2830. I, gle, ovan: da ovo označava duhovno ljudske rase, vidi se iz značenja ovna, o kome će se sada govoriti. U crkvi je poznato da su žrtve paljenice i prinosi, u reprezentativnoj Jevrejskoj i Izrailjskoj Crkvi, pretstavljale Gospodovo Božansko Ljudsko; ali jedno je označeno žrtvama paljenicama i žrtvama jaganjaca, drugo jarićima i kozama, opet drugo ovnovima, volovima, i teladima, kao i golubicama i golubićima, a drugo prinosima i nalivima. U opšte, ove žrtve su označavale Božanske nebeske stvari, Božanske duhovne stvari, i Božanske prirodne stvari, koje sve pripadaju Gospodu; i pošto označavaju nebeske, duhovne i prirodne stvari koje su od Njega u Njegovom carstvu, pa stoga i u svakome ko je u Gospodovom carstvu: što je jasno i iz Svete Večere, koja je zamenila žrtve paljenice i druge žrtve, a u kojoj hleb i vino označavaju Gospodovo Božansko Ljudsko, hleb Njegovo Božansko nebesko, a vino Njegovo Božansko Duhovno; stoga oni označavaju Njegovu ljubav prema celoj ljudskoj rasi, i ljubav ljudske rase prema Njemu, vidi br. 2343, 2359. Otuda je jasno da žrtve paljenice i druge žrtve obuhvataju nebesko bogoštovanje od ljubavi ka Gospodu, i duhovno bogoštovanje od ljubavi ka bližnjemu, pa otuda i veru u Gospoda, vidi br. 922, 923, 1823, 2180. Značenje onoga što je nebesko, i onoga što je duhovno, i šta je označeno onima koji su nebeski i onima koji su duhovni u Gospodovom carstvu, ili u Njegovoj crkvi, bilo je često pokazano gore, vidi br. 1155, 1577, 1824, 2048, 2088, 2184, 2227, 2669, 2708, 2715. Da ovan označava
Gospodovo Božansko Duhovno, pa stoga ono što je duhovno u čoveku ili, što je isto, u onima u ljudskoj rasi koji su duhovni, može se videti iz žrtava paljenica i drugih žrtava, kao ovnova, kao kad su Avram i Izak bili posvećeni da izvedu tu službu, ili kada su bili uvedeni (u služenje?): Da treba da prinesu jednog junca za oprost greha čija krv treba da se poškropi po uglovima oltara, a ostatak u podnožje (oltara); kao i da treba zaklati jednog ovna, i njegovom krvlju poškropiti okolo oltara, i da posle treba celog ovna spaliti na oltar kao žrtvu paljenicu: i da se krvlju drugoga ovna poškopi vrhžu Aronovog uha, i palac njegove ruke i veliki palac na nozi, i da se posle mora spaliti kao žrtva paljenica (Izlazak 21:1-35; Levitska VIII- 1 do kraja: IX-2 i sledeći stih); jasno je su svi ovi obredi bili sveti, a bili su sveti jer su pretstavljali i označavali svete stvari; inače, klanje junca, škropljenje njegove krvi na kajeve oltara, i prosipanje ostatka na podnožje; pa zaklati ovna, i poškropiti njegovom krvlju uglove oltara, i posle ga spaliti; i poprskati krvlju ovna vrh Aronovoh uha, i palac na ruci i veliki palac na stopalu, i onda spaliti kao žrtvu paljenicu – sve ove stvari ne bi imale ništa sveto u sebi, i ne bi sadržavale ništa od bogoštovanja da nisu pretstavljale svete stvari; ali šta svaka pojedina stvar pretstavlja ne može niko znati osim preko unutrašnjeg smisla. Da junca (june) treba prineti kao otkup za greh označava Gospodovo Božansko Prirodno, i da ovan pretstavlja Božansko Duhovno, i da ovan označava one u ljudskoj rasi koji su duhovni, može se videti iz značenja junca i ovna u Reči. Uvođenje (inauguracija) u sveštenstvo izvođeno je preko duhovnih stvari, jer se preko duhovnih stvari čovek uvodi u nebeske stvari ili, što je isto, preko istina vere on se uvodi u dobro ljubavi. Na sličan način, kad je Aron ulazio u svetinju (sveto mesto), on je morao prineti junca kao prinos za greh, a ovna za žrtvu paljenicu (Levitska 16:2, 3). Nazirej, kad bi se napunili dani njegovog nazirejstva, morao je da prinese zdravo muško jagnje od godine za žrtvu paljenicu za otkup za greh, i jedno zdravo žensko jagnje, i jednog zdravog ovna za žrtvu mirnu (Brojevi 6:13, 14, 16, 17); razlog je bio to što su Nazireji pretstavljali nebeskog čoveka, koji je prilika Gospodova, vidi br. 51, 52, 1013; nebeski čovek je takav da je on u nebeskoj ljubavi, to jest, u ljubavi ka Gospodu, a otuda i u nebeskoj istini, vidi br. 202, 337, 2069, 2715, 2718; stoga je Nazirej morao da žrtvuje jagnje i žensko jagnje, čime je označeno ono što je nebesko, a i da žrtvuje ovna, kojim je označeno ono što je duhovno. Na svetkovinama,
žrtvovani su junci, ovnovi, i jagnjad; tako na prvi dan presnih hlebova, dva junca, jedan ovan, i sedam jaganjaca, kao žrtve paljenice (Brojevi 28:18-20). Na dan prvina (prvih plodova), dva junca, jedan ovan, sedam jaganjaca, sa darom, trebali su da se prinesu kao žrtve paljenice (Brojevi 28:26-28) na mladi mesec, dva junca, jedan ovan, sedam jaganjaca, sa darom, da se prinesu kao žrtve paljenice (Brojevi 28:11, 12). Sedmog meseca prvog dana meseca, jedno june, jedan ovan, i sedam jaganjaca, a se prinesu zajedno s darom; na petnaesti dan sedmog meseca, trinaest junaca, dva ovna, i četrnaest jaganjaca, da se prinesu; i tako i u drugim prilikama, vidi Brojevi 29:1, 2, 12-14, 17, 18, 20-24, 26-36. Junci i ovnovi su označavali duhovne stvari, a jaganjci nebeske stvari; trebalo ih je žrtvovati, i tako se uvodilo u duhovne stvari. Pošto su ovnovi označavali Božansko duhovno Gospodovoga Božanskog Ljudskog, a tako isto i duhovne stvari kod čoveka; stoga, kada se govori o Novom Hramu, i Novom Jersalimu, to jest, o Gospodovom duhovnom carstvu, kaže se kod Jezikilja, da treba, kad završe čišćenje oltara, da prinesu junca kao prinos za greh, a ovna za žrtvu paljenicu, i da za sedam dana treba svakoga dana da priprema jarca za greh, i junca i ovna (Jezekilj 43:23-25), a da knez toga dana pripremi junca kao prinos za greh za ceo narod, a na za sedam dana praznika sedam junaca i sedam ovnova, sa darom, za žrtvu paljenicu (14:22-24); a da na sabat treba da pripravi šest jaganjaca i ovna Jezekilj 46:4? 46:6). Novim Hramom i Novim Jerusalimom, u univerzalnom smislu, označeno je Gospodovo carstvo, vidi gore, br. 402, 940{ign95} a posebno Nova Crkva 2117; a da u Gospodovom carstvu nema žrtava paljenica i drugih žrtava, svakome je znano; otuda je jasno da se ovim stvarima označavaju nebeske stvari ljubavi, i duhovne stvari vere, jer ove pripadaju Gospodovom carstvu; pa su stoga ovde slične stvari označene juncima, ovnovima, i jaganjcima. Da junci i ovnovi označavaju duhovne stvari, jasno je iz pojedinosti koje se opisuju u njihovom unutrašnjem smislu, i uopšte iz toga da Novi Hram i Novi Jerusalim označavaju Gospodovo duhovno carstvo, a Sion nebesko carstvo. Da ovan označava ono što je duhovno ili, što je isto, one koji su duhovni, jasno je i kod Danila, gde piše da je video ovna koji stoji kod reke, koji ima dva roga; i posle mlado od koze (capra), koji je oborilo ovna, polomioo njegove rogove, i zgazilo ih nogama Levitska 8:3, 4 i sledeći stihovi); gde se ovnom označava duhovna crkva, a mladim od koze, oni koji su u veri odvojenoj o jubavi ka bližnjem ili u istini odvojenoj od dobra, a koji se postepeno podižu protivu dobra, i na kraju protivu Gospoda, što se tu opisuje.
Kod Samuila: Samuilo reče Saulu: zar su mile Jehovi žrtve paljenice i pronosi kao kad se sluša glas njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve, i pokornost je bolja od pretiline ovnujske (1 Samuilov 15:22); pošto je predmet o kome se govori poslušnost, pa tako i istina, koja je duhovna, to su ove reči upućene caru, kojim je označena istina (vidi br. 1672, 2015, 2069), stoga se ne kaže, bolja nego pretilina volova i jagnjadi, nego bolja od pretiline ovnujske.
Kod Davida: Kad izađe Izrailj iz Misira (Egipta), dom Jakovljev iz naroda tuđega, Judeja postade svetinja Božija, Izrailj oblast njegova. More vidje i pobježe. Jordan se obrati natrag. Gore skakaše kao ovnovi, brdašca kao jaganjci. Što ti bi, more, te pobježe k tebi Jordane, te se obrati natrag? Gore, što skačete kao ovnovi, i brdašca kao jaganjci? Pred licem Jehovinim drkći zemljo, pred licem Boga Jakovljeva, koji pretvori kamen u jezero, granit u izvor vodeni (Psalam 114:1 do kraja): ovde je predmet o kome se govori duhovno dobro posle preporoda; opisuje se kakvo je, njegovo nebesko duhovo da je kao brda koja poskakuju kao ovnovi, a njegovo nebesko prirodno kao jaganjci; brda označavaju nebeske stvari ljubavi, vidi br. 795, 1430; svako može znati da u ovome, kao i u drugim Davidovim psalmima, ima svetih stvari, ali u unutrašnjem smislu; i da je nešto označeno brdima koja poskakuju kao ovnovi, i brdašca kao jaganjci, i da zemlja drhti pred licem Gospodovim, da su to izrazi koji bi izgledali sitnice bez važnosti da u njima nema unutrašnjeg smisla. Isti je slučaj s rečima kod Mojsija: Vođaše ga na visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena. Maslo od krava i mlijeko od ovaca s pretilinom od jaganjaca i ovnova bazanskih i jaraca, sa srcem zrna pšeničnih; i pio si vino, krv od grožđa (Zak. Pon. (32:13, 14); ovnovi bazanski označavaju nebeske duhovne stvari; a šta su nebeske duhovne stvari, vidi br. 1824).
Kod Davida: Žrtve paljenice pretile ću mu prinijeti s dimom od pretiline ovnujske, prinijeću ti teoce s jarićima (Psalam 66:15): žrtve paljenice pretile označavaju nebeske stvari ljubavi, a dim od ovnova duhovne stvari vere.
Kod Jezikilja: Arapi i svi knezovi Cedarski trgovahu s tobom, s jaganjcima i ovnovima i jarcima dolažahu na sajmove tvoje Jezekilj 27:21. ; govoreći o Tiru, kojim su označeni oni koji su u poznanjima dobra i istine (vidi br. 1201); Arabia označava mudrost, knezovi Cedarski njihovu inteligenciju, jaganjci nebesk tvari, ovnovi duhovne stvari, jarci prirodne stvari, koji slede redom.
Kod Isaije: Sva stada cedarska skupiće se k tebi; ovnovi Nabujotski biće ti na potrebu; prineseni na oltaru mom biće ugodni, i dom slave moje proslaviću (Isaija 60:7. ; ovde se govori o Gospodovom Božanskom Ljudskom: stado cedarsko označava Božanske nebeske stvari, ovnovi nabujotski Božanske duhovne stvari. Iz svih ovih odlomaka, dakle, može se videti da je ovde, u unutrašnjem smislu, označeno Gospodovo Božansko Duhovnom a otuda i ono što je duhovno kod čoveka ili, što je isto, kod onih u ljudskoj rasi koji su duhovni.
