¹ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

² Sine čovečji, usred doma odmetničkog sediš, koji ima oči da vidi i ne vidi, ima uši da čuje i ne čuje; jer su dom odmetnički.

³ Zato ti, sine čovečji, spremi šta treba za seobu, i seli se obdan na njihove oči; i iseli se iz svog mesta na drugo mesto na njihove oči, ne bi li videli, jer su dom odmetnički.

⁴ I iznesi stvari svoje kao kad se ko seli obdan na njihove oči, a sam iziđi uveče na njihove oči kao oni koji se sele.

⁵ Na njihove oči prokopaj zid i iznesi svoje stvari.

⁶ Na njihove oči digni na ramena i iznesi po mraku, lice svoje pokrij da ne vidiš zemlje, jer te dadoh da budeš znak u domu Izrailjevom.

⁷ I učinih tako kako mi se zapovedi; stvari svoje iznesoh obdan kao kad se seli; a uveče prokopah zid rukom; i po mraku iznesoh na ramenima noseći na njihove oči.

⁸ A u jutru dođe mi reč Gospodnja govoreći:

⁹ Sine čovečji, reče li ti dom Izrailjev, dom odmetnički: Šta radiš?

¹⁰ Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ovo je breme za kneza, koji je u Jerusalimu, i za sav dom Izrailjev što je onde.

¹¹ Reci: Ja sam vam znak, kako ja učinih tako će im biti; preseliće se i otići u ropstvo.

¹² I knez koji je među njima noseći na ramenima po mraku će izaći; oni će prokopati zid da iznesu, on će pokriti lice svoje da ne vidi zemlje očima.

¹³ Ali ću mu razapeti mrežu svoju i uhvatiće se u zamku moju, i odvešću ga u Vavilon, u zemlju haldejsku, ali je neće videti, a onde će umreti.

¹⁴ I sve koji su oko njega, pomoćnike njegove, i svu vojsku njegovu, rasejaću u sve vetrove, i izvući ću mač za njima.

¹⁵ I poznaće da sam ja Gospod, kad ih rasejem po narodima, i razaspem po zemljama.

¹⁶ A ostaviću ih nekoliko ljudi koji će ostati od mača i od gladi i od pomora da pripovedaju sve gadove svoje među narodima u koje otidu; i poznaće da sam ja Gospod.

¹⁷ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

¹⁸ Sine čovečji, hleb svoj jedi prezajući i vodu svoju pij drhćući i brinući se.

¹⁹ I reci narodu zemaljskom: Ovako veli Gospod Gospod za stanovnike jerusalimske, za zemlju Izrailjevu: hleb će svoj jesti u brizi i vodu će svoju piti prepadajući se, jer će zemlja opusteti i ostati bez svega što je u njoj za bezakonje svih koji žive u njoj.

²⁰ I gradovi u kojima žive opusteće, i zemlja će biti pusta, i poznaćete da sam ja Gospod.

²¹ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

²² Sine čovečji, kakva je to priča u vas o zemlji Izrailjevoj što govorite: Protežu se dani, i od utvare neće biti ništa?

²³ Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ukinuću tu priču i neću je više govoriti u Izrailju; nego im reci: Blizu su dani i reč svake utvare.

²⁴ Jer neće više biti u domu Izrailjevom zaludne utvare ni gatanja kojim se laska.

²⁵ Jer ću ja, Gospod, govoriti i šta kažem zbiće se; neće se više odgađati, nego za vašeg vremena, dome odmetnički, reći ću reč i izvršiću je, govori Gospod Gospod.

²⁶ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

²⁷ Sine čovečji, gle, dom Izrailjev govori: Utvara koju taj vidi, do nje ima mnogo vremena, i za daleko vreme taj prorokuje.

²⁸ Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Neće se više odgađati ni jedna moja reč; reč koju kažem zbiće se, govori Gospod Gospod.