1
Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci.
2
Žele njive, i otimaju ih; žele kuće, i uzimaju; čine silu čoveku i kući njegovoj, čoveku i nasledstvu njegovom.
3
Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog nećete izvući vratove svoje, niti ćete hoditi ponosito, jer će biti zlo vreme.
4
U ono vreme govoriće se priča o vama, i naricaće se žalosno govoreći: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevši njive naše razdeli.
5
Zato nećeš imati nikoga ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.
6
Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neće odstupiti sramota.
7
O ti, koji se zoveš dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reči nisu dobre onome koji hodi pravo?
8
A narod se moj pre podiže kao neprijatelj; preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeći se, koji se vraćaju iz boja.
9
Žene naroda mog izgonite iz milih kuća njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.
10
Ustanite i idite, jer ovo nije počivalište; što se oskvrni, pogubiće vas pogiblju velikom.
11
Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreći: Prorokovaću ti za vino i za silovito piće, taj će biti prorok ovom narodu.
12
Doista ću te sabrati svog, Jakove, doista ću skupiti ostatak Izrailjev; postaviću ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biće vreva od ljudstva.
13
Pred njima će ići koji razbija; oni će razbiti i proći kroz vrata, i izaći će; i car će njihov ići Pred njima, i Gospod će biti Pred njima.
