1
Čuj, Izrailju! Ti danas prelaziš preko Jordana da uđeš i naslediš narode veće i jače od sebe, gradove velike i ograđene do neba.
2
Velik i visok narod, sinove Enakove, koje znaš i za koje si slušao:
3
Znaj dakle danas da je Gospod Bog tvoj, koji ide pred tobom, oganj koji spaljuje; On će ih istrebiti i On će ih oboriti pred tobom, i izgnaćeš ih i istrebiti brzo, kao što ti je kazao Gospod.
4
Kad ih Gospod Bog tvoj otera ispred tebe, nemoj da kažeš u srcu svom: Za pravdu moju uvede me Gospod u ovu zemlju da je nasledim; jer Gospod tera one narode ispred tebe za nevaljalstvo njihovo!
5
Ne ideš za pravdu svoju ni za čistotu srca svog da naslediš tu zemlju; nego za nevaljalstvo tih naroda Gospod Bog tvoj otera ih ispred tebe, i da održi reč za koju se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu.
6
Znaj, dakle, da ti Gospod Bog tvoj ne daje te dobre zemlje za pravdu tvoju da je naslediš, jer si tvrdovrat narod.
7
Pamti i ne zaboravi kako si gnevio Gospoda Boga svog u pustinji; od onog dana kad iziđoste iz zemlje misirske pa dokle dođoste na ovo mesto, nepokorni bejaste Gospodu.
8
I kod Horiva razgneviste Gospoda, i od gneva htede vas Gospod da istrebi.
9
Kad iziđoh na goru da primim ploče kamene, ploče zaveta, koji s vama učini Gospod, tada stajah na gori četrdeset dana i četrdeset noći hleba ne jedući ni vode pijući.
10
I dade mi Gospod dve ploče kamene, ispisane prstom Gospodnjim, na kojima behu reči sve koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg.
11
Posle četrdeset dana i četrdeset noći dade mi Gospod dve ploče kamene, ploče zavetne.
12
I reče mi Gospod: Ustani, siđi brže odavde; jer se pokvari narod tvoj koji si izveo iz Misira, siđoše brzo s puta koji im zapovedih, i načiniše sebi liven lik.
13
Još mi reče Gospod govoreći: Pogledah ovaj narod, i eto je narod tvrdog vrata.
14
Pusti me da ih istrebim i ime njihovo zatrem pod nebom; a od tebe ću učiniti narod jači i veći nego što je ovaj.
15
I ja se vratih i siđoh s gore, a gora ognjem goraše, i dve ploče zavetne behu mi u rukama.
16
I pogledah, a to zgrešiste Gospodu Bogu svom salivši sebi tele, i brzo siđoste s puta koji vam beše zapovedio Gospod.
17
Tada uzeh one dve ploče i bacih ih iz ruku svojih, i razbih ih pred vama.
18
Potom padoh i ležah pred Gospodom kao pre, četrdeset dana i četrdeset noći, hleba ne jedući ni vode pijući, radi svih greha vaših, kojima se ogrešiste učinivši što je zlo pred Gospodom i razgnevivši Ga.
19
Jer se bojah gneva i jarosti, kojom se beše Gospod razljutio na vas da vas istrebi; i usliši me Gospod i tada.
20
Beše se Gospod i na Arona razgnevio veoma da ga htede ubiti; ali se molih tada i za Arona.
21
I uzeh greh vaš koji učiniste, tele, i sažegoh ga ognjem, i razbih ga i satrh ga u prah, i prosuh prah njegov u potok, koji teče s one gore.
22
I u Taveri i u Masi i u Kivrot-Atavi gneviste Gospoda.
23
I kad vas posla Gospod u Kadis-Varniju govoreći: Idite i uzmite tu zemlju koju sam vam dao, opet se suprotiste reči Gospoda Boga svog, i ne verovaste Mu i ne poslušaste glas Njegov.
24
Nepokorni bejaste Gospodu od kad vas poznah.
25
Zato padoh i ležah pred Gospodom četrdeset dana i četrdeset noći, jer beše rekao Gospod da će vas potrti.
26
I molih se Gospodu i rekoh: Gospode, Gospode! Nemoj potrti narod svoj i nasledstvo svoje, koje si izbavio veličanstvom svojim, koje si izveo iz Misira krepkom rukom.
27
Opomeni se sluga svojih Avrama, Isaka i Jakova, ne gledaj na tvrđu naroda ovog, na nevaljalstvo njegovo i na grehe njegove;
28
Da ne kažu koji žive u zemlji odakle si nas izveo: Nije ih mogao Gospod uvesti u zemlju koju im obeća, ili mrzeo je na njih, zato ih izvede da ih pobije u pustinji.
29
Jer su Tvoj narod i Tvoje nasledstvo, koje si izveo silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom.
