¹ A posle nekoliko dana, o pšeničnoj žetvi, dođe Samson da pohodi ženu svoju donesavši joj jare, i reče: Idem k ženi svojoj u ložnicu. Ali mu otac njen ne dade da uđe.

² Jer reče otac njen: Ja mišljah zacelo da ti nije po volji, pa je dadoh drugu tvom; nego mlađa sestra njena nije li lepša od nje? Uzmi nju mesto one.

³ A Samson im reče: Ja neću biti kriv Filistejima kad im učinim zlo.

⁴ I otišavši Samson uhvati trista lisica, i uze luča, i sveza po dve u repove, i metnu po jedan luč među dva repa.

⁵ Pa zapali lučeve, i pusti u letinu filistejsku, i popali letinu požnjevenu i nepožnjevenu, i vinograde i maslinike.

⁶ Tada Filisteji rekoše: Ko je to učinio? I odgovoriše: Samson zet Tamnaćaninov, jer mu uze ženu i dade je drugu njegovom. Tada dođoše Filisteji i spališe ognjem nju i oca njenog.

⁷ A Samson im reče: Ako ste i učinili tako, opet ću vam se osvetiti, pa ću se onda okaniti.

⁸ I polomi ih ljuto nogama po bedrima: Potom otide i nastani se u pećini od stene Itama

⁹ Tada iziđoše Filisteji i stadoše u logor prema Judi, i raširiše se do Lehije.

¹⁰ A ljudi od Jude rekoše: Što ste izašli na nas? I odgovoriše: Izašli smo da svežemo Samsona i da mu učinimo kako je on nama učinio.

¹¹ Tada iziđe tri hiljade ljudi iz Jude k pećini u steni Itamu, i rekoše Samsonu: Ne znaš li da Filisteji vladaju nad nama? A on im reče: Kako su oni meni učinili tako ja učinih njima.

¹² Oni mu rekoše: Došli smo da te svežemo i predamo u ruke Filistejima. A Samson im reče: Zakunite mi se da nećete vi uložiti na me.

¹³ Oni mu odgovoriše i rekoše: Nećemo; nego ćemo te samo svezati i predati u njihove ruke, ali te nećemo pogubiti. I svezaše ga u dva nova uža i odvedoše ga iz stene.

¹⁴ I kad on dođe do Lehije, Filisteji ga sretoše vičući od radosti; a Duh Gospodnji siđe na nj, i uža na rukama njegovim postaše kao konci izgoreli od vatre, i spadoše sveze s ruku njegovih.

¹⁵ I on nađe čeljust magareću još sirovu, i pruživši ruku svoju uze je, i pobi njom hiljadu ljudi.

¹⁶ Potom reče Samson: Čeljušću magarećom jednu gomilu, dve gomile, čeljušću magarećom pobih hiljadu ljudi.

¹⁷ A kad izreče, baci čeljust iz ruke svoje, i nazva ono mesto Ramat-Lehija.

¹⁸ I beše žedan jako, te zavapi ka Gospodu i reče: Ti si učinio rukom sluge svog ovo izbavljenje veliko; a sad hoću li umreti od žeđi, ili ću pasti u ruke neobrezanima?

¹⁹ Tada Bog rascepi stenu u Lehiji, i poteče voda iz nje, te se napi, i povrati mu se duh i ožive. Zato se prozva onaj izvor En-Akore, koji je u Lehiji do današnjeg dana.

²⁰ I bi sudija Izrailju za vremena filistejskog dvadeset godina.