10570. Tako ćemo se razlikovati ja i narod tvoj od svakog naroda na zemlji. Da ovo označava njihovu različitost među svim drugim narodima u celome svetu gde je Crkva, vidi se iz značenja razlikovati se među svim narodima na licu zemlje, što označava razlikovanje nad svim narodima u celom svetu. To označava i gde je Crkva, jer zemlja označava Crkvu, o kojoj ćemo govoriti ubrzo. Da je ova želja da se ističu nad svim narodom u celom svetu bila cilj radi kojega je Izrailjska nacija klanjala Jehovi, i radi kojega su cilja bili spremni da budu sveti spolja, vidi se i noga što je pokazano o toj naciji. Da je taj narod mogao biti u svetom spoljašnjem, i izgledati drugima kao da se klanjaju Bogu, vidi se po idolopoklonicima o kojima se govori u istorijskim delovima Reči, da su oni mogli da budu isto tako sveti u spoljašnjim stvarima; ali da nisu imali sveto unutrašnje, svako može da zaključi iz toga, što Božanske Istine, otkrivene u Reči, čine bogoštovanje unutrašnjim, ako ih ljudi poznaju, i žive u skladu s njima. Jer, kad bi čovek mogao da se klanja Bogu pobožno bez poznavanja Božanskih Istina, nebi bila potrebna doktrina Crkve, niti besede . Pošto je ta nacija bila takvoga karaktera , mogla je, sa ciljem da se ističe nad drugima, da bude u svetom spoljašnjem; i pošto se kod osoba takve naravi mogu reprezentativi nebeskih i duhovnih stvari, koje su bile u spoljašnjem bogoštovanju, koristiti da se uspostavi komunikacija s anđelima i povezivanje s nebom, stoga je ta nacija bila prihvaćena . Ali, onaj ko veruje da su se oni klanjali Bogu, vrlo se vara, jer su se klanjali sebi i svetu, i u scru bili idolopoklonici. I pošto su bili takve naravi, njima se unutrašnje stvari bogoštovanja, koje su pripadale veri u Gospoda i ljubav ka Njemu, nisu otkrivale, što se vidi iz knjiga Staroga Zaveta; a i iz toga što nisu priznali Gospoda kad je došao u svet, niti Ga priznaju sada; i kada ih se uči iz proročkih knjiga o Gospodu, oni Ga i dalje ne priznaju. Oni žele Mesiju koji će ih uzdići iznad svakog naroda u celome svetu, a ne Mesiju čije je carstvo u nebesima, i koji odatle proviđa spasenje svih ljudi na zemlji.

Iz ovih se razmatranja vidi kakav je karakter te nacije bio od najranijih vremena, i zašto se ovde kaže, da ako Jehova ide s jima, oni će se isticati nad drugim narodom na licu cele zemlje; čime se misli gde god je Crkva, jer se zemljom kao i zemljom , označava Crkva. Da se to značenje zemlje ili tla, vidi navedene odlomke, br. 9325. Jer se zemljom označava Crkva iz istog razloga iz kojega se njivom označava Crkva, jer ona prima semena raznih vrsta i pomaže njihov rast dok ne donesu plodove, što označava istine i dobra vere i ljubavi; jer je čovek prijemnik ovih poslednjih, kao što je njiva prijemnik onih prethodnih stvari; a Crkva se naziva zemljom zbog naroda kod kojega je Crkva, a koji u njoj živi . Ali njiva, kao i zemlja, podrazumeva prostiranje i prostor, stoga to prevodioci označavaju zemljom umesto njivom, kao u sadašnjem slučaju, oni kažu na licu zemlje, umesto na licu njive, kao i u drugim odlomcima. Međutim, u izvornom jeziku, reč za njivu je sasvim drugog korena nego reč koja označava zemlju. Da zemlja, kao i zemljište i njiva, označava Crkvu, vidi se iz raznih odlomaka u Reči, od koji se mogu navesti sledeći, kao kod Jeremije,

Najveći među njim šalju najmanje po vodu; došavši na studence ne nalaze vode; vraćaju se s praznim sudovima, jer je zemlja ispucala , jer ne beše dažda u zemlji Jeremija 14:3, 4). U ovome odlomku, zemlja i zemlj značavaju Crkvu; jer se ovde govori u unutrašnjem smislu, o nedostatku istine, i pustošenju Crkve; voda označava istine; pukotine označavaju gde su ove, stoga doktrinu; sudovi označavaju prijemnike; dažd označava influks iz neba; zemlja označava gde je Crkva, a njiva samu Crkvu, koja je zbog toga od suše ispucala , zbog nedostatka istine iz neba.

I kod Isaije,

Jer će posle sedamdeset godina Jehova pohoditi Tir, a on će se vratiti na kurvarsku zaslugu svoju, i kurvaće se sa svim narodima na licu zemlje. Ali će na kraju trgovina njegova i zasluga biti posvećena Jehovi (Isaija 23:17, 18). Tirom se označava Crkva u pogledu poznavanja istine i dobra, stoga u apstraktnom smislu, sama poznavanja; što se naziva kurvarskom zaslugom , kada se naučavaju radi dobiti, počasti, i ugleda, pa se, tako reći, prodaju, a ne naučavaju se same istine radi. Ovo se naziva kurvanjem i kurvarstvom u Reči. Kurvati se sa svim carstvima na zemlji označava to činiti s istinama Crkve; na licu zemlje označava gde god da je Crkva. Pošto poznavanja istine i dobra još uvek ostaju suštinski poznavanja istine i dobra, to jest, ostaju Božanska, iako čoveku, koji ih naučava i prodaje, one služe radi dobiti, pa su stoga kurvinska zasluga , stoga se kaže da će trgovina njegova i zasluga njegova biti posvećeni Jehovi. Svaki onaj koji može da misli malo dublje od smisla slova, može da vidi da se ovde ne misli na kurvinsku zaradu, niti na kurvanje sa carstvima na zemlji, niti da će to biti posvećeno Jehovi. I kod Davida,

Pošlješ duh svoj, i postaju, i ponavljaš lice zemlji (Psalam 104:30). Duh Jehovin je Božanska Istina koja proizlazi od Gospoda, br. 9818; postati označava biti nanovo stvoren, to jest, biti preporođen, br. 10373; ponoviti lice zemlji je popraviti (reformisati) i ustanoviti Crkvu; lica zemlji označavaju gde god se nešto od Crkve može primati; slično na drugim mestima gde se lica zemlji pominju, kao Postanje 17:4; 8:8, 13; Izlazak 32:12; Brojevi 12:3; Zak. Ponovljeni 6:15; 7:6; 1 Samuilova 20:15; 2 Samuillova 14:7).