5247. I obrija se. Ovo označava odbacivanje i promenu u pogledu spoljašnjeg Prirodnog, što se vidi iz značenja brijati glavu i bradu, naime, odbaciti ono što pripada spoljašnjem Prirodnom; jer kosa koja je bila obrijana, predstavlja ovo Prirodno (br. 3301). Kosa i na glavi i na bradi saobrazna je u Velikom Čoveku spoljašnjem Prirodnom; pa stoga čulni ljudi (to jest, oni koji veruju samo u ono što je prirodno, i koji su voljni da shvate da ima nešto unutranje samo ako se to može razumeti preko čula), ti ljudi u drugom životu, kada su u svetlosti neba, izgledaju obrasli kosom, i to toliko, da se od lica vidi samo brada. Ovakva dlakava lica često sam viđao. Dok oni koji su racionalni, to jest, duhovni ljudi, u kojima je prirodno potčinjeno na pravi način, pokazuju se sa lepom kosom. Razlog da se duhovi vide sa kosom je to što u drugom životu duhovi izgledaju sasvim onako kao ljudi na zemlji. To je razlog da se anđeli, o kojima se govori u Reči, opisuju u pogledu njihove kose.
2. Iz ovoga što je do sada rečeno, vidi se šta je označeno brijanjem, kao kod Jezikilja: A kad izlaze u trijem spoljašnji, u spoljašnji trijem k narodu, neka svuku sa sebe haljine u kojima služe, i ostave ih u klijetima svetijem, pa neka obuku druge haljine, da ne osvećuju naroda u haljinama svojim. I glave svoje da ne briju, ni kose da ne ostavljaju, nego neka strigu glave svoje Jezekilj 44:19? 44:20).
Ovo se kaže o novom hramu i o novom sveštenstvu, to jest, o novoj crkvi; a obući druge haljne označava svete istine; ne brijanjem glava i brade nego striženjem glava, označava se ne odbacivanje Prirodnog , nego prilagođanjem tako da dođe do slaganja, to jest, do potčinjavanja. Svako ko verje da je Reč sveta, može da vidi da ove i ostale stvari koje govore proroci o novoj zemlji, novom gradu, novo ramu, i novom sveštenstvu, da se neće dogoditi kako se to ovde kaže u slovu; kao to da će sveštenici Levite, sinovi Zadokovi, služiti u njima, da će skidati svoje haljine u kojima služe i oblačiti druge haljine, i da će ostrizati glave; nego da svak i sve stvari u ovome označavaju jednu novu crkvu.
3. Niti bi bila propisana pravila u pogledu prvosveštenika, Aronovih sinva, i Levita, u sledećim odlomcima iz Mojsija, da ne sadrže svete stvari iznutra: A svećenik najviši između braće svoje, kojem se na glavi izlilo ulje pomazanja i koji je posvećen da se oblači u svete haljne, neka ne otkriva glave svoje, i haljna svojih neka ne razdire. (Levitska 20:10).
Da se ne načinećelavi čupajući kosu s glave svoje i da ne briju brade sboje i da ne režu po tijelu svojemu. I neka budu sveti Bogu svojemu, i neka ne skrvne imena Boga svojega, jer prinose žrtve ognjene Gospodove, hljeb Boga svojega, za to neka su sveti (Levitska 21:5, 6). A učini im ovo da ih očistiš: pokropi ih vodom očišćenja, a oni neka obriju sve tijelo svoje i operu haljine svoje, i očistiće se (Brojevi 8:7). Šta je ovde sveto ili šta pripada crkvi u ovim stvarima – da veliki sveštenik treba da brije svoju glavu ili da pocepa svoju haljinu; da sinovi Aronovi ne treba da budu ćelavi ni da briju krajeve svojih brada i da Leviti, kada se čiste, da treba da obriju telo britvom? Nego to (da je sveto) da se spoljašnje ili prirodno potčini unutranjem ili duhovnom, i da se tako i jedno i drugo potčine Božanskom, to je sveto, i to je ono što anđeli opažaju kada čovek čita ove odlomke u Reči.
4. Tako je bilo i sa Nazirejem koji je bio svet Jehovi (posvećen Jehovi): Ako bi ko umro do njega na prečas, te bi oskrnio nairejstvo glave njegove, neka olbrije glavu svoju u dan čišćenja svojega, sedmi sdan neka je obrje. A ovo je akon za nazireje: kad se navrše dsani nazirerjstvu njegovu, neka dđe na vrata od šatora od sastanka. I svećenik neka uzme pleće kuhanoi od ovna i jedan kolač orijesan iz kotarice i jednuj pogaču prijesnu, i neka metnu na ruk nazireju, pošto obrije nazirejstvo svoje (Brojevi 6:9, 13, 18). šta je bio Nazirej, i kakvu je svetost predstavljao, može se videti gore, (br. 3301).
Da postoji svetost u njegvoj kosi, ne može se razumeti osim ako se zna čemu je saobrazna kosa, to jest, kojoj svetosti je saobrazna kosa Nazirejeva. Isto tako se ne može razumeti kako je Samsonu snaga dolazila od kose, o kojoj je rekao Dalili: Te joj otvori cijelo srce svoje, i reče joj: britva nikad nije prešla preko glave moje, jer sam Nazirej Božiji od utrobe matere svoje. Tada dođođe knezovi filistejski i donesoše novc u rukama svojim. A ona ga uspava na krilu svojemu, i dozva čovjeka te mu obrija sedam pramena kose s glave, i ona g rva svlada kad ga ostavi snaga njegova. A kad kosa na glavi njegvoj poče rasti kao što je bila prije nego ga obrijaše, snaga mu se povrati (Sudije 16:17, 19, 22). Ko bez poznavanja korespondencija može da zna da je Gospod u pogledu Božanskog Prirodnog bio predstavljen Nazirejem, i da je Nazirejsto imalo to značenje, i da je Samsonova snaga dolazila od ove reprezentacije? 5. Onaj ko ne zna, a posebno onaj ko ne veruje da u Reči postoji unutrašnji smisao, i da doslovni smisao predstavlja ono što je u unutrašnjem smislu, taj teško da će priznati da ima bilo šta sveto u ovim stvarima; dok u stvari one sadrže ono što je najsvetije. Ako čovek ne zna , a posebno ako ne veruje da Reč ima u sebi unutrašnji smisao, on ne može da razume ni sledeće odlomke, kao ovaj kod Jeremije: Propade vjera i nesta je iz usta njihovijeh; ostizi kosu svoju i baci je, i zaridaj iza glasa na visokim mjestima Jeremija 7:28, 29).
Kod Isaije: Tada će Gospod obrijati britvom zakupljenom ispreko rijeke, carem Asirskim, glave i dlake po nogama, i bradu svu (Isaija 7:20).
Kod Miheja: Načini se ćelava i ostizi se za milom djecom svojom; raširi ćelu svoju kao orao, jer se vode od tebe u ropstvo Mihej 1:16. Niti može da zna šta je sveto u onome što se navodi o Iliji, da je bio čovjek dlakav, i da je bio opasan kožnim pojasom (2 o Carevima 2:23, 24).
6. Ilija i Elisije predstavljali su Gospoda kao Reč, posebno proročku Reč, kao što se može videti u predgovoru osamnaestom poglavlju Postanka i u br. 2762. Dlakavost (kosmatost) i pojas od kože označavali su doslovni smisao, a dlakav (kosmat) čovjek ovaj smisao u pogledu istina, dok je pojas od kože oko slabina predstavljao ovaj smisao u pogledu dobara. Ova dva smisla su kao Unutrašnje i Spoljašnje čovekovo; a pošto nema Inutrašnjeg bez Spoljašnjeg, jer je Spoljašnje u poslednjim stvarima reda u kojima Unutrašnje opstoji, stoga je bila uvreda Bogu nazvati Eliseja ćelavim, što je značilo da nema Spoljašnje, a to znači Reč nije prilagođena čovekovom shvatanju.
7. Iz ovoga se vidi da je svaka pojedinost u Reči sveta; samo što se svetost ne pokazuje razumu, osim kada neko zna unutrašnji smisao; no i uprkos svega, influks iz neba unosi je (svetost) u opažanje čoveka koji veruje da je Reč sveta. Ovaj se influks izvodi preko unutrašnjeg smisla u kojemu su anđeli; pa iako taj smisao nije čoveku poznat, on ipak utiče na njega (čoveka), zato što se na njega prenosi to osećanje koje postoji kod anđela koji su sa čovekom. Iz ovoga je jasno da je čoveku data Reč kako bi preko nje bio povezan s nebom, i kako bi Božanska istina, koja je u nebu, uticala na njega preko ovoga influksa.
