¹ I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.

¹⁰ I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama?

¹¹ A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.

¹² Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.

¹³ Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.

¹⁴ I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.

¹⁵ Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

¹⁶ A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.

¹⁷ Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.

¹⁸ Vi pak čujte priču o sejaču:

¹⁹ Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.

²⁰ A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je,

²¹ Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.

²² A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.

²³ A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.

²⁴ Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom,

²⁵ A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide.

²⁶ A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.

²⁷ Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?

²⁸ A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?

²⁹ A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu.

³⁰ Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.

³¹ Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj,

³² Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.

³³ Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.

³⁴ Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne govoraše im:

³⁵ Da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja sveta.

³⁶ Tada ostavi Isus ljude, i dođe u kuću. I pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.

³⁷ A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je Sin čovečiji;

³⁸ A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;

³⁹ A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su anđeli.

⁴⁰ Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na kraju ovog veka.

⁴¹ Poslaće Sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje.

⁴² I baciće ih u pećognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.

⁴³ Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da čuje neka čuje.

⁴⁴ Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.

⁴⁵ Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser,

⁴⁶ Pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

⁴⁷ Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;

⁴⁸ Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje.

⁴⁹ Tako će biti na poletku veka: izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih.

⁵⁰ I baciće ih u pećognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.

⁵¹ Reče im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.

⁵² A On im reče: Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.

⁵³ I kad svrši Isus priče ove, otide odande.

⁵⁴ I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći?

⁵⁵ Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?

⁵⁶ I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?

⁵⁷ I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom.

⁵⁸ I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.