1690. A što osta, pobježe u planinu. Da ovo znači da nisu sva (zla i obmane) bili savladani, jasno je i bez objašnjavanja, jer je bio ostatak koji je pobegao. Ovde se u unutrašnjem smislu govori o iskušenjima koja je Gospod izdržao u detinjstvu, o kojima se ništa ne iznosi u Novom Zavetu, osim Njegovih iskušenja u pustinji, ili čim je došao iz pustinje, i na kraju o poslednjem iskušenju u Getsemanskom vrtu, i u onome što je došlo iza toga. Da je Gospodov život, od najranijeg detinjstva do poslednjeg časa na svetu, bio naprestano iskušavanje i neprestana pobeda, jasno je iz mnogih stvari u Reči Staroga Zaveta; a da nisu prestala s iskušenjima u pustinji, jasno je iz onoga što je rečeno kod Luke. I kad svrši đavo sve kušanje, otide od Njega za neko vrijeme Luka 4:13. , Kao i iz toga da je bio kušan do smrti i na krstu, tako do poslednjeg časa Njegovog života na svetu. Otuda je jasno da je ceo Gospodov život, od najranijeg detinjstva, bio neprekidno iskušavanja i neprekidna pobeda. Poslednje je bilo kada se na krstu milio za svoje neprijatelje, a to je za sve na svetu. U Reči koja govori o

Gospodovom životu, u Jevanđeljima, govori se samo o poslednjem, i o Njegovim iskušenjima u pustinji. Više nije otkriveno učenicima. Ono što je otkriveno u smislu slova, tako je malo da je skoro ništa; jer govoriti i odgovarati na ovaj način nije iskušenje, dok je Njegovo iskušenje bilo teže nego li to može ljudski um da shvati i poveruje. Samo onaj može da zna šta su iskušenja koji je u njima bio. Iskušenje koje se pominje kod Mateja 4:1-11, i kod Luke 4:1-13, sadrže sva iskušenja skupa; naime, da se Gospod borio iz ljubavi prema celom ljudskom rodu protivu ljubavi ka sebi i svetu, kojim ljubavima su ispunjeni paklovi. Svako iskušenje je napad na ljubav u kojoj je čovek, a iskušeenje je u istom stepenu u kome je i ljujbav. Ako nije napadnuta ljubav, neje bilo iskušenja. Uništiti nečiju ljubav je uništiti njegov život. ; ljubav je život. Gospodov život je bila ljubav prema celom ljudskom rodu, i bila je tako velika, i takva, da je bila čista ljubav. Protivu ovog Njegovog života. (koji je bio ljubav prema ljudskolm rodu), bila su usmerena sva iskušenja, kao što je rečeno, od najranijeg detinjstva do poslednjeg časa na svetu. Da je ljubav bila sam Gospodov život, označeno je time da On „ogladnje“, na što Mu je đavo rekao: Ako si sin Božiji, reci ovome kamenu da postane hljeb. A Isus mu odgovori: u Pismu stoji: ne će živjeti čovjek o samome hljebu, nego o svakoj riječi Božijoj (Luka 4:2-4; mateja 4:2-4). On se borio protivu ljubai prema svetu, ili protivu svega onoga što pripada ljubavi prema svetu, a što je označeno ovim rečima: Opet uze ga đavo i odvede na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva svijeta i slavu njihovu, i reče mu: sve ću ti ovo dati ako padneš i pokloniš mi se. Tada reče mu Isus: ide od mene, sotono; jer stoji napisano: Gospodu svojemu poklanjaj se i njemu jedinome služi (Luke 4:5-8; Mateja 4:8-10).

Da se On borio protivu ljubavi prema sebi i svega onoga što dolazi od te ljubavi, označeno je ovim rečima: I tada odvede ga đavo u sveti grad i postavi ga na vrh hrama. Pa mu reče: ako si sin Božij, skoči dolje; jer u Pismu stoji da će anđelima svojim zapovijediti za tebe, i uzeće te na ruke, ga gdje ne zapneš za kamen nogom svojom. Ali mu reće Isus: I to stoji: nekušaj Boga svoga uzalud (Mateja 4:5-7; Luka 4:9-12).

Da je stalno pobeđivao, označeno je rečima posle iskušenja, „anđeli dođoše i služiše Mu“ (Mateja 4:11; Marko 1:13). Kratko, Gospod je od najranijega detinjstva pa do poslednjeg časa života na svetu, bio napadan od paklova, protivu kojih se neprekidno borio, a koje je pokorio i potčinio, i to sve iz ljubavi prema celom ljudskom rodu, zato što ova ljubav nije bila ljudska nego Božanska; a koliko je velika ljubav, toliko su velika i iskušenja; iz čega se može videti kako su bile teške borbe, i kakva je bila žestina paklova. Da je bilo tako, znam sa izvesnošću. (prim. prev. Gospod je morao da prođe kroz ova iskušenja kako bi savladao sve pa i najgore paklove, i tako obezbedio čoveku slobodu da se može spasiti. Ova iskušenja su se odigravala na unutrašnjem planu, od čega učenkci nisu primećali ništa osim onoga što im je

On kazao, a On je govorio metaforično, ili kako autor kaže, preko reperezentacija (saobraznosti). Čitgaocu je teško poverovati da su Gospodove patnje bile neizmerne kao i Njegova ljubav. Autoru je blo pokazano da je tako i bilo, jer je autor bio za to određen da to objavi svetu, kako bi ljudi razumeli da Sv. Pismo skriva mudrost i znanj, e i da je ono veza sa nebom, bez koje čovečanstvo, a ni nebo i svet duhova ne mogu da opstanu.)