5321. I posadi ga na druga kola. Ovo je znak da od Njega dolazi sva doktrina (sav nauk) o dobru i istini, što se vidi iz značenja kola, naime, doktrine o dobru i istini (vidi niže); otuda posadi ga u kola je znak da doktrina dolazi otuda. Ove se reči odnose na ono što je Faraon prethodno rekao, Ti ćeš biti nad cijelim domom mojim, i sav narod moj će ti usta ljubiti; samo ću ovim prijestolom biti veći od tebe (stih 40). Ovime se označava doktrina o dobru i istini stoga što Josip predstavlja Gospoda kao Božansko Duhovno (br. 3971, 4669), a to znači kao Božansku istinu od Gospodovog Božanskog Ljudskog (br. 4723, 4727) od koje je Božanska istina Nebeska od Duhovne. Sve u doktrine o dobru i istini je iz ovoga izvora, je Gospod je doktrina sama, jer sva doktrina proizlazi od Njega, i cela doktrina govori o Njemu; jer sva doktrna govori o dobru ljubavi i o istini vere. Ove su od Gospoda, te stoga ne samo da je Gospod u njima, nego je On i jedno i drugo. Iz ovoga je jasno da doktrina koja govori o dobru i istini, da govori o Gospodu samom; i da ona proističe od Njegovog Božanskog Ljudskog.

2. Iz Božanskog Samog ne može da proistekne nikakva doktrina ako to nije preko Božanskog Ljudskog, to jest, preko Reči, koja je u najvišem smislu Božanska istina od Gospodovog Božanskog Ljudskog. Čak ni anđeli u najdubljem nebu ne mogu razumeti ono što dolazi neposredno od Božanskog Samog, jer je ono beskonačno i prevazilazi svaki razum, čak i anđeoski. Ali ono što proizlazi od Gospodovog Božanskog Ljudskog, to oni mogu razumeti jer govori o Bogu kao o Božanskm Čoveku; o kojemu se može oblikovati neka ideja od Ljudskog; a svaka ideja oblikovana o Ljudskom prihvatljva je, pod uslovom da proističe od dobra nevinosti, i ako je u dobru ljubavi ka bližnjemu. To je ono što je označeno Gospodovim rečima kod Jovana: Niko nikada nije video Boga; jedinorođeni Sin, koji je u nedrima Očevim, On Ga je objavio Jovan 1:18).

Kod istoga: Ni glasa Njegva kad čuste, ni lica vidjeste Jovan 5:37).

Kod Mateje: Niko ne zna Oca, osim Sina, i onoga kome ga Sin otkrije Mateju 11:27).

3. Kola se često pominju u Reči, ali jedva da ko zna da ona označavaju doktrinarne stvari o dobru i istini, a isto tako i spoljašnja-znanja koja pripadaju doktrinama. Razlog je to što kad se pomenu kola, ništa duhovno ne ulazi u ideju, nego sam prirodno istorijsko, a tako je i sa konjim i kolima; a konji u Reči označavaju stvari razuma (br. 2760-2762, 3217), pa stoga kola označavaju doktrtinarne stvari i spoljašnja-znanja koja ovima pripadaju.

4. Da kola označavaju doktrinarne stvari crkve, a tako isto i spoljašnja-znanja koja ovima pripadaju, bilo mi je očito sudeći po kolima koja se tako često vide u drugom životu. Ima i mesto na desno blizu niže zemlje gde se pojavljuju konji i kola, s urednim štalama, gde se vide ljudi kako hodaju i ragvaraju, koji su u svetu bili učeni, i koji su smatrali da je život cilj učenosti. Ovo se pokazuje zbog anđela u višim nebima, jer kada ovi razgovaraju o stvarima razuma, doktrine, ili znanja, ovakvi se predmeti pokazuju duhovima ispod (prim. prev. čitalac je, nadam se, zaključio da je autor boravio u svetu duhova, osim kada je vođen da vidi vidi neba ili paklove. Po njemu, bolji duhovi koji s pripremaju za nebo, sačinjavaju prvo nebo koje je deo sveta duhova).

5. Da su ovakve stvari označene kolima i konjima, vidi se po tome što se Ilija video kao ga odnose vatreni konji i kola, te su stoga on i Elizej ( Eliša) bili nazvani kola Izraljeva i konjici njegovi, kao što čitamo u drugoj knjizi o Carevima: I kad bijahu dalje razgovajući se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru u nebo. A Elizej (Eliša) videći to, vikaše: oče moj, oče moj! kola Izrailjeva i konjici njegovi, i ne vidje ga više 2. Kraljevima 2:11, 12); a u pogledui Elizeja (Eliše) u istoj knjizi: A Elizej razbolje se od bolesti, od koje i umrije. I Joas car Izrailjev, dođe k njemu, i plačući pred njim govoraše: oče moj, oče moj! kola Izrailjeva i konjici njegovi 2. Kraljevima 13:14.

Razlog da su ovako bili nazivani je u tome što su i Ilija i Jelisija (Elizeja) predstavljali Gospoda kao Reč (vidi uvod u poglavlje XVIII. knjige Postanja, i br. 2762, 5247). Reč je uglavnom doktrina o dobru i istini, jer je iz nje sva doktrina. Iz istoga razloga momku čije je očio otvorio Jehoiva, da mu pokazalo brdo puno ognjenih konja i kola oko Jelisija (2 o Carevima 6:17).

6. Da kola označavaju ono što pripada doktrini, a konji ono što pripada intelektu, vidi se iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Jezikilja: I nasitiće se za mojim solom konja i kola, junaka i svakojakih vojnkika, govori Jehova Gospod. (Jezekilj 39:20; Otkr. 19:18). Ovde se govori o Gospodovom dolasku. Da konj i kola ovde ne označavaju konja i kola, jasno je svakome; jer se neće nasititi njima za Gospodovom trpezom, nego onim stvarima koje su označene konjem i kolima, naime, stvarima koje pripadaju razumu i doktini o dobru i istini.

7. Slične su stvari označene i konjima i kolima u sledećim odlomcima.

Kod Davida: Kola Božijih ima sila, tisuće tisuća. Među njima je Jehova, Sinaj u svetinji (Psalam 68:17).

Opet: Obukao si svjetlost kao haljinu, trazapeo nebo kao šator. Vodom si pokrio dvorove, načinio si da su ti kola, ideš na krilima vjetrenijem (Psalam 104:2, 3).

Kod Isaije: Breme pustinji na moru; jer ovako mi reče Jehova: idi, postavi stražara da ti javi šta vidi. I vidje kola, i dva reda konjika, kola s magarcima, i kola s kamilama; i pažaše dobro s velikom pažnjom. I povika kao lav: ja stojim na stražu , i evo dođoše na kolima ljudi, a dva reda konjici. Tada povika i reče: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njihovijeh razbiše se o zemlju (Isaija 21:1, 6-9). 8.

Kod istoga: I svu će braću vašu iz svijeh naroda dovesti Jehova na dar na konjma i kolima i na nosilima i na magarcima i na kamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim (Isaija 66:20).

Opet: jer, gle, Jehova će doći s ognjem, i kola će mu biti kao vihor (Isaija 66:15).

Kod Avakuma (Habakuka): Eda li se na rijeke razgnjevi Jehova? eda li se na rijeke raspali gnjev tvoj? na more jarost tvoja, kad si pojezdio na konjma svojim i na kolima svojim za spasenje? Avakuma 3:8. Ko(br. 1672, 1728, 2015); a kneovi nisu knehvi nego prva načela istine (br. 1482, 2089, 5044); koji sjede na pijwstolu Davidovomd Zaharije: Potom opet podigoh oči svoje i vidjeh, a to četvora kola izlažahu između dvije gore, a te gore bijahu od mjedi. U prvijem kolima bjehu konji riđi, a u drugim kolima konji vrani, a u trećim kolima konji šareni, jaki Zaharija 6:1-3).

9. Tako isto kod Jeremije: Tada će ulaziti na vrata grada ovog carevi i knezovi, koji sjede na prijestolu Davidovu, na kolima i na konjima , oni i knezovi njihovi, Judejci i Jerusalimljani, i stajaće ovaj grad do vijek 17:25). Stajaće ovaj grad do vijeka nije Jerusalim, nego Gospodova crkva koja je označena Jerusalimom (br. 402, 2117, 3654); carevi će ulaziti na vrata grada nisu carevi, nego istine crkve (br. 1672, 1728, 2015); a knezovi nisu knezovi nego prva načela istine (br. 1482, 2089, 5044); oni koji sjede na prijestolu Davidovom, su Božanske istine koje proizlaze od Gospoda (br. 5413); na kolima i na konjima, su stvari koje dolaze od razuma i od doktrine. Kola se često pominju i u istorijskim delovma Reči; i pošto su ove istorije reprezentativne, i značenja nešto označavaju u Gospodovm carstvu i u crkvi, to kola imaju slično značenje.

10. Pošto većina izraza u Reči imaju i obrnuto značenje, tako i kola, koja označavaju i doktrine o zlu i obmani, kao i spoljašnja-znanja koja ih potvđuju, kao u ovom odlomcima: Teško onima koji idu u Egipat za pomoć, koji se oslanjaju na konje i uzdaju u kola što ih je mnogo, i u konjike što ih je veliko mnoštvo, a ne gledaju na sveca Izrailjeva i ne traže Jehovu (Isaija 31:1).

Opet: Preko sluga svojih ružio si Jehovu i rekao si: s mnoštvom kola svojih izidoh na visoke gore, na strane Libanske, i posjeći ću visoke cedre njegove , i doći ću na najveći kraj njegov (Isaija 37:24. ; Ovo je proročki odgovor na ohole reči Rabašaka, vojvode cara Asirskoga.

Kod Jeremije: Od topota jakih konja njegovijeh; od tutnjave kola njegovijeh, neće se obazrati carevi na sinove, jer će im ruke klonuti; od onog dana kada će doći da istrijebi sve Filisteje i da zatre Tir i Sidon i sve ostale pomoćnike, jer će Jehova istrijebiti Filisteje, ostatak ostrva Kaftora Jeremija 47:3. 11.

Kod Jezikilja: Od mnoštva konja njegovijeh pokrije ih prah, i od praske konjika i točkova i kola rastrešće se zidovi tvoji, i kad stane ulaziti na tvoja vrata kao što se ulazi u grad isprovaljivan. Kopitama konja svojih izgaziće sve ulice tvoje, pobiće narod tvoj mačem, i stupovi sile tvoje popadaće na zemlju Jezekilj 26:10? 26:11).

Kod Ageja:- I prevaliću prijesto carstvima, i satrću silu carstvima narodnijem, prevaliću kola i one koji sjede na njima, i popadaće konji i konjici svaki od mača brata svjega Agej 2:22).

Kod Zaharije: jer ću istrijebiti iz Efraima kola i iz Jerusalima konje; i istrijebiće se luk ubojiti; i on će kazivati mir narodima, i vlast će mu biti od mora do mora, i od rijeke do krajeva zemaljskih Zaharija 9:10).

Kod Jeremije: Edgipat se diže kao potok i njegove se vode kolebaju kao rijeke; i veli: idem, pokriću zemlju, i zatrću grad i one koji žive u njemju. Izlazite, konji, i bjesnite, kola; i neka izađu junaci, Etiopljani i Lidijci, koji nose i natežu luk Jeremija 46:8, 9).

12. Konjima i kolima kojima su Egipćani gonili sinove Izrailjeve, i s kojima je Faraon ušao u more Suf, gde su propali konji i kola, i svim onim što se desilo s konjima i kolima,što čini veći deo toga opisa (Izlazak 14:6, 7, 9, 17, 23, 25, 26; 15:4, 19), označavaju se stvari razuma i doktrine, kao i lažna spoljašnja znanja, zajedno s umovanjima na njima zasnovanim, koja izokreću i guše istine crkve. Ovde se opisuje rušenje i smrt ovakvih stvari.