2165. I iznijeću malo hljeba: da ovo znači da treba pridodati nešto nebesko, vidi se iz značenja hleba, koji označava nešto nebesko, o čemu pogledaj gore br. 276, 680, 681, 1798. Razlog da hleb (kruh) označava ono što je nebesko, je u tome što hleb u opštem pretstavlja svaku hranu, i tako u unutrašnjem smislu svaku vrstu nebeske hrane. Šta je nebeska hrana, vidi br. 56, 58, 680, 681, 1480, 1695. Da hleb pretstavlja svaku vrstu hrane, vidi se iz sledećih odlomaka Reči – piše se o Josifu: Da je rekao nadzorniku doma, da treba da dovede ljude to jest njegovu braću, u kuću, i da zakolje što treba, i da prigotovi, a posle, kad je sve bilo prigotovljeno, da su oni jeli zajedno, kad je rekao: Postavi hljeb (Postanje 43:16, 31), što označava da treba da postave trpezu, tako da hleb označava svaku vrstu hrane. Tako isto je napisano o Jetrou, da je Aron došao, i sve starešine Izrailjeve, da jedu hljeb s Mojsijevim tastom, pred Bogom (Izlazak 18:12), gde hleb označava svaku vrstu hrane. Tako i o Manoju, u Knjizi Sudija: Tada reče Manuje anđelu Jehovinom: radi bismo te ustaviti da ti zgotovimo jare. A anđeo
Jehovin odgovori Manuju: da me i ustaviš, ne ću jesti tvojega hljeba (jela)(12:15, 16), gde hleb označava jare.
Opet: Kad je Jonatan jeo iz saća meda, rekoše mu da se Saul zakleo narodu, Da je proklet svaki onaj koji jede hljeb u ovaj dan (I Samuilova 14:27, 28), gde hleb označava svaku vrstu hrane. Ponovo o Saulu. Kad je Saul seo da jede hleb, rekao je Jonatanu, Zašto danas sin Jesejev ne dolazi ni juče ni danas da jede hljeb? (I Samuilova 20:24, 27), pokazujući na sto gde su bile sve vrste hrane. A David je rekao Mefibošetu, sinu Jonatanovu, Ti ćeš uvijek jesti hljev s moje trpeze. (2 Samuilova 9:7, 10). Slično se kaže za Evil-Merodaha, Da je Jehodakin car Judin jeo hljeb neprestano pred njim ( 2 o Carevima 25:29). A za Solomona se kaže: Solomonov hljeb (hrana) biješe na dan trieest kora bijeloga brašna, šezdeset kora drugoga brašna; deset volova ugojenih i dvadeset s paše, i sto ovaca, osim jelena i srna i divokoza i ugojenih ptica (1 o Carevima 4:22, 23), gde hleb na vidljiv način označava svaku vrstu hrane: Pa stoga što označava u opštem svaku vrstu hrane, to on u unutrašnjem smislu označava ono što se naziva nebeskim hranama. Ovo se još bolje vidi iz žrtava paljenica i prinosa, a koji su bili jaganjci, ovce, koze, jarad, ovnovi, telad, i volovi, što se sve naziva hljeb od žrtve ognjene za miris ugodni Jehovi (Levitska 3:11, 16). Svi ti prinosi i žrtve paljenice nazivale su se tim imenom. Ponovo: Sinovi Aronovi neka budu sveti Jehovi, neka ne skrnave ime Boga svojega. Kaži Aronu, u koga bi iz sjemena tvojega od koljena do koljena bila mana na tijelu, onaj neka ne pristupa da prinese hljeb Bogu svojemu, da ne prinosi žrtve ognjene Jehovi. Mana je na njemu (Levitska 21:6, 8, 17, 21), gde se žrtve i ponude još jednom nazivaju hlebom, kao u Levitskoj 22:25).
Opet: Zapovijedi sinovima Aronovim, i reci: prinose moje, hljeb moj, žrtve što mi se sažižu za ugodni miris, pazite da mi prinosite na vrujeme (Brojevi 28:2), gde hleb označava sve žrtve koje su ovde nabrojene.
Kod Malahije: Donosite na moj oltar hljeb oskrvnjen Malahija 1:7. , gde govori o žrtvama, koje su oni jeli, a koje su se nazivale hljeb, kao što se vidi iz Mojsijevih reči: Ko bi se dotakao takoga čega, biće nečist di večera; za to neka ne jede svetijeh stvari ako ne okupa tijela svojega u vodi. A kada zađe sunce, biće čist, i onda može jesti od svetijeh stvari jer mu je hljeb (Levitska 22:6, 7). Žrtve ognjene i prinosi pretstavljali su ništa drugo nego nebeske stvari koje pripadaju Gospodovom carstvu ili crkvi, a isto tako Gospodovom carstvu i crkvi u svakom pojedincu, a u opštem smislu svem nome što se odnosi na ljubav prema bližnjemu i na milosrđe; sve su se ove stvarf zajedno nazivale HLJEB. Kada su žrtve bile ukinute, a druge stvari došle na njihovo mesto u spoljašnjem bogoštovanju, zapoveđeno je da se koristi hleb i vino. Otuda se vidi šta hleb označava, to jest, da označava sve ono što je označeno žrtvama, a stoga u unutrašnjem smislu Gospoda Samoga, a stoga i Njegovu ljubav prema celom ljudskom rodu, i prema svemu što pripada toj ljubavi; kao i čovekovu uzajamnu ljubav prema Gospodu i prema bližnjemu; stoga označava nebeske stvari, a što Gospod jasno uči kod Jovana ovim rečima: Oci naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano, hljeb s neba dade im da jedu. Tada im reče Isus: zaista, zaista vam kažem, Mojsije ne dade vama hljeba s neba, nego vam otac moj daje hljeb istiniti s neba; jer je hljeb Božiji onaj koji daje život svijetu. Tada mu rekoše: Gospode, daj nam svagda taj hljeb! A Isus im reče: ja sam hljeb života; koji meni dolazi ne će ogladnjeti, i koji mene vjeruje ne če nikad ožednjeti Jovan 6:31-35. I kod istoga Jevanđeliste: Zaista vam kažem: koji Mene vjeruje ima život vječni. Ja sam hljeb života. Oci vaši jedoše manu u pustinji, i pomriješe. Ovo je hljeb koji silazi s neba, da ko god od njega jede ne će umrijeti. Ja sam hljeb života koji je sišao s neba; ako neko jede od ovoga hljeba, imaće život vječni Jovan 6:47-51. Pošto tako hljeb označava Gospoda, to hljeb pripada nebeskim stvarima koje pripadaju ljubavi, i Gospodu, jer Gospod je samo nebesko, to jest, ljubav sama i milost sama; i pošto je tako, to hljeb označava sve ono što je nebesko, to jest svu ljubav i milosrđe koji su u čoveku a koji pripadaju Gospodu; stoga oni koji nisu u ljubavi i u milosrđu, ti u sebi nemaju Gospoda, i oni ne primaju dobro i istinu kao darove, a što je označeno hljebom u unutrašnjem smislu. Ovaj spoljašnji simbol (znak), je dat zato što je veći dio ljudskog roda samo u spoljašnjem bogoštovanju, pa stoga bez nečega spoljašnjeg ne bi kod njih bilo ništa svetog. Stiga kada žive u ljubavi i milosrđu prema bližnjemu, oni ipak imaju nešto unutrašnje u sebi, iako ne znaju da je ovo najistinitija unutrašnja stvar u bogoštovanju. Tako se oni u spoljašnjem bogoštovanju utvrđuju u dobrima koja su označena hlebom. I kod Proroka hlebom se označavaju svete stvari ljubavi, kao kod Isaije 3:7; 30:23; 32:16; 55:2; 58:7,11; ?; ?; Amos 4:6; 8:11; Psalam 105:16, 17; na isti način hljeb lica na Stolu, o kojemu u Levitskoj 24:6-9; Izlazak 25:30; 40:23; Brojevi 4:7; 1 o Carevima 7:48.
