¹ Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta će mi reći i šta bih odgovorio onome koji me koraše.

² I odgovori mi Gospod i reče: Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama da se lako čita.

³ Jer će još biti utvara do određenog vremena, i govoriće šta će biti do kraja i neće slagati; ako okleva, čekaj je, jer će zacelo doći, i neće odocniti.

⁴ Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik će od vere svoje živ biti.

⁵ A kako vino vara, takav je čovek ohol, niti ostaje u stanu; jer raširuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne može nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.

⁶ Neće li ga svi oni uzeti u priču i u zagonetke, i reći: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle će? I koji trpa na se gusto blato.

⁷ Neće li najedanput ustati oni koji će te gristi? I neće li se probuditi oni koji će te rastrzati, i kojima ćeš biti grabež?

⁸ Što si ti oplenio mnoge narode, tebe će opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.

⁹ Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kući svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i sačuva se oda zla.

¹⁰ Smislio si sramotu kući svojoj da zatreš mnoge narode, i ogrešio si se o svoju dušu.

¹¹ Jer će kamen iz zida vikati, i čvor iz drveta svedočiće.

¹² Teško onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.

¹³ Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizašta?

¹⁴ Jer će se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.

¹⁵ Teško onome koji poji bližnjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.

¹⁶ Nasitićeš se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doći će k tebi čaša u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina će sramna biti na slavi tvojoj.

¹⁷ Jer nasilje učinjeno Livanu pokriće te i pustoš među zverjem koja ga je plašila, za krv ljudsku i nasilje učinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.

¹⁸ Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? Šta liven lik i učitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole?

¹⁹ Teško onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoće li on učiti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.

²⁰ A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; ćuti pred Njim sva zemljo!

¹³ Teško onom koji gradi svoju kuću ne po pravdi, i kleti svoje ne po pravici, koji se služi bližnjim svojim nizašta i platu za trud njegov ne daje mu;