¹ A ljudi od plemena Jefremovog skupiše se, i prešavši na sever rekoše Jeftaju: Zašto si išao u boj na sinove Amonove a nas nisi pozvao da idemo s tobom? Spalićemo ognjem dom tvoj i tebe.

² A Jeftaj im reče: Imah veliku raspru sa sinovima Amonovim ja i moj narod, i pozvah vas, ali me ne izbaviste iz ruku njegovih.

³ Pa videći da me ne izbaviste, stavih dušu svoju u ruku svoju i otidoh na sinove Amonove, i Gospod mi ih dade u ruke; pa što ste sada došli k meni da se bijete sa mnom?

⁴ Tada Jeftaj skupi sve ljude od Galada, i udari na Jefrema; i ljudi od Galada pobiše Jefrema; jer govorahu: Begunci ste Jefremovi vi, ljudi od Galada, koji se bavite među Jefremom i među Manasijom.

⁵ I Galad uze Jefremu brodove jordanske. I kad koji od Jefrema dobeže i reče: Pusti me da pređem, rekoše mu oni od Galada: Jesi li od Jefrema? I kad on reče: Nisam,

⁶ Onda mu rekoše: Reci: Šibolet. A on reče: Sibolet, ne mogući dobro izgovoriti. Tada ga uhvatiše i zaklaše na brodu jordanskom. I pogibe u ono vreme iz plemena Jefremovog četrdeset i dve hiljade.

⁷ I Jeftaj bi sudija Izrailju šest godina; i umre, i bi pogreben u gradu galadskom.

⁸ A posle njega bi sudija Izrailju Avesan iz Vitlejema.

⁹ I imaše trideset sinova i trideset kćeri, koje razuda iz kuće, a trideset devojaka dovede sinovima svojim iz drugih kuća; i bi sudija Izrailju sedam godina.

¹⁰ I potom umre Avesan, i bi pogreben u Vitlejemu.

¹¹ A posle njega bi sudija Izrailju Elon o d Zavulona; on bi sudija Izrailju deset godina.

¹² Potom umre Elon od Zavulona i bi pogreben u Ajalonu u zemlji Zavulonovoj.

¹³ Posle njega bi sudija u Izrailju Avdon sin Elilov Faratonjanin.

¹⁴ On imaše četrdeset sinova i trideset unuka, koji jahahu sedamdesetoro magaradi. I bi sudija Izrailju osam godina.

¹⁵ Potom umre Avdon sin Elilov Faratonjanin, i bi pogreben u Faratonu u zemlji Jefremovoj na gori amaličkoj.