¹ A ovo su zapovesti i uredbe i zakoni, koje Gospod Bog vaš zapovedi da vas učim da ih tvorite u zemlji u koju idete da je nasledite,

² Da bi se bojao Gospoda Boga svog držeći sve uredbe Njegove i zapovesti Njegove, koje ti ja zapovedam, ti sin tvoj i unuk tvoj svega veka svog, da bi ti se produžili dani tvoji.

³ Čuj dakle, Izrailju, i gledaj da tako činiš, da bi ti dobro bilo i da biste se umnožili veoma u zemlji u kojoj teče mleko i med, kao što ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih.

⁴ Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.

⁵ Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje.

⁶ I neka ove reči koje ti je zapovedam danas budu u srcu tvom.

⁷ I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.

⁸ I veži ih sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao počeonik među očima.

⁹ I napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i na vratima svojim.

¹⁰ A kad te uvede Gospod Bog tvoj u zemlju za koju se zakleo ocima tvojim Avramu, Isaku i Jakovu, da će ti je dati, u gradove velike i dobre, kojih nisi zidao.

¹¹ I kuće pune svakog dobra, kojih nisi punio, i na studence iskopane, kojih nisi kopao, u vinograde i u maslinike, kojih nisi sadio, i staneš jesti i nasitiš se,

¹² Čuvaj se da ne zaboraviš Gospoda, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuće ropske.

¹³ Gospoda Boga svog boj se, i Njemu služi, i Njegovim se imenom kuni.

¹⁴ Ne idite za drugim bogovima između bogova drugih naroda, koji su oko vas.

¹⁵ Jer je Bog revnitelj, Gospod Bog tvoj usred tebe, pa da se ne bi razgnevio Gospod Bog tvoj na te i istrebio te iz zemlje.

¹⁶ Nemojte kušati Gospoda Boga svog kao što Ga kušaste u Masi.

¹⁷ Držite dobro zapovesti Gospoda Boga svog i svedočanstva Njegova i uredbe Njegove, koje ti je zapovedio,

¹⁸ I čini što je pravo i dobro pred Gospodom, da bi ti bilo dobro i da bi ušao u dobru zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima tvojim, i da bi je nasledio,

¹⁹ Da bi oterao sve neprijatelje tvoje ispred tebe, kao što ti je rekao Gospod.

²⁰ Pa kad te zapita posle sin tvoj govoreći: Kakva su to svedočanstva i uredbe i zakoni, što vam je zapovedio Gospod Bog naš?

²¹ Onda kaži sinu svom: Bejasmo robovi Faraonovi u Misiru, i izvede nas Gospod iz Misira rukom krepkom,

²² I učini Gospod znake i čudesa velika i zla u Misiru na Faraonu i na svemu domu njegovom pred nama,

²³ A nas izvede odande da nas uvede u zemlju za koju se zakleo ocima našim da će nam je dati.

²⁴ I zapovedi nam Gospod da vršimo sve ove uredbe bojeći se Gospoda Boga svog, da bi nam bilo dobro svagda i da bi nas sačuvao u životu, kao što se vidi danas.

²⁵ I biće nam pravda, ako uzdržimo i ustvorimo sve zapovesti ove pred Gospodom Bogom svojim kako nam je zapovedio.