1
Potom obrativši se idosmo k Vasanu. I iziđe pred nas Og, car vasanski i sav narod njegov na boj u Edrajin.
2
I Gospod mi reče: Ne boj ga se, jer ga dadoh u tvoje ruke sa svim narodom njegovim i sa zemljom njegovom, da učiniš s njim onako kako si učinio sa Sionom carem amorejskim, koji seđaše u Esevonu.
3
Tako nam dade Gospod Bog naš u ruke i Oga, cara vasanskog sa svim narodom njegovim, i razbismo ga i ne ostavismo mu nijednog živog.
4
I uzesmo tada sve gradove njegove; ne bi nijednog grada kog ne uzesmo, šezdeset gradova, sav kraj argovski, carstvo Oga u Vasanu.
5
Svi ti gradovi behu utvrđeni zidom visokim, vratima i prevornicama, osim drugih mesta bez zidova vrlo mnogo.
6
I raskopasmo ih kao što učinismo Sionu, caru esevonskom, pobivši po svim mestima i ljude i žene i decu.
7
A svu stoku i plen po gradovima zaplenismo za se.
8
Tako uzesmo onda zemlju iz ruku dvojice careva amorejskih, koja je s ove strane Jordana od potoka Arnona do gore Ermona,
9
(Sidonci zovu Ermon Sirion, a Amoreji ga zovu Senir,)
10
Sva mesta u ravni i sav Galad i sav Vasan do Salhe i Edrajina, gradove carstva Oga u Vasanu.
11
Jer samo Og car vasanski beše ostao od divova. Gle, odar njegov, odar gvozden, nije li u Ravi sinova Amonovih? Devet je lakata dug, a širok četiri lakta, lakta čovečija.
12
Tako nasledismo tu zemlju onda; od Aroira, koji je na potoku Arnonu, i polovinu gore Galada s gradovima njenim dadoh sinovima Ruvimovim i Gadovim.
13
I ostatak Galada i sav Vasan, carstvo Ogovo, dadoh polovini plemena Manasijinog; sav kraj argovski po svemu Vasanu zvaše se zemlja divovska.
14
Jair sin Manasijin uze sav kraj argovski do međe gesurske i mahatske; i prozva Vasansku svojim imenom: sela Jairova do današnjeg dana.
15
A Mahiru dadoh Galad.
16
A Ruvimovom plemenu i Gadovom plemenu dadoh od Galada do potoka Arnona, kako zahvata potok s međama, pa do potoka Javoka, gde je međa sinova Amonovih.
17
I polje i Jordan s međama od Hinerota do mora uz polje, do mora slanog, ispod Fazge prema istoku.
18
I zapovedih vam onda i rekoh: Gospod Bog vaš dao vam je ovu zemlju u nasledstvo; naoružani hajdete pred braćom svojom, sinovima Izrailjevim, ko je god za vojsku.
19
A žene vaše i deca vaša i stoka vaša (znam da imate mnogo stoke) neka ostanu u gradovima vašim, koje vam dadoh,
20
Dokle ne smiri Gospod i braću vašu kao vas, da i oni naslede zemlju, koju će im Gospod Bog vaš dati s one strane Jordana; onda se vratite svaki na svoje nasledstvo, koje vam dadoh.
21
A Isusu onda zapovedih govoreći: Oči tvoje vide sve što je učinio Gospod Bog vaš sa ona dva cara; onako će Gospod učiniti sa svim carstvima u koja dođeš.
22
Nemojte ih se bojati, jer će se Gospod Bog vaš biti za vas.
23
I molih se Gospodu onda govoreći:
24
Gospode Bože! Ti si počeo pokazivati sluzi svom veličinu svoju i krepku ruku svoju, jer koji je Bog na nebu ili na zemlji koji bi tvorio dela kakva su Tvoja i u koga bi bila sila kakva je Tvoja?
25
Daj mi da pređem i vidim zemlju dobru koja je preko Jordana i goru dobru, Livan.
26
Ali Gospod beše gnevan na me s vas, i ne usliši me, nego mi reče: Dosta; ne govori mi više za to.
27
Popni se na vrh ove gore, i podigavši oči svoje na zapad i na sever i na jug i na istok, vidi očima svojim, jer nećeš preći preko Jordana.
28
Nego podaj zapovesti Isusu, i utvrdi ga i ukrepi ga; jer će on preći pred narodom tim, i on će im razdeliti u nasledstvo zemlju koju vidiš.
29
I ostasmo u ovoj dolini prema Vet-Fegoru.
