1
Kad lečim Izrailja, tada se pokazuje bezakonje Jefremovo i zloća samarijska; jer čine laž, i lupež ulazi, i napolju udara četa.
2
I ne govore u srcu svom da ja pamtim svako bezakonje njihovo; sada stoje oko njih dela njihova, preda mnom su.
3
Nevaljalstvom svojim vesele cara i lažima svojim knezove.
4
Svi čine preljubu; kao pećsu koju užari hlebar, koji prestane stražiti kad zamesi testo pa dokle uskisne.
5
Na dan cara našeg razboleše se knezovi od meha vina, i on pruži ruku svoju podsmevačima.
6
Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje, koje je kao peć; hlebar njihov spava celu noć, ujutru gori kao plamen ognjeni.
7
Svi su kao pećugrejani i proždiru svoje sudije; svi carevi njihovi padaju, nijedan između njih ne viče k meni.
8
Jefrem se pomešao s narodima; Jefrem je pogača neprevrnuta.
9
Inostranci jedu mu silu, a on ne zna; sede kose popadaju ga, a on ne zna.
10
I ponositost Izrailjeva svedoči mu u oči, ali se ne vraćaju ka Gospodu Bogu svom niti Ga traže uza sve to.
11
I Jefrem je kao golub, lud, bezuman; zovu Misir, idu u Asirsku.
12
Kad otidu, razapeću na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svući ću ih, karaću ih kako je kazivano u zboru njihovom.
13
Teško njima, jer zađoše od mene; pogibao će im biti, jer me izneveriše; ja ih iskupih, a oni govoriše na me laž.
14
Niti me prizivaše iz srca svog, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajući se odstupaju od mene.
15
Kad ih karah, ukrepih im mišice; ali oni misliše zlo na me.
16
Vraćaju se, ali ne ka Višnjem, postaše kao luk lažljiv; knezovi će njihovi popadati od mača s obesti jezika svog; to će im biti podsmeh u zemlji misirskoj.
