¹ A neko od plemena Levijevog otide i oženi se kćerju Levijevom.

² I ona zatrudne i rodi sina; i videći ga lepog krijaše ga tri meseca.

³ A kad ga ne može više kriti, uže kovčežićod site, i obli ga smolom i paklinom, i metnu dete u nj, i odnese ga u trsku kraj reke.

⁴ A sestra njegova stade podalje da vidi šta će biti od njega.

⁵ A kći Faraonova dođe da se kupa u reci, i devojke njene hodahu kraj reke; i ona ugleda kovčežiću trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi.

⁶ A kad otvori, vide dete, i gle, dete plakaše; i sažali joj se, i reče: To je jevrejsko dete.

⁷ Tada reče sestra njegova kćeri Faraonovoj: Hoćeš li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku, da ti doji dete?

⁸ A kći Faraonova reče joj: Idi. I otide devojčica, i dozva mater detinju.

⁹ I kći Faraonova reče joj: Uzmi ovo dete, i odoj mi ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dete i odoji ga.

¹⁰ A kad dete odraste, odvede ga ka kćeri Faraonovoj, a ona ga posini; i nadede mu ime Mojsije govoreći: Jer ga iz vode izvadih.

¹¹ I kad Mojsije beše velik, izađe k braći svojoj, i gledaše nevolju njihovu. I vide gde nekakav Misirac bije čoveka Jevrejina između braće njegove.

¹² I obazrev se i tamo i amo, kad vide da nema nikoga, ubi Misirca, i zakopa ga u pesak.

¹³ I sutradan izađe opet, a to se dva Jevrejina svađahu, i reče onom koji činjaše krivo: Zašto biješ bližnjeg svog?

¹⁴ A on reče: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Hoćeš li da me ubiješ kao što si ubio Misirca? Tada se Mojsije uplaši i reče: Zaista se doznalo.

¹⁵ I Faraon čuvši za to tražaše da pogubi Mojsija. Ali Mojsije pobeže od Faraona i dođe u zemlju madijansku, i sede kod jednog studenca.

¹⁶ A sveštenik madijanski imaše sedam kćeri, i one dođoše i stadoše zahvatati vodu i nalivati u pojila da napoje stado oca svog.

¹⁷ A dođoše pastiri, i oteraše ih; a Mojsije usta i odbrani ih, i napoji im stado.

¹⁸ I one se vratiše k ocu svom Raguilu; a on reče: Što se danas tako brzo vratiste?

¹⁹ A one rekoše: Jedan Misirac odbrani nas od pastira, i nali nam i napoji stado.

²⁰ A on reče kćerima svojim: Pa gde je? Zašto ostaviste tog čoveka? Zovite ga da jede.

²¹ I Mojsije se skloni da živi kod onog čoveka, i on dade Mojsiju kćer svoju Seforu.

²² I ona rodi sina, i on mu nadede ime Girsam, jer sam, reče, došljak u zemlji tuđoj.

²³ A posle mnogo vremena umre car misirski; i uzdisahu od nevolje sinovi Izrailjevi i vikahu; i vika njihova radi nevolje dođe do Boga.

²⁴ I Bog ču uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zaveta svog s Avramom, s Isakom i s Jakovom.

²⁵ I pogleda Bog na sinove Izrailjeve, i vide ih.