¹ U to vreme iđaše Isus u subotu kroz useve: a učenici Njegovi ogladneše, i počeše trgati klasje, i jesti.

² A fariseji videvši to rekoše Mu: Gle, učenici tvoji čine šta ne valja činiti u subotu.

³ A On reče im: Niste li čitali šta učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?

⁴ Kako uđe u kuću Božju, i hlebove postavljene pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samim sveštenicima.

⁵ Ili niste čitali u zakonu kako u subotu sveštenici u crkvi subotu pogane, pa nisu krivi?

⁶ A ja vam kažem da je ovde onaj koji je veći od crkve.

⁷ Kad biste pak znali šta je to: Milosti hoću a ne priloga, nikad ne biste osuđivali prave;

⁸ Jer je Gospodar i od subote Sin čovečiji.

⁹ I otišavši odande dođe u zbornicu njihovu.

¹⁰ I gle, čovek beše tu s rukom suvom; i zapitaše Ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? Da bi Ga okrivili.

¹¹ A On reče im: Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi?

¹² A koliko je čovek pretežniji od ovce? Dakle valja u subotu dobro činiti.

¹³ Tada reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.

¹⁴ A fariseji izišavši načiniše veće o Njemu kako bi Ga pogubili. No Isus doznavši to ukloni se odande.

¹⁵ I za Njim idoše ljudi mnogi, i isceli ih sve.

¹⁶ I zapreti im da Ga ne razglašuju:

¹⁷ Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći:

¹⁸ Gle, sluga moj, koga sam izabrao, ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće.

¹⁹ Neće se svađati ni vikati, niti će čuti ko po rasputicama glas Njegov.

²⁰ Trsku stučenu neće prelomiti i sveštilo zapaljeno neće ugasiti dok pravda ne održi pobedu.

²¹ I u ime Njegovo uzdaće se narodi.

²² Tada dovedoše k Njemu besnoga koji beše nem i slep; i isceli ga da nemi i slepi stade govoriti i gledati.

²³ I divljahu se svi ljudi govoreći: Nije li ovo Hristos, sin Davidov?

²⁴ A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni đavola do pomoću Veelzevula kneza đavolskog.

²⁵ A Isus znajući misli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.

²⁶ I ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi razdelio se; kako će dakle ostati carstvo njegovo?

²⁷ I ako ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.

²⁸ A ako li ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko.

²⁹ Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakoga? I onda će kuću njegovu opleniti.

³⁰ Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa.

³¹ Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha Svetog hula neće se oprostiti ljudima.

³² I ako ko reče reč na Sina čovečijeg, oprostiće mu se; a koji reče reč na Duha Svetog, neće mu se oprostiti ni na ovom svetu ni na onom.

³³ Ili usadite drvo dobro, i rod njegov biće dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao biće; jer se po rodu drvo poznaje.

³⁴ Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca.

³⁵ Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo.

³⁶ A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda.

³⁷ Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.

³⁸ Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju! Mi bi radi od tebe znak videti.

³⁹ A On odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka.

⁴⁰ Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.

⁴¹ Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone.

⁴² Carica južna izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.

⁴³ A kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nađe ga.

⁴⁴ Onda reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; i došavši nađe prazan, pometen i ukrašen.

⁴⁵ Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje gore čoveku onom od prvog. Tako će biti i ovome rodu zlome.

⁴⁶ Dok On još govoraše s ljudima, gle, mati Njegova i braća Njegova stajahu napolju i čekahu da govore s Njime.

⁴⁷ I neko Mu reče: Evo mati Tvoja i braća Tvoja stoje na polju, radi su da govore s Tobom.

⁴⁸ A On odgovori i reče onome što Mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja?

⁴⁹ I pruživši ruku svoju na učenike svoje reče: Eto mati moja i braća moja. Jer ko izvršuje volju Oca mog koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati.