6280. Da je Anđeo koji izbavlja Gospod kao Božansko Ljudsko, vidi se iz toga što je uzimajući na Sebe Ljudsko i čineći ga Božanskim, Gospod izbavio (otkupio) čoveka, to jest, oslobodio ga od pakla; stoga se Gospod u pogledu Njegovog Ljudskog naziva Izbavitelj (Otkupitelj). Da se Božansko Ljudsko naziva Anđelom je stoga što reč anđeo znači poslan; pa se za Gospoda u pogledu Božanskog Ljudskog kaže da je poslan, kao što se vidi iz mnogih odlomaka u Reči kod Jevanđelista. Osim toga, pre Gospodovog dolaska u svet, Božansko Ljudsko je bilo Jehova Sam koji je uticao preko neba kada je govorio Reč; jer je Jehova bio iznad neba, ali ono što je dolazilo od Njega i prolazilo preko neba, to je u to vreme bilo Božansko Ljudsko, jer se preko influksa od Jehove u nebo čovek izbavljao (oslobađao) od zla, a Božansko koje je otuda poticalo bilo je Božanski čovek. To je Božansko Ljudsko od večnosti (ab aeterno), koje se naziva Poslano, što znači ono što proizilazi, a to je isto što i Anđeo. (prim. prev. ovde se pokazuje šta je Ljudsko od od večnosti, za razliku – imoplicitno - od ljudskog koje je primio preko majke. Ono Ljudsko od večnosi je u stvari Božanska istina ili Mudrost po kojoj je sve stvareno i po kojoj čovek postaje slika Božija. Tz. materisko ljudsko je proslavljeno isto tako, ali stoga što je poslužilo kao podloga da se privuku demoni i satane koji su oduvek želeli da unište Boga, a ovde su mislili da im se za to pružila prilika kad je Bog kao smrtni čovek bio sklon zlu tj grehu. Ali su se prevarili, jer su samo ostvarili Božanski plan da se tz materinskog ljudskog s njima sretne na planu koji je bio zajednički, i da pobedi On koji i danas pobeđuju zlo u svakome ko traži pomoć od Spasitelja. Prema autoru, koji piše da je razgovarao u paklu sa đavolima, njihova je najveća muka i frustracija kad im se pokaže da su time što čoveka navode na zlo, samo dali čoveku priliku da bude spasen kad zatraži pomoć od Spasitelja. Uprkos toga što znaju da doprinose čovekovom spasenju, đavoli ne mogu da odole želji da od čoveka naprave sebi sličnoga. U tome i uspevaju kad čovek ne traži pomoć od Spasitelja, pod kojim se ne misli samo na Hrišćanskog Spasitelja, nego na svu Božansku mudrost koja je deo moralnih učenja svih Religija sveta.) 2 Ali pošto Jehova, Svojim Božanskim Ljudskim, nije više mogao da utiče na ljude, jer su se tako daleko bili udaljili od toga Božanskog, stoga je na Sebe uzeo Ljudsko i učinio ga Božanskim, te je onda preko influksa od ovoga u nebo mogao da dopre do onih u ljudskoj rasi koji su mogli da primaju dobro ljubavi prema bližnjemu i istinu vere od Božanskog Ljudskog, koje je tada postalo vidljivo, i tako ih je mogao osloboditi od pakla, a što se nije moglo postići ni na koji drugi način. Ovo je oslobađanje 3 ono što se naziva Anđelom koji izbavlja, i Božanskim Ljudskim Samim, koje je oslobađalo i otkupljivalo, a koje je nazvano Anđeo izbavitelj (otkupljujući Anđeo). Ali treba znati da u odnosu na Božansko Ljjudsko, kao i u odnosu na Božansko Samo, Gospod je iznad neba, jer On je Sunce koje rasvetljava nebo; tako da je nebo daleko ispod Njega. Božansko Ljudsko koje je u nebu, Ono je Božanska istina koja proističe od Njega, koja je svetlost od njega kao Sunca. U pogledu Svoje suštine, Gospod nije Božanska istina, jer ova je od Njega kao svetlost od 4 od sunca, nego je On Božansko dobro samo, jedno sa Jehovom. Gospodovo Božansko Ljudsko se naziva Anđelom i u drugim odlomcima u Reči, kao kad se pojavio Mojsiju u grmu, o čemu je napisano u knjizi Izlaska:-

Kad Mojsije pasijaše stado Jetru tastu svojemu svećeniku Madijanskom, i odvede stado preko pustinje, i ondje na goru Božiju Horeb, i javi mu se Anđeo Gospodov u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda a to kupina ognjem gori a ne sagorijeva. A Bog reče: ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mjeso gdje stojiš sveta zemlja. I još reče: ja sam Bog oca tvojega, Bog Abrahamov, Bog Isakob, i Bog Jaklovljev. A Mojsije zakloni lice svoje jer ga strah bijaše gledati u Boga Malahija 3:1, 2, 4, 6). Ovde se Gospodovo Božansko Ljudsko naziva Anđelom Jehovinim, i jasno se kaže da je to bio Jehova Sam. Da je to bio Jahova Sam kao Božansko Ljudsko, može se videti iz toga što se Božansko Samo moglo pokazati samo preko Božanskog Ljudskog, a u skladu s Gospodovim rečima kod Jovana: Boga niko nikad vidio nije; jedinorodni sin koji je u naručju očevom, on ga objavi Jovan 1:18. ; i na drugome mestu: Ni glasa 5 Njegova kad čuste, ni lica njegova kad vidjeste Jovan 5:37. Pored toga, Gospod se kao Božansko Ljudsko naziva Anđelom kada se govori vođenju naroda prema zemlji Hananskoj, kao što čitamo u knjizi Izlaska: Evo, ja šaljem Anđela svojega pred tobom da te čuva na putu, i da te odvede na mjeso koje sam ti pripravio. Čuvaj ga se, slušaj ga, nemoj ga rasrditi, jer vam neće oprostiti grijeha, jer je moje ime u njemu Izlazak 23:20, 21, 23).

Da je Anđeo u ovome odlomku Božanasko Ljudsko, vidi se iz toga što se kaže, jer je ime Moje u Njemu. Mojim imenon se označava kakav je Jehova koji je u Božanskom Ljudskom (da je Gospod kao Božansko Ljudsko ime Jehovino, može se videti gore, br. 2628; i da je ime Božije to kakav je On, kao i sve u jednom 6 kompleksu preko čega se Bogu klanja, br. 2724, 3006).

Kod Isaije: U svakoj tuzi njihovoj On bješe tužan, anđeo koji je pred njim (Anđeo Njegovoga lica), spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi izbavi ih, i podiže ih i nosi ih sve vrijeme (Isaija 63:9. Da je Anđeo pred njim (Anđeo Njegovoga lica) Gospod kao Božansko Ljudsko, jasno je, jer se kaže, 7 On ih izbavi.

Kod Malahije: Evo, ja ću poslati Anđela svojega, koji će pripraviti put preda mnom, i iz nenada će doći u crkvu svoju Gospod, kojega vi tražite i Anđeo zavjetni, kojega vi želite. Ali ko će podnijeti dan dolaska njegova? i ko će se održati kad se pokaže? jer je on oganj livčev i kao milo bjeljarsko. I ugodan će biti Gospodu prinos Judin Jerusalimski kao u staro vrijeme i kao pređašnjih godina ( 3:1, 2, 4).

Da je Anđeo zavjetni Gospod kao Božansko Ljudsko, očito je, jer se govori i Njegvom dolasku; ugodan će biti prinos Judin i Jersalimski Jehovi, označava da će bogoštovanje iz ljubavi i vere u Njega biti ugodno. Da se ovde Judom ne označava Juda, niti Jerusalimom Jerusalim, jasno je; jer ni tada ni posle prinos Judin i Jerusalimski nije bio ugodan. Da su staro vrijeme (vrijeme od vječnosti) stanja Pradrevne Crkve, koja je bila nebeska; da su pređašnje godine stanja Drevne Crkve, koja je bila duhovna, može se videti gore (br. 6239). Osim toga, anđelom se u Reči, u unutrašnjem smislu, ne označava anđeo, nego nešto Božansko u Gospodu (br. 1925, 2319, 2821, 3039, 4085).