1
Devete godine Sedekije, cara Judinog, meseca desetog dođe Navuhodonosor, car vavilonski, sa svom vojskom svojom na Jerusalim i stade ga biti.
2
Jedanaeste godine Sedekijine, meseca četvrtog, devetog dana tog meseca provališe u grad.
3
I uđoše svi knezovi cara vavilonskog, i stadoše kod srednjih vrata Nergal-sareser, Samgar-nevon, Sarsehim, starešina nad dvoranima, Nergal-sareser, starešina nad vračima, i svi drugi knezovi cara vavilonskog.
4
A kad ih vide Sedekija car Judin i svi vojnici, pobegoše i iziđoše noću iz grada pokraj vrta carskog, na vrata među dva zida; i iđahu preko polja.
5
A vojska haldejska gonjaše ih, i stiže Sedekiju u polju jerihonskom, i uhvativši ga dovedoše ga k Navuhodonosoru caru vavilonskom u Rivlu, u zemlji ematskoj, te mu sudi.
6
I zakla car vavilonski sinove Sedekijine u Rivli na njegove oči, i sve znatne ljude od Jude pokla car vavilonski.
7
Iza toga Sedekiji iskopa oči, i sveza ga u dvoje verige bronzane, da ga odvede u Vavilon.
8
A dom carev i domove narodne popališe Haldejci ognjem, i zidove jerusalimske raskopaše.
9
A ostatak naroda što osta u gradu i prebege koji prebegoše k njemu, ostatak naroda što beše ostao, odvede Nevuzardan zapovednik stražarski u Vavilon.
10
Samo najsiromašnije iz naroda, koji ništa nemahu, ostavi Nevuzardan zapovednik stražarski u zemlji Judinoj, i dade im tada vinograde i njive.
11
A Navuhodonosor, car vavilonski, zapovedi za Jeremiju Nevuzardanu zapovedniku stražarskom govoreći:
12
Uzmi ga i gledaj ga dobro, i ne čini mu zlo, nego mu čini šta ti god kaže.
13
I poslaše Nevuzardan zapovednik stražarski i Nevusazvan, starešina nad dvoranima, i Nergal-sareser, starešina nad vračima, i svi knezovi cara vavilonskog,
14
Poslaše, te uzeše Jeremiju iz trema od tamnice, i predaše ga Godoliji sinu Ahikama sina Safanovog da ga odvede kući; tako osta među narodom.
15
A Jeremiji dođe reč Gospodnja kad beše zatvoren u tremu od tamnice govoreći:
16
Idi i reci Avdemelehu Etiopljaninu govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Evo ja ću učiniti da se zbudu reči moje tome gradu na zlo, a ne na dobro, i navršiće se pred tobom u onaj dan.
17
Ali ću tebe izbaviti u onaj dan, govori Gospod, i nećeš biti predan u ruke ljudima kojih se bojiš.
18
Jer ću te doista sačuvati, te nećeš pasti od mača, i biće ti duša tvoja mesto plena zato što si se pouzdao u me, govori Gospod.
