7778. I pomrijeće svi prvenci u Egiptu, označava prokletstvo vere odvojene od ljubavi prema bližnjemu. Ovo se vidi iz značenja pomrijeti, što označava prokletstvo (vidi br. 5407, 6119); i iz značenja prvenca, što označava veru Crkve uz pomoć koje se dolazi do ljubavi prema bližnjemu (vidi br. 352, 2435, 7035); ali prvenac u zemlji Egipatskoj označava veru bez ljubavi prema bližnjem (vidi gore, br. 7766. U pogledu vere bez ljubavi prema bližnjemu, treba primetiti da vera bez ljubavi prema bližnjemu nije vera, nego samo znanje o stvarima koje pripadaju veri, jer istine vere gledaju na ljubav prema bližnjemu kao na svoj krajnji cilj, a onda počinju od ljubavi prema bližnjemu kao od svog prvog cilja (prim. prev. ovde se govori o krugu života, kada se iz ljubavi ka bližnjemu otvaraju i vide dublje istine). Iz ovoga je očito do stvari koje pripadaju veri ne postoje kod onih koji nisu u ljubavi prema bližnjemu. Kao što je poznato, znanje istina vere kod njih ne postoji. Ovo znanje (scientia) je ono što oni nazivaju verom; i kada se spoljašnja znanja istine i dobra vere primene na njih da bi potvrdile obmane i zla, tada više nema kod njih istina vere , jer se one približe obmanama i zlima, kojima služe, jer tada se u njima vide same obmane i zla koja ih potvrđuju. One stvari koje pripadaju pravoj veri gledaju na gore prema nebu i Gospodu, a one koje pripadaju vere odvojenoj od ljubavi prema bližnjemu, gledaju na dole, i kada potvrde zla i obmane, one gledaju u pakao; i iz ovoga je jasno da vera odvojena od ljubavi prema bližnjemu nije vera. Iz ovih se razmatranja može videti na šta se misli pod prokletstvom vere odvojene od ljubavi prema bližnjemu; to označava prokletstvo falsifikovane istine i preljubočinskog dobra koji pripadaju veri, jer istina, kada je falsifikovana, nije više istina nego obmana; a dobro, kada je preljubočinsko, nije više dobro nego zlo; a vera sama nije više vera koja pripada istini i dobru, nego obmana i zlo, ma kako da igledala i zvučala u izvanjskom obliku. I, što je tajna, svako ima onakvu veru, kakav mu je život; ako je, stoga, život proklet, i vera je [prokleta]; jer vera pripada obmani kad život pripada zlu. Da je ovako, ne pokazuje se u svetu, ali se jasno vidi u drugom životu kada se zli tamo liše znanja istine i dobra; tada iz njih izviru obmane koje su ležale sakrivene u njima.
Kod nekih zlih postoji ubeđenje da je istina vere istina. Ovo stanje ubeđenosti izgled ao vera, ali to nije vera, jer se ona stvara sa ciljem da posluži kao sredstvo za sticanje dobiti, počasti, i ugleda. Te se istine vole, sve dok služe kao sredstva, radi nekog cilja, koji je zao, a kada više ne služe, one se odbacuju, i čak gledaju kao da su obmane. Ovo se ubeđenje naziva verom ubeđenja i to je ono na šta se odnose Gospodove reči kod Mateje,
Mnogi će doći u onaj dan k Meni i reći, Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u Tvoje ime? i Tvojim imenom đavole izgonili? i u Tvoje ime mnoga čudesa činili? Ali ću im tada reći, Ne poznajem vas; odlazite od Mene vi koji nepravdu činite Mateju 7:22, 23). Ista je vera označena svetiljkama bez ulja, u slučaju pet ludih devica, koje rekoše, Gospode, Gospode, otvori nam. Ali On odgovori ireče, zaista vam kažem, Ne poznajem vas(Mat. 25:11, 12). Svetiljke označavaju istine vere, a ulje dobro ljubavi prema bližnjemu; stoga svetiljke bez ulja označavaju istine vere bez dobra ljubavi prema bližnjemu.
