¹ Čujte reč Gospodnju, sinovi Izrailjevi, jer Gospod ima parbu sa stanovnicima zemaljskim; jer nema istine ni milosti ni znanja za Boga u zemlji;

² Zaklinju se krivo i lažu i ubijaju i kradu i čine preljubu, zastraniše, i jedna krv stiže drugu.

³ Zato će tužiti zemlja, i šta god živi na njoj prenemoći će, i zveri poljske i ptice nebeske; i ribe će morske pomreti.

⁴ Ali niko da se ne prepire ni da koga kori, jer je narod tvoj kao oni koji se prepiru sa sveštenikom.

⁵ Zato ćeš pasti danju, i s tobom će prorok pasti noću, i pogubiću mater tvoju.

⁶ Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.

⁷ Što se više množiše, to mi više grešiše; slavu njihovu pretvoriću u sramotu.

⁸ Od greha naroda mog hrane se, i lakome se na bezakonje njihovo.

⁹ Zato će biti svešteniku kao narodu; pohodiću ga za puteve njegove i platiću mu za dela njegova.

¹⁰ I oni će jesti, a neće se nasititi; kurvaće se, a neće se množiti; jer prestaše služiti Gospodu.

¹¹ Kurvarstvo i vino i mast oduzima srce.

¹² Narod moj pita drvo svoje, i palica mu njegova odgovara; jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svog.

¹³ Navrh gora prinose žrtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama i brestovima, jer im je sen dobar; zato se kurvaju kćeri vaše i snahe vaše čine preljubu.

¹⁴ Neću karati kćeri vaših kad se kurvaju, ni snaha vaših kad čine preljubu; jer se oni odvajaju s kurvama i prinose žrtve s nevaljalim ženama; i narod nerazumni propašće.

¹⁵ Ako se ti kurvaš, Izrailju, neka ne greši Juda; i ne idite u Galgal niti idite u Vet-aven, i ne kunite se: Tako da je živ Gospod.

¹⁶ Jer je Izrailj uporan kao uporna junica; sada će ih pasti Gospod kao jagnje na prostranom mestu.

¹⁷ Jefrem se udružio s lažnim bogovima; ostavi ga.

¹⁸ Piće se njihovo prevrnu, jednako se kurvaju; milo im je: dajte. Braniči su njegovi sramota.

¹⁹ Vetar će ih stegnuti krilima svojim, i oni će se posramiti od žrtava svojih.

¹ Radujte se Bogu, koji nam daje krepost; poklikujte Bogu Jakovljevom.

² Podignite pesme, dajte bubanj, slatke gusle sa psaltirom.

³ Trubite o meni u trubu, o uštapu radi praznika našeg.

⁴ Jer je takav zakon u Izrailja, naredba od Boga Jakovljevog.

⁵ Za svedočanstvo postavi Josifu ovo, kad iđaše na zemlju misirsku. Jezik, kog ne znah, čuh!

⁶ "Uklonio sam ramena njegova od bremena, ruke njegove oprostiše se kotarica.

⁷ U nevolji si me zazvao, i izbavih te, usliših te usred groma, na vodi Merivi iskušah te.

⁸ Slušaj, narode moj, i zasvedočiću ti, Izrailju, o kad bi me poslušao:

⁹ Da ne bude u tebe tuđeg boga, i bogu stranom nemoj se klanjati.

¹⁰ Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske; otvori usta svoja, i ja ću ih napuniti.

¹¹ Ali ne posluša narod moj glas moj, Izrailj ne mari za me.

¹² I ja ih pustih na volju srca njihova, neka hode po svojim mislima.

¹³ O kad bi narod moj slušao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putevima mojim!

¹⁴ Brzo bih pokorio neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju;

¹⁵ Koji mrze na Gospoda, bili bi im pokorni, i dobri dani njihovi bili bi doveka;

¹⁶ Najboljom bi pšenicom hranio njih, i medom bih iz kamena sitio ih."