617. I reče mi: I uzmi je, i izjedi je. - Da ovo označava da on treba da čita, opaža, i ispituje Reč u njenom unutrašnjem i spoljašnjem smislu, vidi se iz značenja, I reče mi, Uzmi knjižicu, što znači dati moć da se opaža kakva je Reč, to jest, kakvo je razumevanje Reči sada u crkvi (vidi prethodni članak, br. 616); i iz značenja progutati ili pojesti, što znači povezati ili usvojiti; a pošto je Reč povezana sa čovekom kad je čita i opaža, stoga ovde pojesti označava čitati je i opažati. Razlog da pojesti ovde označava i ispitivati je to, što se kasnije kaže da će knjižica biti gorka u trbuhu, a u ustima slatka kao med, što označava istraživanje kvaliteta Reči u pogledu rezumevanja njenog unutrašbjeg i spoljašnjeg kvaliteta. Njen unutrašnji kvalitet označen je trbuhom i njenom gorčinom, a spoljašnji, ustima gde je opaženo da je slatka kao med. Iz ovoga je jasno da se sa, I reče: Uzmi knjižicu, i pojedi je, označava da treba čitati, opažati, i ispitivati Reč, u pogledu njenog unutrašnjeg i spoljašnjeg kvalteta.

2. U Reči često se pominje jesti i piti, pa onaj ko ne zna duhovni smisao, mora da pretpostavi da ovi izrazi označavaju samo jedenje i pijenje; međutim, one označavaju hraniti se duhovno, stoga usvajati dobro i istinu, gde jesti znači usvajati dobro, a piti, usvajati istinu. Svako ko misli da je Reč duhovna, može da vidi da jesti i piti, kao i hleb, hrana, vino, i piće, označavaju duhovnu hranu; jer da nije tako, Reč bi bila samo prirodna a ne duhovna, stoga samo za prirodnog čoveka, a ne za duhovnog, a još manje za anđele. Da hleb, hrana, vino, i piće, u duhovnom smislu, označavaju hranu uma, često je bilo gore pokazano, kao to da je Reč u svemu duhovna, iako prirodna u smislu slova. Biti duhovno hranjen, znači biti duhovno poučavan i ispunjen, stoga je to znati, razumeti, i biti mudar; ako čovek ne uživa i u ovoj hrani kao i u onoj za telo, on nije čovek, nego zver. To je razloga da su oni koji nalaze zadovoljstvo u gozbama i terevenkama, i svakoga dana ugađaju svojim nepcima, glupi u duhovnim stvarima, ma koliko da su sposobni da razmišljaju o stvarima sveta i tela; stoga, posle izlaska iz ovoga sveta, žive skoro životinjskim životom, jer umesto inteligencije i mudrosti, imaju bezumlje i ludilo. Ove se stvari pominju, da bi se znalo, da se jedenjem knjižice, označava čitati, opažati, i ispitivati Reč, jer knjižica, koja je bila u ruci anđela koji je silazio iz neba, označava Reč, kao što je gore rečeno. Osim toga, niko ne može na prirodan način da pojede knjižicu, tako ni Reč, pa se i iz ovoga vidi da se ovde označava duhovna hrana.

3. Da jesti i piti, u Reči, označava duhovno jesti i piti, što je biti poučavan, i preko poučavanja ispuniti život, i usvojiti dobro i istinu, pa stoga i inteligenciju i mudrost, dalje se vidi iz sledećih odlomaka. Tako kod Jeremije: Kad se nađoše riječi tvoje, pojedoh ih, i riječ tvoja bi mi radost i veselje u srcu mojemu (15:16). Ovde, jesti znači jesti duhovno, što je znati, opažati, i usvajati, jer se kaže: pojedoh riječi tvoje, i one su bile radost i veselje srcu mome. Reči Božije označavaju zapovesti ili Božanske istine. Ovo je slično po značenju onome što je Gospod rekao kušaču, da čovek ne živi od samoga hleba, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih (Matej 4:3, 4; Luka 4:4; Zak. Ponov. 8:3). I opet: Ne trudite se za hranu koja nestaje, nego za onu hranu koja ostaje u vječnom životu (Jovan 5:27). Slično u pogledu reči koje je Gospod uputio Svojim učenicima: A učenici njegovi moljahu ga govoreći: Učitelju, jedi. A on im reče: ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate. Tada učenici govorahu među sobom, već ako mu ko donese da jede? A on im reče: jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da svršim njegov posao (Jovan 4:31-34).

4. I iz ovih se odlomaka vidi, da jesti, u duhovnom smislu, označava primati u volju, i činiti, odakle dolazi povezivanje. Jer je Gospod, čineći Božansku volju, povezao je Božansko, koje je bilo u Njemu, sa Svojim Ljudskim, tako da je Božansko usvojilo Njegovo Ljudsko. Bio je to razlog da je Gospod nahranio pet hiljada ljudi, pored žena i dece, sa pet hlebova i dve ribe, i da, kada su jeli, i bili siti, da je preostalo dvanaest kotarica komada (Matej 11:15-21; Jovan 6:15, 13, 23); i da je nahranio četiri hiljade ljudi, sa sedam hlebova i nekoliko riba (Mat. 15:32, i sledeći stihovi). Ovo je čudo učinjeno jer ih je Gospod prethodno bio učio, i jer su primili i usvojili Njegovu doktrinu. To je bilo ono što su oni duhovno jeli, a iz toga je prirodno jedenje sledilo, to jest, ulivalo se u njih a da to nisu znali, kao mana kod dece Izrailjeve. Jer, po volji Gospodvoj, duhovna se hrana, koja je isto kao stvarna hrana, ali samo za duhove i anđele, pretvara u prirodnu hranu, baš kao što se pretvarala u manu svakoga jutra. Isto je označeno jedenjem hleba u carstvu Božijem, kod Luke: I ja ostavljam vama carstvo kao što je otac moj meni ostavio, da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mojemu (22:28, 29, 30). I u ovim rečima, jesti i piti označava primati, opažati, i usvajati dobro neba od Gospoda, a piti označava primati, opažati, i usvajati istinu od toga dobra. Jer se jesti koristi u odnosu na dobro, pošto hleb označava dobro ljubavi, a piće se koristi u vezi s istinom, jer voda i vino označavaju istinu od toga dobra. Tako opet kod Luke: Blago onome ko jede hljeb u carstvu Božijem (14:15). Iz ovoga je razloga Gospod uporedio carstvo Božije velikoj večeri, na koju nisu došli oni koji su bili pozvani, pa su na nju dovedeni oni što su bili po ulicama (stihovi 16-24).

6. Duhovno jedenje kojim se hrani duša, označeno je i jedenjem u sledećim odlomcima Reči. Tako kod Isaije: Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete (1:19). Ovde se jedenjem označava duhovna hrana, jer se kaže, ako hoćete slušati, to jest, ako činite. Jer se duhovna hrana daje, povezuje, i postaje čovekova, ako je hoće i ako je sprovodi u delo. I kod Davida: Blago svakome koji se boji Jehove, koji hodi putovima njegovim! Jer će jesti od trudova ruku svojih. Blago tebi i dobro ti je (Psalam 126:1, 2): Jesti od trudova ruku svojih, označava nebesko dobro koje čovek prima kroz život u skladu s Božanskim istinama od Gospoda, a jer ih stiče kao od sebe svojim trudom 7 nastojanjem, stoga se kaže, jer će jesti, a posle, Blago tebi, i dobro ti je. Ponovo, kod Isaije: Recite pravedniku da će jesti plod od ruka svojih (3:10). Jedenje ploda ruku svojih označava isto što i jesti od truda ruku svojih, što je gore pomenuto. Tako kod Jezekilja: Ti jeđaše bijelo brašno, i med i ulje, i bijaše vrlo lijepo, i prispje do carstva (16:13). Ovo se kaže o Jerusalimu, kojim se označava crkva, u ovome slučaju, Drevna Crkva, koja je poznavala istine i imala duhovna dobra, a u isto vreme bila u prirodnm dobru. Belo brašno označava istinu, med, prirodno dobro, ili dobro spoljašnjeg čoveka, a ulje, duhovno dobro, ili dobro unutrašnjeg čoveka. Primanje, opažanje, i usvajanje ovih, označeno je jedenjem belog brašna, meda, i ulja. Da je ona /crkva/ postala inteligentna zbog toga, označeno je time što se kaže da je postala vrlo lepa, jer je time označena inteligencija; da je stoga postala crkva, označeno je time što je dospela do carstva, gde carstvo označava crkvu.

8. Ponovo, kod Isaije: Eto, djevojka će zatrudnjeti i roditi sina, i nadjenuće mu ime Emanuel. Maslo i med ješće prije nego nauči odbaciti zlo i izabrati dobro, ostaviće zemlju dva cara njezina. (7:14, 15, 16). Sin kojega će devojka da začne i rodi, i koji će se zvati Bog-sa-nama, je Gospod u Njegovom Ljudskom koje se pokazalo. Usvajanje Božanskog Dobra, duhovng i prirodnog, u pogledu Ljudskog, označeno je sa, maslo i med ješće; duhovno Božansko Dobro, označeno je maslom, a prirodno Božansko Dobro, medom, a usvajanje, jedenjem. Stoga koliko se zna kako odbiti zlo i izabrati dobro, toliko se Božansko Dobro, duhovno i prirodno, usvaja, pa se stoga kaže, prije nego li nauči odbaciti zlo i izabrati dobro. Da je crkva bila lišena i opustošena u pogledu dobra i istine zbog doslovnih istina lažno primenjenih, kao i rezonovanja iz njih, označeno je sa, zemlju će ostaviti dva cara njezina; zemlja označava crkvu; njeno pustošenje i lišavanje dobara, označeno je sa, ostaviće zemlju, na koju se gadiš, dva cara. A dva cara, koji su car Egipatski i car Asirski, označavaju doslovne istine primenjene na zlo, i na rezonovanja. Da su to carevi na koje se ovde misli, vidi se iz toga što odmah sledi u istom poglavlju (stihovi 17, 18), gde se imenuju Egipat i Asirija. Ovo su isto tako stvari koje uglavnom pustoše crkvu. Da je Gospod došao u svet kad više nije bilo nikakvog dobra ili istine u crkvi, stoga kada nije bilo ništa ostalo od crkve, bilo je pokazano nekoliko puta gore.

9. Ponovo, kod istoga proroka: Od mnoštva mlijeka što će davati, ješće maslo; jer maslo i med ješće ko god ostane u zemlji (7:22). Ovde se govori o jednoj novoj crkvi, koju Gospod treba da ustanovi; maslom i medom označava se duhovno i prirodno dobro, a jedenjem se označava usvajanje, kao gore; mlekom se označava duhovno od nebeskog, od 10 kojega su ta dobra. Tako ponovo: Oj, žedni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate srebra (novaca), hodite, kupujte i jedite bez srebra i bez plate vina i mlijeka. Zašto trošite srebro svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti? Slušajte me, pa ćete jesti što je dobro, i duša će se vaša nasititi pretiline (55:1, 2). A jesti ovde označava usvajati od Gospoda, očito je, jer se kaže, Oj, žedni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate srebra ; hodite, kupujte i jedite. Ovo označava da svaki onaj koji želi istinu, a koji nije imao istinu pre, može da je pribavi i usvoji od Gospoda; biti žedan, označava želeti, voda označava istinu, srebro, istinu od dobra, ovde onoga koji nije imao ni istine ni dobra; hoditi, označava ići ka Gospodu, kupiti označava sebi pribaviti, a jesti označava usvajati. Hodite, kupujte vina i mleka bez srebra, i bez plate, označava pribaviti duhovnu Božansku Istinu, i prirodnu Božansku Istinu odvojeno od svoje vlastite inteligencije, gde vino označava duhovnu Božansku Istinu, a mleko, duhovno-prirodnu Božansku Istinu. Zašto trošite srebro za ono što nije hrana? I trud svoj na ono što ne siti? Označava da je uzalud truditi se iz propriuma da se pribavi dobro ljubavi, i ono što hrani dušu, gde srebro označava istinu iz propriuma, ili iz čovekove vlastite inteligencije; slično i trud. Hrana hleb označava dobro ljubavi, i ono što siti dušu, u ovom slučaju, ono što ne siti. Slušajte me, označava da su te stvari od Gospoda samog; jesti ono što je dobro, da bi se duša zasitila pretiline, označava, da mogu sebi da pribave nebesko dobro iz kojega proističe svako uživanje života, gde zasititi se pretiline označava uživati u dobru, dok duša označava život.

11. Opet, kod istoga proroka: Ali će trgovina /Tira/ i zasluga njegova biti posvećena Jehovi, da jedu do sitosti i imaju (oblače) odijelo dobro (23:18). Trgovinom Tirovom označavaju se poznavanja dobra i istine svake vrste. Posvećena Jehovi, označava živeti od Gospoda, jesti do sitosti označava primiti, opaziti, i usvojiti poznavanja dobra dovoljno da bi se hranila duša. Oblačiti odelo staro označava biti u poznavanjima prave istine; jer istine oblače dobro. Dok se staro koristi u odnosu na ono što je pravo, jer su kod drevnih bile prave istine. Isto je označeno kod Mojsija jedenjem do sitosti i jedenjem staroga žita (Levitska 26:5, 10). Ponovo: jesti će i biti siti (Zak. Ponv. 11:15). I opet: Jesti će, ali neće biti siti (Levitska 26:26), I kod Isaije: I oni će graditi kuće i sjedjeti u njima i sadiće vinograde i jesti plod njihov. I neće oni graditi a drugi se naseliti, neće saditi a drugi jesti (65:21, 22). Svako zna šta ovo znači u smislu slova, ali pošto je Reč u sebi duhovna, stoga su označene duhovne stvari, to jest, stvari koje pripadaju nebu i crkvi, jer to su duhovne stvari. Građenjem kuća i nastavanjem u njima, označava se ispuniti iznutra dobrima neba i crkve, i uživati nebeski život pomoću ovih, gde kuće označavaju unutrašnje stvari uma, a nastavati označava nebeski žvot iz toga. Sadi vinograde i jesti njihov plod, označava obogatiti se duhovnim istinama, i usvojiti dobra iz njih, gde vinogradi označavaju duhovne istine, i plodove dobra koja proističu od istina, a jesti označava primati, opažati, i usvajati; jer se svo dobro usvaja pomoću istina, naime, života u skladu s njima. Značenje reči, oni neće gradii a drugi nastavati, oni će saditi a drugi jesti, sada je očito. Drugi označava obmanu i zlo koji razaraju istinu i dobro; jer kad istina i dobro nestanu kod čoveka, ulaze obmane i zla. Tako isto kod Jeremije: Gradite kuće i nastavajte u njima, sadite vrtove, i jedite plod njihov (29:5, 28). Značenje ovih reči slično je značenju onih koje prethode.

13. Ponovo, kod Mojsija: Biće ti date zemlje i gradovi koje nisi gradio, i kuće pune korisnih stvari i studenci koje nisi kopao, vinogradi i maslinjaci koje nisi sadio; i nasitićeš se (6:10). Prirodni čovek razume ovo samo u smislu slova; ali da nema duhovnog smisla u svakoj pojedinosti, Reč bi bila samo prirodna, a ne duhovna, pa bi se stoga moglo pretpostaviti da se sve daje besplatno onima koji žive u skladu s Božanskim zapovestima; ali šta ako bi čovek stekao celi svet, a izgubio svoju dušu? Doista, šta bi mu koristilo ako bi mu se dale kuće pune svake vrste dobrih stvari, a isto ako i studenci, maslinjaci, i vinogradi, i da može da jede do sitosti? Ali činjenica je da se ovo svetsko bogatstvo pominje da bi se označilo duhovno bogatstvo, koje čoveku donosi život večni. Veliki i brojni gradovi koji će se dati njima, označavaju doktrinarne stvari o pravim istinama i dobrima; kuće pune svih korisnih stvari, označavaju unutrašnje delove uma punog ljubavi i mudrosti; studenci iskopani označavaju untrašnje delove prirodnog uma, punog znanja o dobru i istini; vinogradi i maslinjaci, označavaju sve stvari istine i dobra koje pripadaju crkvi, gde vinograd označava crkvu u pogledu istine, a maslinjak crkvu u pogledu dobra; jer vino označava istinu, a ulje dobro; jesti do sitosti, označava puno primanje, opažanje, i usvajanje.

14. Ponovo, kod Isaije: Tada ćeš se veseliti u Jehovi, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega (58:14). Izvesti ih u visne zemaljske, označava dati im razumevanje viših ili unutrašnjih istina o stvarima crkve i neba; da dati im da jedu nasledstvo Jakova, oca svojega, označava obdariti ih svime što pripada nebu i crkvi. Jer nasledstvo Jakovljevo označava zemlju Hanansku, a tom se zemljom označava crkva, a u najvišem smislu, nebo. 15 Pošto jesti označava usvajati, značenje jedenja sa drveta života, koje je bilo posred raja (Apok. 2:7), očito je, naime, to je usvajanje nebeskog života. Isto tako je očito i značenje jedenja s drveta poznanja u Postanju: Jehova Bog zapovijedi čovjeku, govoreći, od svakog drveta u vrtu možeš slobodno jesti, ali od drveta poznanja dobra i zla, od njega da ne jedeš, jer u dan kad jedeš, zasigurno ćeš umrijeti (2:1, 17). Drvo poznanja dobra i zla, označava poznavanje prirodnih stvari, pomoću kojih znanju nije dopušteno da uđe u nebeske i duhovne stvari koje pripadaju nebu i crkvi, jer je ovo ulaženje iz prirodnog u duhovno, a što je izokrenuti put, pa stoga ne vodi u mudrost, nego je ruši. Adamom i njegovom ženom označena je Pradrevna Crkva, koja je bila nebeska crkva. Pošto su ljudi te crkve bili u ljubavi ka Gospodu, kod njih su Božanske Istine bile upisane u njima, i oni su znali, zbog upliva, korespondencije u prirodnom čoveku, ono što se naziva doslovnim istinama. Jednom rečju, ljudi te crkve doživljavali su duhovni upliv, koji dolazi od duhovnog uma u prirodni, pa stoga i u stvari koje su u njemu; ove su stvari oni videli, onakve kakve su, kao u ogledalu, iz korespondencije.

16. Duhovne su stvari kod njih bile sasvm odvojene od prirodnih stvari, jer su prethodne bile u njihovom duhovnom umu, a potonje u njihovom prirodnom umu, pa stoga nisu utapali ništa duhovno i svoj prirodni um, a što su duhvno-prirodni ljudi navikli da čine. Stoga su oni predali duhovne stvari prirodnoj memorji, i da su time prisvojii ono što je bilo usađeno u njih, to bi bilo nestalo, i bili bi počeli da razmišljaju o duhovnim stvarima, i da donose zaključke iz ovih, što nebeski nikada ne čine. To bi bilo doprinelo njihovoj želji da budu mudri iz svoje vlastite inteligencije, a ne iz Božanske inteligencije, kao ranije, i na taj način bi bili ugasili sav svoj nebeski život i počeli bi da oblikuju prirodne ideje o duhovnim stvarima. Da nisu smeli jesti od drveta poznanja dobra i zla, jer da bi bili umrli, ima ovo značenje. Slučaj u pogledu pradrevnih ljudi, označenim Adamom, sličan je onome što se kaže o onima koji su u nebeskom Gospodovom carstvu, koji postaju glupi onda kada svoju prirodnu memoriju ispune poznavanjima duhovne istine i dobra, a koji bi inače bili najmudriji u nebu. O ovome se može videti više u Nebu i Paklu (br. 20-28), gde se govori o dva carstva, nazvana 17 nebeskim i duhovnim. Ponovo, kod Davida: Čovjek u koga se uzdah, koji jeđaše hljeb moj, podiže na me petu (Psalam 41:9). Ovo se kaže o Jevrejima, koji su imali Božanske istine, jer su imali Reč, što se vidi iz Jovana 13:18, gde se ove reči odnose na Jevreje; stoga se jedenjem Gospodovoga hleba označava usvajanje Božanske Istine; ali pošto je oni nisu mogli usvojiti, to hleb označava Reč iz koje se dobija duhovna hrana. Podići petu na Njega, označava izokretanje smisla slova Reči, čak i odricanje Gospoda, i falsifikovanje svake istine. Jer Božanska Istina se pokazuje kao slika čoveka; stoga se nebo u celini naziva Velikim Čovekom, i korespondira svim stvarima koje pripadaju čoveku, jer se nebo oblikuje u skladu s Božanskom Istinom, pa je i ova, pred Gospodom, po slici, kao Veliki Čovek; otuda njen poslednji smisao, koji je smisao slova, korespondira peti. Izokretanje Reči, ili Božanske Istine primenjivanjem smisla slova na obmane, kao što su bila predanja kod Jevreja, označava se podizanjem pete na Gospoda. Da je celo nebo po slici kao jedan čovek, da stoga korespondira svim stvarima koje pripadaju čoveku, i da je nebo takvo jer je stvoreno i oblikovano od Gospoda pomoću Božanske Istine koja proističe od Njega, koji je Reč, od koje su stvorene sve stvari (Jovan 1:1, 2, 3), 18 može se videti u Nebu i Paklu (br. 59, 102, isto tako i br. 200-212). Tako i kod Luke: A oni rekoše: jeli smo i pili pred Tobom, i učio si po našim ulicama. Ali On će im reći: odlazite od mene svi koji činite nepravdu (13:6, 27). Njihove reči, kad su bili dovedeni na sud, da su jeli i pili pred Gospodom, označavaju da su čitali Reč, primali iz nje znanje o dobru i istini, pretpostavljajući da će se preko toga spasiti. Stoga slede reči: učio si po našim ulicama, što označava da su bili poučavani o istinama iz Reči, stoga od Gospoda. Ali da čitanje Reči i primanje pouke iz nje, ne vredi ništa u pogledu spasenja, bez života u skladu s tim istinama, označeno je odgovorom koji im je dao: Znate vi otkuda ste; odlazite od Mene koji činite nepravdu; jer ne doprinosi spasenju obogatiti memoriju iz Reči, i iz 19 doktrinarnih stvari crkve, osim ako se ove stvari prenose u život. Kod Mateja: Car reče onima na njegovu desnu ruku: Bio sam gladan, i dali ste mi da jedem; bio sam žedan, i dali se mi da pijem (25:34-42). A reč označava duhovnu glad i žeđ, isto tako i duhovno jelo i piće. Duhovna glad i žeđ su osećanje i želja za dobrom i istinom, a duhovna hrana i piće su poučavanje, primanje, i usvajanje. Ovde se kaže o Gospodu, da je ogladneo i ožedneo, jer je od Božanske Istine želeo spasenje svih; a ljudima se kaže da su Mu dali da jede i da pije, što je slučaj, kad iz osećanja, primaju i opažaju dobro i istinu od Gospoda, i usvajaju ih preko života. Na sličan će se način reći i o čoveku koji, od srca, voli da poučava čoveka, i želi njegovo spasenje; to je stoga ljubav ka bližnjem, ili duhovno osećanje za istinu, koje se razume pod ovim rečima, kao i pod onima koje slede.

20. Iz onoga što je rečeno sada je očito značenje jedenja hleba i pijenja vina, u duhovnom smislu, u svetoj večeri (Matej 26:26; Marko 14:22); gde se kaže da je Gospodovo telo prava hrana, a vino Njegova krv. Da tu hleb označava dobro ljubavi, a vino istinu iz toga dobra, a to je isto tako i dobro vere, i da je isto označeno telom i krvlju, a da se jedenjem označava povezivanje s Gospodom i usvajanje, vidi se iz onoga što je rečeno i pokazano u Nauku Novoga Jerusalima (br. 210-222). Da su ovakve stvari označene hlebom i vinom, i telom i krvlju, isto tako i jedenjem, biće još više kazano u sledećim rečima Gospodovim kod Jovana: Ocevi vaši jedoše manu u pustinji i pomriješe. Ovo je hljeb koji silazi s neba: da koji od njega jede ne mre. Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; ; koji jede od ovoga hljeba, živjeće uvijek; i hljeb koji ću ja dati, tijelo je moje, koje ću dati za život svijeta. A Židovi se prepirahu među sobom govoreći: kako može ovaj dati nama tijelo svoje da jedemo? A Isus im reče:zaista, zaista, vam kažem: ako ne jedete tijela sina čovječijega i ne pijete krvi njegove, nećete imati života u sebi. Jer ko jede moje tijelo, i pije moju krv, ima život vječni, ja ću ga uskrsnuti u pošljednji dan, jer je tjelo moje pravo jelo i krv moja pravo piće. Koji jede tijelo moje, i pije krv moju, taj stoji u meni i ja u njemu. Kao što me posla živi otac, i ja živim oca radi; i koji jede mene, on će živjeti mene radi. Ovo je hljeb koji siđe s neba; ne kao što oci vaši jedoše manu, i pomriješe; koji jede hljeb ovaj, živjeće uvijek (6:49-58). Da ni telo ni krv, ni hleb ni vino nije označeno ovde, nego Božansko proizlazeće od Gospdoda, može da vidi samo onaj koji ima moć da misli na unutrašnji način; jer ono što daje čoveku večni život, to je Božansko proizlazeće, koje je Božansko Dobro i Božanska Istina, koja čini da Gospod obitava u čoveku, i čovek u Gospodu. Jer je Gospod u čoveku u svom vlastitom Božanskom, a ne u čovekovom propriumu, koje je samo zlo; a Gospod je u čoveku, i čovek u Gospodu, onda kada se proizlazeće Božansko usvaja od čoveka na pravi način. Samo usvajanje označeno je jedenjem; proizlazeće Božansko Dobro, telom i hlebom, i proizlazeća Istina, krvlju i vinom. Slično je kod prinosa, gde telo i hrana, koja je bila hleb, označavaju dobro ljubavi, a krv i vino, koji su bili ponude u piću, označavaju istinu od toga dobra, i jedno i drugo od Gospoda. Pošto telo i hleb označavaju proizlazeće Božansko Dobro, a krv i vino, Proizlazeću Božansku Istinu, stoga hleb i telo označavaju Gospoda Samog kao Božansku Istinu. Razlog da se Gospod Sam označava ovim stvarima je to, što je proizlazeće Božansko Gospod Sam u nebu i u crkvi; stoga Gospod kaže o Sebi, Ovo je hljeb koji silazi s neba, a isto tako i, Koji jede i pije ove, ostaje u meni, i ja u njemu.

21. Pošto hleb označava Gospoda kao Božansko Dobro, on označava i usvajanje i povezivanje, stoga kada se Gospod pokazao učenicima posle smrti i kad je prelomio hleb i dao im ga, njihove se oči otvoriše, i oni ga prepoznaše (Luka 24:30, 31). Iz ovoga se vidi da jesti hleb, koji Gospod daje, označava povezivanje s Njim, posledica čega je bilo to, da su ga učenici prepoznali, to jest, da su bili prosvetljeni. Jer oči u Reči koresondiraju, stoga i označavaju, razumevanje, jer to je ono što se prosvetljava; otuda se kaže da su im se oči otvorile. Prelomiti hleb, u Reči, označava komunicirati (učiniti zajedničkim) dobro jednoga drugome. Razlog da je Gospod jeo s carinicima i grešnicma, na što su se Jevreji 22 mrštili i osećali uvređeni (vidi Marko 2:15, 16; Luka 5:29, 30:7:33-35), bio je taj, što su Neznabošci, označeni carinicima i grešnicima, primali Gospoda, upijali Njegove zapovesti, i živeli u skladu s njima, pa je Gospod učnio da oni usvajaju dobra neba, a što je označeno, u duhovnom smislu, jedenjem s njima. Pošto jedenje označava biti usvojen, stoga je bilo dato sinovima Izrailjevim da jedu od svetih stvari, ili od ponuda, jer su ponude označavale nebeske i duhovne Božanske stvari, pa se jedenjem istih označavalo njihovo usvajanje. I pošto se usvajanje svetih stvari označavalo takvim jedenjem, stoga je doneseno nekoliko zakona o tome ko treba da jede, i gde treba 23 da jede od kojih ponuda. Tako, šta Aron i njegovi sinovi treba da uzmu i jedu od prinosa (Izlazak 29:31-33: Levitska 6:16-18; 7:6, 7; 8:31-33; 10:13-15); da treba da jedu hleb posvećen u svetinji (Levitska 24:5-9); da kći sveštenikova, ako je udata za došljaka, ne treba da jede od posvećenih stvari, ali da može da od njih jede kći koja je udovica ili raspuštenica, a koja nije imala poroda i koja se vratila u kuću svog oca (Levitska 22:12, 13); da neki od plemena (naroda) treba da jedu (Brojevi 13:10, 11, 13, 19); da stranac, došljak ili najamnik sveštenikov ne treba da jedu, ali onaj koji je kupljen za srebro, može da jede (Levitska 22:10-12); da nečisti ne treba da jedu (Levitska 6:19-21; 21:16 do kraja; 22:2-8); da ne treba da jedu nijedan deo od žrtava paljenica, ali da jedu od žrtava zahvalnih, i da se vesele pred Jehovom (Zak. Ponov. 12:27; 27:7). U ovim i mnogim drugim uredbama i zakonima o jedenju posvećenih stvari, sadržane su unutrašnje istine o usvajanju Božanskog Dobra i Božanske Istine, i o povezivanju 24 kroz ove sa Gospodom; ali ovo nije mesto da se objašnjaju pojedinosti; samo treba da se shvati iz navedenih odlomaka, da jedenje označava usvajanje i povezivanje. Tako isto, kad je Mojsije pročitao knjigu zavjetnu (knjigu zakona) pred njima, i oni videli Boga Izrailjevog, kaže se, Jedoše i piše (Izlazak 24:6-11). Da jesti telo i piti krv označava usvajanje duhovnog dobra i istine, vidi se iz sledećih odlomaka kod Jezekilja: Ovako veli Jehova Gospod: skupite se i hodite, saberite se sa svih strana na žrtvu moju, koju koljem za vas, na veliku žrtvu na gorama Izrailjevijem, ješćete mesa (tijela) i piti krvi. Ješćete mesa (tijela) junačkoga i pićete krvi knezova zemaljskih, ovnova, jaganjaca, i jaraca i telaca, sve ugojene stoke Vazanske. I ješćete pretiline da ćete se nasititi, i pićete krvi da ćete se opiti od žrtava mojih što ću vam naklati. I nasititi ćete se za mojim stolom konja i konjanika, junaka i svakojakih vojnika. I pustiću slavu moju među narode (39:17-21). Ovde se govori o sabiranju svih u Gospodovo carstvo, a posebno o podizanju crkve kod Naroda (Neznabožaca), jer se kaže, I pustiću slavu moju među narode. Jesti meso i piti krv, znači da će usvojiti Božansko Dobro i Božansku Istinu, gde meso (telo) označava dobro ljubavi, a krv istinu iz toga dobra. Junacima, i ovnovima, označavaju se osećanja za dobro; knezovima zemaljskim, osećanja istine. Njihov puni plod označava se jedenjem pretiline do sitosti i pijenjem krvi do opijanja. Pretilina označava unutrašnja dobra, a krv, unutrašnje istine, koje je Gospod 25 objavio kada je došao u svet, i kada su ih usvojili oni koji su Ga primili. Pre Gospodovog dolaska bilo je zabranjeno jesti pretilinu i piti krv, jer su sinovi Izrailjevi bili samo u spoljašnjim stvarima, jer su bili prirodno-duhovni ljudi, a nisu bili u unutrašnjem ili duhovnom nimalo, pa stoga da im je bilo dopušteno da jedu pretilinu i piju krv, što je označavalo usvajanje unutrašnjih dobara i istina, oni bi ih bili oskvrnuli (profanisali), pa je stoga jedenje tih stvari označavalo skrnavljenje. Značenje biti zasićen za Gospodovim stolom konjima i konjanicima i junacima i svakojakim vojnicima, slično je. Konjem se označava razumevanje Reči, konjanicima, doktrina iz Reči, junacima, i svakojakim vojnicima, označava se dobro i istina koji se bore sa zlom i obmanom i koji ove razaraju. Gorama Izrailjevim, na kojima će jesti, označava se duhovna crkva, u kojoj je dobro ljubavi ka bližnjem ono što je suštinsko. Iz ovoga je jasno, da se jedenjem označava usvajanje, i da se mesom (telom), krvlju i junakom, knezovima zemaljskim, konjem, konjicom, i vojnikom, značavaju duhovne stvari koje treba da se usvajaju, a nikako prirodne stvari, jer bi jedenje ovih stvari u prirodnom smislu, bilo zlo đavolsko. Slične su stvari označene jedenjem tela careva, kapetana nad hiljadama, nad konjima i nad onima koji sede na njima, slobodnjaka i robova (Apok. 11:18).

26. Pošto većina stvari u Reči imaju i jedno obrnuto značenje, tako i jedenje i pijenje, pa u tome smislu označavaju usvajati zlo i obmanu, pa stoga označavaju i biti povezan sa paklom, kao što se vidi iz sledećih odlomaka. Tako kod Isaije: U taj dan zvao vas je Jehova nad vojskama da plačete i ridate i da skubete kose i pripašete kostrijet. A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino govoreći: jedimo i pijmo, jer ćemo sjutra umrijeti (22:12, 13). Pustošenje crkve i jauk nad njom, opisuju se sa biti pozvan u taj dan na plakanje, jauk, skubljenje kose, i pripasivanje kostrijeti. Žaljenje nad razaranjem istine označava se jaukom, jauk nad razarnjem dobra, plakanjem; nad razaranjem svega osećanja za dobro, skubljenjem kose (ćelavošću), a nad razaranjem osećanja za istinu, kostretom. Klanjem vola i ovce, označava se gašenje prirodnog dobra i duhovnog dobra. Jedenjem tela i pijenjem vina, označava se usvajanje zla i obmane, gdje telo, na ovome mestu, označava zlo, a vino, obmanu od zla; a jesti i piti ove, označava usvajati ih. Opet, kod Jezekilja: Bi rečeno proroku, da jede hranu na mjeru i u samoći; i da pije vodu na mjeru, i kao u čudu. I da jede kolače ispečene na izmetu. I da će tako sinovi Izrailjevi jesti svoj nečisti hljeb među Narodima, gdje ću ih izagnati, gdje nema hljeba ni vode, gdje su čovjek i drugar njegov u čudu, da bi se isušila njehova bezakonja (4:10-17). Ove reči prorokove predstavljaju preljubočinjenje nad Božanskom Istinom, i nad Rečju kod Jevrejske nacije. Ječmeni kolač ispečen na balegi označava preljubočinstvo, a ječmeni kolač sam označava prirodno dobro i istinu, kao što je smisao slova u Reči, dok je balega pakleno zlo; pa se stoga kaže, tako će sinovi Izrailjevi jesti svoj nečisti hljeb, gde nečisti hleb označava dobro ukaljano zlom i preljubočinjeno, dok se sa biti izagnan označava da neće imati nikakvog dobra i istine zbog toga što su u zlima i obmanama, gde nacije označavaju zla i obmane, a biti izagnan označava biti predan njima /zlima i obmanama /.

Čovekom i drugom njegovim, koji će se gledati u čudu, označavaju se vera i ljubav ka bližnjem, gde čovjek označava istinu od vere, a drugar (brat), dobro ljubavi ka bližnjemu, a gledati se u čudu, označava potpuno gašenje i jednog i drugog. Zato što su ove stvari označene samo jedenjem hleba i pijenjem vode, stoga se kaže, da treba da se sasuše zbog svojih bezakonja. Sasušiti se kaže se za duhovni život, kada nestaje.

28. Zato što zveri označavaju osećanja, neke od njih dobra osećanja a neke loša osećanja, stoga su za sinove Izrailjeve, kod kojih je crkva bila reprezentativna, bili doneseni zakoni o tome koje se zveri mogu jesti a koje se ne mogu (Levitska 11:1-47). Ovi /zakoni/ označavaju koje vrste zveri označavaju dobra osećanja koja treba usvajati, a koje vrste osećanja koja ne treba usvajati, jer dobra osećanja čine čoveka čistim, a loša osećanja čine ga nečistim. Sve što je rečeno u tome poglavlju o posebnim vrstama zveri i ptica, u vezi s njihovim potkovicama, nogama, i repom, po čemu se čiste 29 razlikuju o nečistih, ima zančenje. Ponovo, kod Isaije: I zgrabiće s desne strane, pa će opet biti gladan, i ješće s lijeve strane, pa se opet neće nasititi; svaki će jesti meso od mišice svoje. Manasija Efraima, i Efraim Manasiju (Isaije 10:20, 21), Ove reči opisuju gašenje dobra obmanama, i istine zlima. Gašenje svega dobra i istine, međutim, oni mogu da žele, označeno je sa, I zgrabiće s desne strane, pa će opet biti gladni, i ješće s lijeve strane, i neće se nasititi, svaki će jesti meso od mišice svoje, označava da će obmane uništiti dobro, a zlo istinu kod prirodnog čoveka. Manasija Efraima, a Efraim Manasiju, označava da će lažno razumevanje uništiti dobru volju. Ovo je 30 objašnjeno isto tako gore (br. 386:2, 600:13). Svršetak sve istine i dobra isto tako je označen izjavom da će jesti meso sinova i kćeri svojih, a sinovi očeva svojih (5:10). Očevi označavaju dobra crkve, a u obrnutom smislu, njena zla; sinovi označavaju istine crkve, a u obrnutom značenju, njene obmane. Kćerima se označavaju osećanja za istinu i dobro, a u obrnutom smislu, želje za obmanom i zlom; njihovo uzajamno uništavanje i gašenje označava se time što jedu jedni druge. Stoga je očito da se sve stvari moraju razumeti drugačije, a ne po smislu slova.

31. Opet, kod Mateja: Na kraju vremena biće kao prije potopa, kad jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu se (Matej 24:38; Luka 17:26-28). Jesti i piti, ženiti se i udavati ovde ne znači jesti i piti, niti ženiti se ni udavati se nego se jedenjem i pijenjem označava usvajanje obmane. Ženiti se i udavati se označava povezivati obmanu sa zlom, i zlo s obmanom; jer ovde se govori o stanju crkve kada se približio Poslednji Sud, jer to je označeno svršetkom vremena; da će i dobri i zli tada jesti i piti, očito je, jer nema nikakvog zla u jedenju i pijenju. Tako su oni činili i pre potopa, ali nisu umrli kao posledica toga; nego su nestali, jer su usvajali zlo i obmanu, i s njima se povezali. Ovo je značenje jedenja i pijenja, i žedidbe i udaje.

32. Ponovo, kod Luke: Bogataš reče svojoj duši: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, i veseli se (12:19). I ponovo: Ako li reče taj sluga u srcu svome: neće gospodar moj još za dugo doći; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se (12:45). Tako isto o jedenju i pijenju kod istoga: Isus reče, Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom (21:34). To samo izgleda da jedenje i pijenje kao i žderanje u ovim odlomcma označavaju raskoš i neumerenost onih koji se brinu samo za svoj apetit, ali to je samo doslovni prirodni smisao ovih reči, dok, u duhovnom smislu, one označavaju usvajanje zla i obmane, kao što je očito iz odlomaka gore navedenih, gde jedenje i pijenje imaju takvo značenje, a isto tako i zato što je Reč u slovu prirodna, a iznutra duhovna, jer je ovo drugo za anđele, a 33 ono prvo za ljude. Mnogi drugi odlomci bi se mogli navesti iz Reči, da posvedoče i potvrde značenje jedenja i pijenja, što označava primanje, opažanje, i usvajanje ovih stvari, a što je želja da se upozna, razume, i postane mudar u stvarima koje pripadaju večnom životu. Da je ovo značenje jedenja, vidi se i iz značenja hleba i hrane, gladi i žeđi, vina i vode, o kojima se govorilo gore na pravim mestima. Pošto jedenje označava opažanje kakva je stvar, a ona se opaža po njenom ukusu, to je stoga zbog korespondencije da se u ljudskim jezicima ukus i okusiti koriste u odnosu na opažanje stvari, odakle imamo i reč mudrost.