1
Ali Sara žena Avramova ne rađaše mu dece. A imaše robinju Misirku, po imenu Agara.
2
Pa reče Sara Avramu: Gospod me je zatvorio da ne rodim; nego idi k robinji mojoj, ne bih li dobila dece od nje. I Avram prista na reč Sarinu.
3
I Sara žena Avramova uze Agaru Misirku robinju svoju, i dade je za ženu Avramu mužu svom posle deset godina otkako se nastani Avram u zemlji hananskoj.
4
I on otide k Agari, i ona zatrudne; a kad vide da je trudna, ponese se od gospođe svoje.
5
A Sara reče Avramu: Uvreda moja pade na tebe; ja ti metnuh na krilo robinju svoju, a ona videvši da je trudna ponese se od mene. Gospod će suditi meni i tebi.
6
A Avram reče Sari: Eto, robinja je tvoja u tvojim rukama, učini s njom šta ti je volja. I Sara je stade zlostavljati, te ona pobeže od nje.
7
Ali anđeo Gospodnji nađe je kod studenca u pustinji, kod studenca na putu u Sur.
8
I reče joj: Agaro, robinjo Sarina, otkud ideš, kuda li ideš? A ona reče: Bežim od Sare gospođe svoje.
9
A anđeo joj Gospodnji reče: Vrati se gospođi svojoj, i pokori joj se.
10
Opet joj reče anđeo Gospodnji: Umnožiću veoma seme tvoje, da se neće moći prebrojati od množine.
11
Još joj reče anđeo Gospodnji: Eto si trudna, i rodićeš sina, i nadeni mu ime Ismailo; jer je Gospod video muku tvoju.
12
A biće čovek ubica; ruka će se njegova dizati na svakog a svačija na njega, i nastavaće na pogledu svoj braći svojoj.
13
Tada Agara prizva ime Gospoda koji govori s njom: Ti si Bog, koji vidi. Jer govoraše: Zar još gledam iza Onog koji me vide?
14
Toga radi zove se studenac onaj studenac Živoga koji me vidi; a on je između Kadisa i Varada.
15
I rodi Agara Avramu sina; i nadede Avram sinu svom, kog mu rodi Agara, ime Ismailo.
16
A beše Avramu osamdeset i šest godina kad mu Agara rodi Ismaila.
