1
Ovo su imena sinova Izrailjevih koji dođoše u Misir, dođoše s Jakovom, svaki sa svojom porodicom:
2
Ruvim, Simeun, Levije i Juda,
3
Isahar, Zavulon i Venijamin,
5
A svega beše ih od bedara Jakovljevih sedamdeset duša s Josifom, koji beše u Misiru.
6
A Josif umre i sva braća njegova i sav onaj naraštaj.
7
I sinovi Izrailjevi narodiše se i umnožiše se, i napredovaše i osiliše veoma, da ih se zemlja napuni.
8
Tada nasta nov car u Misiru, koji ne znaše za Josifa;
9
I reče narodu svom: Gle, narod sinova Izrailjevih veći je i silniji od nas.
10
Nego hajde mudro da postupamo s njima, da se ne množe, i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima našim i ne udare na nas i ne odu iz zemlje.
11
I postaviše nad njima nastojnike da ih muče teškim poslovima; i građaše narod Izrailjev Faraonu gradove Pitom i Ramesu.
12
Ali što ga više mučahu to se više množaše i napredovaše, da se grožahu od sinova Izrailjevih.
13
I žestoko nagonjahu Misirci sinove Izrailjeve na poslove,
14
I zagorčavahu im život teškim poslovima, blatom i opekama i svakim radom u polju, i svakim drugim poslom, na koji ih žestoko nagonjahu.
15
I još zapovedi car misirski babicama jevrejskim, od kojih jednoj beše ime Sefora, a drugoj Fuva,
16
I reče: Kad babičite Jevrejke, i u porođaju vidite da je muško, ubijte ga, a kad bude žensko, nek ostane živo.
17
Ali se babice bojahu Boga, i ne činjahu kako im reče car misirski, nego ostavljahu decu u životu.
18
A car misirski dozva babice, i reče im: Zašto to činite, te ostavljate u životu mušku decu?
19
A babice rekoše Faraonu: Jevrejke nisu kao žene Misirke; jače su; dok im dođe babica, one većrode.
20
I Bog učini dobro babicama; i narod se umnoži i osili veoma;
21
I što se babice bojahu Boga, načini im kuće.
22
Tada zapovedi Faraon svemu narodu svom govoreći: Svakog sina koji se rodi bacite u vodu, a kćeri sve ostavljajte u životu.
