1
Ne sudite da vam se ne sudi;
2
Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.
3
A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš?
4
Ili, kako možeš reći bratu svom: Stani da ti izvadim trun iz oka tvog; a eto brvno u oku tvom?
5
Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.
6
Ne dajte svetinje psima; niti mećite bisera svog pred svinje, da ga ne pogaze nogama svojim, i vrativši se ne rastrgnu vas.
7
Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.
8
Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.
9
Ili koji je među vama čovek u koga ako zaište sin njegov hleba kamen da mu da?
10
Ili ako ribe zaište da mu da zmiju?
11
Kad dakle vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji Ga mole?
12
Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to zakon i proroci.
13
Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu.
14
Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze.
15
Čuvajte se od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi.
16
Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve?
17
Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa.
18
Ne može drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo rodova dobrih rađati.
19
Svako dakle drvo koje ne rađa rod dobar, seku i u oganj bacaju.
20
I tako dakle po rodovima njihovim poznaćete ih.
21
Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima.
22
Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili?
23
I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.
24
Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu:
25
I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše na kuću onu, i ne pade; jer beše utvrđena na kamenu.
26
A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, on će biti kao čovek lud koji sazida kuću svoju na pesku:
27
I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše u kuću onu, i pade, i raspade se strašno.
28
I kad svrši Isus reči ove, divljaše se narod nauci Njegovoj.
29
Jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.
