti da nestane zle zvijeri iz zemlje, i da mač neće prolaziti preko vaše zemlje. Divljim zverima se označavaju zle požude, a mačem obmane iz njih, a i jedne i druge razaraju dobro i istinu od kojih dolazi mir; a zemljom se označava crkva. (Da zle divlje zveri označavaju zle požude, i razaranje dobra pomoću njih, može se videti, br. 4729, 7102, 9335. Da mač označava obmane, i razaranje istine pomoću njih, može se videti gore, br. 131; i da zemlja označava crkvu, vidi isto tako gore, br. 29, 304). Onaj ko se ne uzdigne iznad smisla slova Reči, vidi samo to da onaj ko živi po uredbama i zapovestima, da će živeti u miru, to jest, da neće imati protivnika ili neprijatelja, i da će tako počivati u sigurnosti; kao i to da ga divlje zveri neće povrediti, i da neće poginuti od mača; ali ovo nije Duhobvo Reči, dok je Reč u svakoj pojedinosti duhovna; samo što je to sakriveno u smislu slova koje je prirodno; njeno Duhovno, to je ono što se sada gore objašnjava.

Kod Davida:

15. Jer će smjerni naslijediti zemlju, a naslijeđivaće se množenjem mira. Hrani čistotu i pazi pravdu, jer će u čovjeku mira ostati natražje (Psalam 37:11, 37).

Smernima se ovde označavaju oni koji su u iskušenjima u svetu; množenjem (obiljem) mira u kome će uživati, označavaju se uživanja koja dolaze posle iskušenja; jer Gospod daje uživanje posle iskušenja, koje /uživanje/ dolazi zbog povezanosti dobra i istine, a otuda i zbog povezanosti sa Gospodom. Da čovek uživa u miru zbog povezanosti dobra i istine, označeno je sa, /takav čovjek hrani čistotu i pazi pravdu, jer će u tome čovjeku mira ostati natražje/. Za savršenog čoveka se kaže u Reči, da hrani čistotu i pazi pravdu, a što se kaže o istini; natražje označava svršetak, kada stigne mir.

Kod istoga:

16. Rodiće narodu gore mirom, i humovi pravdom. Procvjetaće u dane njegove pravednik i svuda mir dokle teče mjeseca (Psalam 72:3, 7).

Ovde se govori o Gospodovog dolasku i u Njegovom carstvu; gorama koje će roditi narodu mirom, označava se ljubav prema Gospodu; a humovima koji će roditi pravdom, označava se ljubav prema bližnjem. (Da su ove stvari označene gorama u Reči, može se videti, br. 795, 6435, 10438; razlog da oni koji su u ljubavi prema Gospodu obitavaju na gorama, a oni koji su u ljubavi prema bližnjem, na bregovima, br. 10438, i u delu Nebo i Pakao 188). Otuda se vidi, da se mirom označava nebeska radost koja dolazi od povezanosti sa Gospodom preko ljubavi; sa, Procvjetaće u dane njegove pravednik, označava se onaj koji je u dobru ljubavi, pa se stoga kaže, množenje mira; jer je izvor mira samo u Gospodu, i u Njegovoj povezanosti s onima koji su u dobru ljubavi, kao što je gore rečeno. Kaže se, sve dok teče mjeseca; čime se označava da istine više ne će odvajati od dobra, nego da će biti povezani da bi bili jedno, to jest, da će i istina biti dobro; jer sva je istina od dobra, jer je iz dobra, i ona je u suštini dobro; takva je priroda istine kod onih koji su u dobru ljubavi prema Gospodu od Gospoda, a koji se ovdje označavaju pravednikom. (Da sunce označava dobro ljubavi, a mesec istinu iz ovoga dobra, može se videti, br. 1521-1531, 2495, 4960, 4696, 7683.)

Kod Isaije:

17. Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu; ime će mu biti : Divni, Savjetnik, Bog silni, Otac vječni, Knez mirni. Bez kraja će mu rasti vlast i mir (4:6, 7).

Ove se stvari govore o Gospodovom dolasku, o kojemu se kaže, Rodi nam se dijete, sin nam se dade, jer se djetetom u Reči označava dobro, ovde Božansko dobro, a sinom istina, ovde Božanska istina. Tako se kaže zbog braka dobra i istine, koji postoji u svakoj pojedinsiti Reči; a pošto su Božansko dobro i Božanska istina od Njega, stoga se On naziva Knezom Mirnim, pa se kaže, Bez kraja će mu rasti vlast i mir; vlast se pominje zbog Božanske istine; a mir zbog Božanskog dobra povezanog sa Božanskom istinom, otkuda se On naziva Knezom Mirnim, (Da se knez kaže za istinu, i da ovaj ozačava glavnu istinu, može se videti u Nebeskim Tajnama, br. 1482, 2089, 5044, i gore, br. 29; da se mirom opisuje povezanost dobra i istine, može se videti gore u istome članku.)

18. Ali pošto se mir pominje u mnogim odlomcima Reči, a treba da se objasne stvari o kojima se ovde govori, jer njegovo značenje možda izgeda drugačije, stoga ću ovde u kratko reći šta označava mir, kako um ne bi išao u više pravaca; - Mir je blaženstvo srca i duše koje dolazi od povezanosti Gospoda s nebom i sa crkvom, a ovo je zbog povezanosti dobra i istine s onima koji su u njima, gdje više nema borbe protivu dobra i istine, to jest, nema više razdora ni rata, u duhovnom smislu; otuda dolazi do mira, u kome se rađa dobro, i umnožava istina, stoga, sva mudrost i inteligencija; i pošto je taj mir od samoga Gospoda, a od Njega i kod anđela neba, i ljudi u crkvi, stoga se mirom, u najvišem smislu, označava Gospod, a u relativnom smislu, nebo i crkva, stoga dobro povezanosti s istinom kod onih koji su tamo.

19. Iz ovih se razmatranja može oblikovati neka ideja o miru, u sledećim odlomcima.

Kod Davida:

Ostavi zlo, i čini dobro: traži mir, i idi za njim (Psalam 34:15).

Mir se, kao izraz, koristi za sve stvari koje pripadaju nebu i crkvi, otkuda dolazi sreća večnog života; koja, pošto se daje samo onima koji su u dobru, za njih se kaže, Ostavi zlo, i čini dobro.

Kod istoga:

20. Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj, i u njih nema spoticanja. O Jehova, čekam spasenje tvoje, i zapovijesti tvoje izvršavam (Psalam 119:165, 166).

Mir se koristi da se opiše nebesko blaženstvo, sreća, uživanje, koji, zato što su dati samo onima koji vole da izvršavaju Gospodove zapovesti, pa se stoga kaže, Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj, O Jehova, čekam spasenje tvoje, i zapovijesti tvoje izvršavam, stoga se Spasenje koristi da se opiše život večni; da ove ne napadaju zla i obmane, označeno je sa, U njih nema spoticanja.

Kd Isaije:

21. O Jehova, nama ćeš dati mir, jer sva djela naša ti si nam učinio (26:12).

Jer je mir samo od Jehove, to jest, od Gospoda, i u činjenju dobra od Njega, stoga se kaže, O Jehova, nama ćeš dati mir, jer sva djela naša ti si nam učinio.

Kod istoga:

22. Poslanici (anđeli mira) mirni plaču gorko. Putovi opustješe, putnici ne putuju (33:7, 8).

Zato što je mir porekom od Gospoda, i mir je u nebu od Njega, stoga se tamo anđeli nazivaju anđelima mira; a pošto nema mira kod onih koji su na zemlji, koji su u zlima i njihovim obmanama, stoga se kaže da plaču gorko, i da putovi opustješe, i da putnici ne putuju; putovima se označavaju dobra života i istine vere; stoga, putovi opusješe označava da da više nema dobara života; a putnici ne putuju, označava da više nema istine u veri.

Kod istoga:

23. O, da si pazio na zapovijesti moje, mir bi tvoj bio kao rijeka, i pravda tvoja kao valovi morski; nema mira bezožnicima, veli Jehova (48:18, 22).

Zato što imaju mir oni koji žive u skladu s Gospodovim zapovestima, a nemaju ga oni koji ne žive tako, stoga se kaže, O da si pazio na zapovijesti moje, mir bi tvoj bio kao rijeka, i pravda tvoja kao valovi morski; nema mira bezbožnicima. Mir kao reka, označava obilje; pravda kao valovi morski, označava umnožavanje dobra kroz istinu; pravda u Reči kaže se za dobro, a more za istinu.

Kod istoga:

24. Ako će se i gore pomaknuti i humovi pokolebati, opet milost moja neće se odmaknuti od tebe, i zavjet mira mojega neće se pokolebati, veli Jehova, koji ti je milostiv. I sinovi tvoji biće naučeni od Jehove, i obilan mir imaće sinovi tvoji (54:13).

Ovde se govori o novom nebu i novoj zemlji. Prethodno nebo i prethodna crkva trebali su da nestanu, označeni su gorama koje se neće pomaknuti; a da će oni koji budu u novom nebu i novoj crkvi biti u dobru od Gospoda, i da će uživati nebesku radost u večnosti kroz povezanost sa Gospodom, označeno je sa, Moja se milost neće pomaknuti od tebe, i zavjet mira mog neće se pokolebati; milost označava dobro od Gospoda, a zavet mira označava nebesku radost kroz povezanost sa Gospodom, gde zavet označava povezanost. Sinovima koji će biti poučeni od Jehove, i koji će uživati mir, označavaju se oni koji će, u novom nebu i novoj crkvi, biti u istinama od dobra od Gospoda, da će imati večno blaženstvo i sreću; sinovi u Reči, označavaju one koji u istinama od dobra; da će biti poučavani od Jehove, što označava da su u istinama od dobra od Gospoda, dok veliki mir označava večno blaženstvo i sreću.

Kod Jezekilja:

25. Sluga moj David biće im knez do vijeka. I učiniću s njima zavjet mirni (zavjet mira); biće vječan zavjet s njima, i utvrdiću ih i namjestiću svetinju svoju usred njih za vijek (37:25, 26).

Ovde se govori o stvaranju novoga neba i nove crkve od Njega. Davidom koji će im biti knez zauvek, označava se Gospod. Večnim zavetom s njima, označava se nebeska radost i večni život za one koji su povezani s Gospodom; ovde zavet mirni, kao i gore, označava nebesku radost, i večni život zbog povezanosti s Gospodom. Oplođavanje dobra i umnožavanje istine, označava se sa, Učiniću i utvrdiću im, a pošto su nebo i crkva od toga, to se dodaje, namjestiću svetinju svoju posred njih za vijek, gde svetinja označava nebo i crkvu.

Kod Malahije:

26. Da bi moj zavjet bio s Levijem. Zavjet moj za život i mir bješe s njim. Zakon istiniti bješe u ustima njegovijem, i bezakonje se ne nađe na usnama njegovijem. Sa mnom je išao s mirom i pravdom (2:4-6).

Levijem se označavaju oni koji su u dobru ljubavi prema bližnjem, a u najvišem smislu, označava se Gospod sam, jer je dobro od Njega; ovde je označen Sam Gospod. Zavet mira i života označava jedinstvo Njegovog Božanskog s Njegovim Božanskim Ljudskim, od čega potiče jedinstvo života i mira. Da je Božanska istina od Njega, označeno je sa, Zakon istiniti bješe u ustima njegvijem, i bezkonje se ne nađe na usnama njegovijem; samo jedinstvo, koje se ostvaruje u svetu, što je označeno sa, Išao je sa mnom u miru i pravdi. (Da se Levijem u Reči označava duhovna ljubav prema bližnjem, može se videti, br. 4497, 4502, 4503; i da se njim, u najvišem smislu, označava Gospod, br. 3875, 3877).

Kod Jezekilja:

27. I učiniću s njima zavjet mirni, i istrijebiću divlje zvijeri iz zemlje, i oni će živjeti u pustinji bez straha i spavaće u šumama. I drveta poljska rađaće plod svoj, i zemlja će rađati rod svoj; i oni će biti u zemlji svojoj bez straha, i polomiću palice jarma njihova, da ih izbavim iz ruku onijeh koji ih zarobiše (34:25, 27).

Ovde se govori o tome kako On podiže novu crkvu. Povezivanje onih koji pripadaju crkvi sa Gospodom, označeno je zavetom mira koje će On tada učniti s njima; zaštita i bezbednost od zala i obmana, označava se sa, Učiniću da nestane divljih zvijeri sa zemlje, i učiniti da oni žive bez straha u pustinji, i spavaju u šumama. Divlja životinja označava zla svake vrste; pustinja, gde će živeti bez straha, označava obmane koje neće napadati. Uvećavanje dobra kroz istine, i umnožavanje istine od dobra, označavaju se sa, Drveta poljska rađaće plod, a zemlja će rađati rod svoj; drvo poljsko označava poznavanja istine, plod označava dobro iz toga, zemlja označava crkvu u pogledu dobra, stoga i dobro crkve, a njegov rod označava umnožavanje istine iz toga. Da će se ove stvari dogoditi onda kada Gospod ukloni zla i obmane koje im pripadaju, označeno je sa, Polomiću palice jarma njihova, i izbaviću ih iz ruke onih kojima služe; palice jarma njihovog označavaju uživanja zla od ljubavi prema sebi i svetu, što ih drži kao sluge, i što od njih pravi sluge, to su obmane, jer one čine da oni služe zlima.

Kod Zaharije;

28. Nego će usjev biti miran, vinova loza će nositi plod svoj, i zemlja će rađati rod svoj; govorite istinu jedan drugom, sudite pravo i mirno na vratima svojim; i ljubite istinu i mir (8:12, 16, 1, 19).

Oni se nazivaju plodom mira kod kojih postoji povezanost istine i dobra; i pošto se označavaju plodom mira, stoga se kaže vinova će loza nositi plod svoj, i zemlja će rađati rod svoj. Lozom koja nosi plod svoj, označava se da će istine stvarati dobro, a zemljom koja će davati rod svoj, označava se da će dobro stvarati istine; jer vinova loza označava crkvu u pogledu istine, ili istine crkve, a zemlja označava crkvu u pogledu dobra, ili dobro crkve, dok plod označava stvaranje istine. Nebom, koje će davati rosu svoju, označava se oplođavanje dobra, i umnožavanje istine. Povezivanje istine i dobra dalje se opisuje sa, Govorite istinu jedan drugom, sudite mirno i pravo na vratia svojim; ljubite istinu i mir. Istinom se označava istina; suditi mirno, i pravo, označava povezivanje ove istine/s dobrom.

Kod Davida:

29. Jehova će govoriti mir narodu svojemu u svecima svojim, i onima koji se obraćaju srcem k njemu. Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se (Psalam 85:8, 10).

Da Jehova govori mir Svom narodu i Svojim svetima, označava da će ih učiti, i povezati sa Sobom dobrom i istinama u njima; mirom se označavaju oba povezivanja; narodom se označavaju oni koji su u istinama od dobra; a svecima oni koji su u dobru pomoću istina; da ovi neće imati, posle toga, zla od obmane, i obmane od zla, označeno je onima koji se obraćaju srcem k Njemu (koji se neće vratuiti bezumlju, po Daničiću). Oba se povezivanja dalje opisuju sa, Milost i istina srešće se; pravda i mir poljubiće se. Milost tu označava uklanjanje obmana, zbog čega će primati istine; a pravda označava uklanjanje zala, zbog čega će primati dobra. Otuda se vidi šta je označeno sa, pravda i istina će se poljubiti.

Kod Isaije:

30. Kako su krasne na gorama noge onoga koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir, koji javlja dobro, oglašuje spasenje, govori Sionu: Car Tvoj caruje (52:7).

Ove se stvari kažu o Gospodu, a mirom se ovde označava Gospod Sam, a otuda i nebo za one koji su povezani s Njim. Nositi dobre glase, označava besediti te stvari; i pošto se ta povezanost ostvaruje preko ljubavi, pominje se nošenje dobrih glasova na gorama, kao i govorom Sionu; gore označavaju ovde, kao i gore, dobro ljubavi ka Gospodu; a Sion označava crkvu u kojoj je to dobro; dok je Gospod označen sa, Car caruje (Bog caruje, u Daničićevom prevodu). Zato što se povezanost istine i dobra, koja je posledica povezanosti sa Gospodom, označava mirom, stoga se kaže, Koji oglašuje mir, koji javlja dobro, i oglašuje spasenje. Javljati dobro označava povezanost s Njim preko dobra, a oglašavati spasenje označava povezanost s Njim preko istina i života u skladu s njima, jer se tako postiže spasenje.

Kod istoga:

31. Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja, kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo (53:5).

Ove se stvari kažu o Gospodu, o Kojemu ovo poglavlje jasno govori, a ovim se rečima opisuju iskušenja koja je podneo u svetu kako bi potčinio paklove, i doveo u red sve stvari tamo kao i u nebesima. Ta teška iskušenja označena su time što je bio proboden za naša nezakonja, i ranjem za naše nepravde, i kaznu za naš mir On je podnio; spasenje se označava sa, Bi ranjen za naše prijestupe. Mirom se ovde, stoga, označava nebo i večni život za one koji su povezani s Njim; jer se ljudska rasa ne bi mogla spasiti, da Gospod nije doveo u red sve stvari u nebesima i u paklovima, i u isto vreme proslavio Svoje Ljudsko, što je uspeo preko iskušenja koja je podnio u Svom Ljudskom.

Kod Jeremije:

32. Evo ja ću ga iscijeliti i zdravlje mu dati, iscijeliću ih i pokazaću im obilje mira, i istine; biće mi milo ime i hvala i slava u svijeh nacija na zemlji koji će čuti za sve dobro koje ću im učiniti; i uplašiće se i drhtati radi svega dobra i radi svega mira što ću im dati (33:6, 9).

Ove se stvari govore o Gospodu, da će On izbaviti od zala i obmana one koji su povezani s Njim. Izbaviti od zala i obmana označeno je sa, Evo ja ću ga iscijeliti i zdravlje mu dati; jer isceliti duhovno, to je biti oslobođen zala i obmana, a pošto to čini Gospod pomoću istina, to se kaže, Pokazaću mu obilje mira i istine; da se nacijama zemaljskim označavaju oni koji su u zlima i obmanama, o kojima se kaže, jer će se uplašiti i drhtati radi svega dobra i radi svega mira što ću im dati.

Kod Davida:

33. Otkupiće dušu moju u miru (Učiniće, te će duša moja biti mirna) od onijeh koji napadaju na me (Psalam 55:18).

Sa otkupiti dušu u miru, označava se izbavljenje preko povezanosti sa Gospodom, a sa, od onijeh koji me napadaju (od onijeh koji mi se približavaju), što označava uklanjanje zala i obmana.

Kod Ageja:

34. Slava će ovoga poslednjega doma biti veća od onoga prvoga; i postaviću mir na ovome mjestu (2:9).

Domom Božijim se označava crkva; a pređašnjim domom, crkva koja je bila pre Gospodovog dolaska; poslednji dom označava crkvu koja je bila posle Njegovog dolaska; slavom se označava Božanska istina u pređašnjoj i potonjoj crkvi; a mirom koji će On dati na ovome mestu, ili u crkvi, označavaju se sve one stvari koje su označene mirom, o kome se govorilo gore, a koje vidi.

Kod Davida:

35. Ištite mir Jerusalimu; neka bude mir (dobro) onima koji ljube tebe! Neka bude mir oko zidova tvojih, i čestitost u dvorima tvojim! Radi braće svoje, prijatelja svojih govorim: mir ti! (Psalam 122:6-9).

Jerusalimom se ne označava Jerusalim, nego crkva u pogledu doktrine i bogoštovanja; mirom se označava sve u doktrini i bogoštovanju, jer kada su ovi poreklom iz neba, to jest, iz neba od Gospoda, tada su od mira i u miru, po čemu se jasno pokazuje šta je označeno sa, Ištite mir Jerusalimu, a pošto se oni koji su u tome miru nazivaju narod mirni, to se kaže i, Neka bude mir (neka bude dobro) onima koji ljube tebe, to jest, koji ljube doktrinu i bogoštovanje crkve. Sa, neka bude mir oko zidova tvojih, i mir u dvorima tvojim, označava, u spoljašnjem i unutrašnjem čoveku; jer spoljašnji čovek, sa stvarima koje su u njemu, sa prirodnim znanjima i uživanjima, je kao zidine i utvrđenja za unutrašnjeg čoveka, jer je to izvana, ili ispred toga, i jer ga štiti; a unutrašnji čovek, sa stvarima koje su u njemu, koje su istine i duhovna dobra, je kao dvorac ili kuća, jer je unutar spoljašnjeg; stoga je spoljašnji čovek označen zidovima, a njegove unutašnje stvari dvorovima. Tako je svuda u Reči. Radi braće svoje, i prijatelja svojih, označava radi onih koji su u dobrima i istinama a odvojeno od osoba, to označava dobra i istine. (Da su ove označene braćom i prijateljima u Reči, može se videti, br. 10490, i gore, br. 47. Domom Jehove Boga našega označava se crkva u kojoj su te stvari.)

Kod istoga:

36. Slavi, Jerusalime, Jehovu! hvali Boga svojega, Sione! Ograđuje međe tvoje mirom, nasićava te jedre pšenice (Psalam 147:12, 14).

Jerusalimom i Sionom označava se crkva, - Jerusalimom crkva u pogledu istina doktrine, a Sionom crkva u pogledu dobara ljubavi; Imenom Jehovinim, koje Sion treba da hvali (slavi), označava se svo bogoštovanje od dobra ljubavi; koji ograđuje međe tvoje mirom, označava sve stvari neba i crkve, jer međa označava sve njegove stvari, pošto je međa ili poslednje sve stvari u skupini (vidi br. 634, 5897, 9905, 10335, 10548). Nasićava te jedre pšenice, označava sa svakim dobro, ljubavi i s mudrošću, jer jedro označava dobro ljubavi, posebno istine neba, i mudrosti iz toga (br. 3941, 7605).

Kod istoga:

Blagosloviće te Jehova sa Siona, i gledaćeš dobro Jerusalimsko u sve dane života svojega; i vidjećeš sinove u sinova svojih, mir Izrailju (Psalam 128:5, 6).

Sionom i Jerusalimom označava se, kao gore, crkva u pogledu dobara ljubavi i u pogledu istina doktrine; to što je rekao, Blagosloviće te Jehova sa Siona, označava blagoslov od dobra ljubavi, jer Sion označava crkvu u pogledu dobra ljubavi; i pošto od toga dobra postoji i proističe svako dobro i istina doktrine, stoga se kaže, Gledaćeš dobro Jerusalimsko, i sinove sinova svojih; sinovi sinova označavaju istine doktrine, i njihovo umnožavanje kroz večnost. Zato što su sve ove stvari od Gospoda, i kroz mir koji je od Njega, stoga se zaključuje sa, da bi vidio mir Izrailju, gde Izrailj označava one kod kojih je crkva.

Kod istoga:

38. U Salemu je stan Božiji, i naselje njegovo na Sionu. Ondje je polomio krilate strijele luku, štiti i mač i rat (Psalam 76:2, 3).

Jerusalim se ovde naziva Sionom, jer se Sionom označava mir, a po čemu je i Jerusalm dobio ime. Razlog da je dobio takvo ime je to, što mir označava one stvari koje su ukratko gore pomenute, na koje se odnose.

Stanom (šatorom) Božijim, koji je u njemu, označava se crkva koja je sastavljena od tih stvari; Njegovim naseljem u Sionu, označava se dobro ljubavi, jer Gospod boravi u njemu, i otuda daje istine, i čini da rađaju plod i da se umnožavaju; i pošto mir isto tako označava da više nema borbi zla i obmane protivu dobra i istine, ili razdora ili rata u duhovnom smislu, stoga se kaže, Ondje je polomio strijele luku, štit i mač i rat, kojim se označava rasipanje svake borbe obmana doktrine protivu dobra i istine uopšte, rasipanje svega razdora. Od mira, i Jerusalim se naziva Salomim (grad mira) (Jer. 13:19), i zbog toga je Mekhisedek, koji je bio sveštenik Svevišnjega, bio car Salema (Postanje 14:18); čime je Gospod bio predstavljen; kao što se vidi kod Davida, gde je napisano,

Ti si sveštenik zauvijek po redu Melhisedekovu (Psalam 110:4).

Kod Isaije:

40. Radujte se Jerusalimu i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; jer ćete sati sise od utjehe njegove i nasitićete se; saćete i naslađivati se u svjetlosti slave njegove. Jer gle, ja ću kao rijeku dovesti k njemu mir i slavu nacija kao potok bujan, pa ćete sati; i bićete nošeni na rukama (grudima) i milovani na koljenima (66:10-12).

Jerusalimom se i ovde, kao i gore, označava crkva u pogledu doktrine ili, što je isto, doktrine crkve; o ovoj poslednjoj se kaže, Radujte se Jerusalimu, i veselite se u njemu svi koji ga ljubite, a o doktrini se kaže, Jer ćete sati (sisati) od utjehe njegove i nasitićete se u svjetlosti slave njegove. Sisama utehe označava se Božansko dobro, a svetlošću slave, Božanska istina od koje je izvedena doktrina. Da će tih stvari biti u obilju zbog povezanosti s Gospodom, označeno je sa, Jer gle, ja ću kao rijeku dovesti njemu slavu nacija kao rijeku i kao potok bujan, i slavu nacija, pa ćete sati; gde mir označava povezanost sa Gospodom; slava nacija, povezanost dobra i istine iz toga; sati, označava influks (upliv) od Gospoda; ljubav,, preko koje se ostvaruje povezanost sa Gospodom, označava se sa, Bićete nošeni na rukama (grudima) i milovani na koljenima; na rukama označava duhovnu ljubav, a kolena nebesku ljubav, a biti nošen i milovan označava večnu sreću zbog povezansioti. (Da grudi ozačavaju duhovnu ljubav, kao i prsa, može se videti gore, br. 65; da kolena označavaju bračnu ljubav, a otuda i nebesku ljubav, može se videti u Nebeskim Tajnama, br. 3021, 4280, 5950-5062. Da slava označava Božansku istinu, i inteligenciju i mudrost od nje, može se videti gore, br. 33, 288, 345; i da nacije označavaju one koji su u dobru ljubavi, a odvojeno od osoba, dobra ljubavi, može se videti gore, br. 175, 331; otuda slava nacija označava prave istine od dobra ljubavi, stoga od njihove povezanosti.)

Kod istoga:

Djelo Jehovino je mir: i što će pravda učiniti biće spokoj i bezbrižnost do vijeka; i moj će narod počivati u mirnu stanu i u šatorima pouzdanijem, na prebivalištima tihim (32:17, 18).

Mir se naziva delom Jehovinim, jer je on samo od Gospoda, i sve što postoji snagom mira od Gospoda je kod onih koji su povezani s Gospodom, pa se nazivaju delom Jehovinim; otuda se kaže, djelo Jehovino je mir. Delo pravde označava dobro povezanosti s istinom, u kojemu je mir; jer se delo u Reči odnosi na istinu, pravda na dobro, a spokoj na mir. Pouzdanje za uvek označava da neće biti napada i straha od zala i obmana. Otuda se vidi šta je označeno sa, Moj će narod počivati u mirnu stanu i u šatorima nasilje se više neće čuti u zemlji tvojoj, i na prebivalištima tihim, naime, da su u nebu gde je Gospod, pa stoga u dobru ljubavi i bogoštovanja bez napada od paklova, a stoga u uživanjima ljubavi i u prijatnostima istine. Stan mirni označava nebo gde je Gospod; pouzdani šatori označavaju dobra ljubavi i bogoštovanja bez napada od zala i obmana iz pakla; tiha prebivališta označavaju uživanje dobra, i prijatnost istine. (Da šatori označavaju dobra ljubavi i bogoštovanja, može se vidjeti, br. 414, 1102, 2145, 2152, 3321, 3391. 4391, 10545).

Kod istoga:

41. Mjesto mjedi donijeću zlata, i mjesto gvožđa donijeću srebra, i mjesto kamenja gvožđa; i postaviću ti za upravu mir i za nastojnike pravdu. Nasilje se više neće čuti u zemlji tvojoj, ni pustošenje i potiranje na međama tvojim (60:17, 18).

Predmet o kome se govori u ovome poglavlju je Gospodov dolazak, i novo nebo i nova crkva tada; a ovim se rečima označava da će biti duhovni, a ne prirodni kao pre, naime, biće duhovni oni koji su povezani s Gospodom kroz dobro ljubavi; i da više neće biti podele između spoljašnjeg i unutrašnjeg /čoveka/. Da će biti duhovni a ne prirodni kao pre, označava se sa, Umjesto mjedi donijeću zlato, umjesto gvožđa srebro, a umjesto kamena gvožđe; mjed, gvožđe, i kamenje označavaju stvari prirodne, a zlato, srebro i gvožđe umjesto onoga, označavaju stvari duhovne; zlato, duhovno dobro; srebro, istinu toga dobra; a gvožđe duhovno-prirodnu istinu. Da će Gospod vladati kroz dobro ljubavi, označeno je sa, Postaviću ti za nastojnike mir i za upravnike pravdu, gde nadstojnici označavaju carstvo, mir Gospoda, a pravda dobro od Njega. Da više neće biti nesloge između duhovnog i prirodnog čoveka, označeno je sa, Nasilje se više neće čuti u zemlji tvojoj, ni potiranje na međama tvojim; nasiljem se označava nesloga, a zemljom unutrašnji duhovni čovek, jer u njemu je crkva, koja je uopšte nazvana zemljom; sa, Neće više biti pustošenja i potiranja na međama tvojim, označava da više neće biti zala i obmna; a na tvojim međama, označava u prirodnom čoveku, jer se u tamšnjim stvarima završavaju duhovne stvari. Razlog da pustošenje i potiranje označavaju zla i obmane je to, što zla pustoše prirodnog čoveka, a obmane ga razaraju.

42. Zato što mir postoji kod onih koji su povezani dobrom i istinom sa Gospodom; a zato što zlo razara dobro, a obmana istinu, tako i mir, otuda sledi da nema mira kod onih koji su u zlima i obmanama. Ali izgleda kao da ima mira kod njih, kada su uspešni u svetu, i kad oni sami sebi izgledaju kao da su zadovoljnoga uma; ali taj mir je samo prividan u njihovim spoljašnjim delovima, dok unutra nisu u miru, jer misle o slavi i dobiti bez kraja, i u svojim umovma vole lukavstvo, prevaru, neprijateljstvo, osvetu, i mnoge slične stvari, koje, bez njihovog znanja, razdiru i proždiru unutrašnje delove njihovih umova, a tako isto i unutrašnje delove njihovih tela. Da je slučaj ovakav, jasno se vidi kod njih posle smrti, kada ulaze u svoje unutrašnje delove; a da se ta uživanja njihovih umova okreću u svoje suprotnosti, to je očito po onome što je pokazano u delu Nebo i Pakao (br. 485-490).

43. Da mir imaju samo oni koji su u dobru i istinama, da nemaju mir oni koji su u zlima i obmanama, vidi se iz sledećih odlomaka: Kod Isaije:

A bezbožnici su kao more uskolebano, koje se ne može umiriti, i voda njegova izmeće nečistotu i blato (57:20, 21).

Kod istoga:

Noge im trče na zlo i brze su na prolijevanje krvi prave; misli su njihove bezakonje; na putovima je njihovijem pustoš i rasap. Puta mirnoga ne znaju, i na putovima njihovijm nema pravde; načinili su sebi krive staze; ko god ide po njima, ne zna za mir (59:7, 8).

Kod Davida:

Dugo je živjela duša moja s onima koji mrze na mir; ali kad stanem govoriti, u njih je rat (Psalam 120:6, 7).

Kod Jezekilja:

Proroci prelastiše narod moj govoreći: mir je, a mira ne bješe; i jedan ozida zid, a drugi ga namazaše krečem nevaljalijem. Proroci Izrailjevi vide utvare za mir, a mira nema (13:10, 16).

Kod Jeremije:

Jer od maloga do velkoga svi se dadoše na lakomstvo (lihvarenje), jer liječe rane kćeri naroda moga ovlaš govoreći: mir, mir, a mira nema (8:10, 11).

Kod istoga:

Vikaće pastiri i ridaće glavari od stada, jer će potrti Jehova pašu njihovu. I razvaliće se torovi od silnoga gnjeva Jehovinog (25:36, 37).

Kod Davida:

Nema zdrava mjesta na tijelu mojemu od gnjeva tvojega; nema mira u kostima mojim od grijeha mojega (Psalam 38:3).

U Plaču:

44. Nasiti me gorčinom, opoji me pelinom. Udaljio si dušu moju od mira, zaboravih dobro (3:15, 17).

Pored drugih odlomaka. Zato što je mir u svom prvom poreklu od jedinstva Božaskog samoga i Božanskog Ljudskog u Gospodu, a otuda od Gospoda u Njegovoj povezaosti s nebom i sa crkvom, i u povezanosti dobra i istine sa svakim u njima, stoga, je Sabat, koji je bio najvažniji reprezentativ crkve, bio tako nazvan po miru ili odmoru; a stoga je i Žrtva umirna bila zapoveđena.

(O čemu vidi Izlazak 24:5; 32:6; Levitska 1:3; Brojevi 15:3, 7, 13; 29:2, 6, 8, 36). I stoga se reklo o Jehovi da je od žrtava paljenica, mirisao miris odmora (Izlazak 29:18, 25, 1; Levitska 1:9, 13, 17; 2:2, 9; 6:1, 21; Brojevi 15:3, 7, 13; 28:6, 8, 13; 29:6, 8, 13, 3).

Mirisom odmora označava se opažanje mira.