1
Ovo su reči koje govori Mojsije svemu Izrailju s onu stranu Jordana, u pustinji, u polju prema Crvenom moru, između Farana i Tofola i Lovona i Asirota i Dizava,
2
Jedanaest dana hoda od Horiva preko gore Sira do Kadis-Varnije.
3
A beše četrdesete godine prvi dan jedanaestog meseca, kad Mojsije kaza sinovima Izrailjevim sve što mu beše zapovedio Gospod da im kaže,
4
Pošto ubi Siona, cara amorejskog koji življaše u Esevonu, i Oga cara vasanskog koji življaše u Astarotu i u Edrajinu.
5
S one strane Jordana u zemlji moavskoj poče Mojsije kazivati ovaj zakon govoreći:
6
Gospod Bog naš reče nam na Horivu govoreći: Dosta ste bili na ovoj gori.
7
Obrnite se i podignite se i idite ka gori amorejskoj i u svu okolinu njenu, u ravnice i u brda i u doline, i na jug i na bregove morske, u zemlju hanansku i na Livan i do reke velike, reke Efrata.
8
Eto, dao sam vam zemlju, uđite u nju, i uzmite zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima vašim, Avramu, Isaku i Jakovu, da će im je dati i semenu njihovom nakon njih.
9
I rekoh vam onda govoreći: Ne mogu vas nositi sam.
10
Gospod Bog vaš umnožio vas je, i eto vas danas ima mnogo kao zvezda nebeskih.
11
Gospod Bog otaca vaših da vas umnoži još hiljadu puta više, i da vas blagoslovi kao što vam je kazao.
12
Kako bih ja sam nosio muke vaše, bremena vaša i raspre vaše?
13
Dajte iz plemena svojih ljude mudre i vešte i poznate da vam ih postavim za starešine.
14
Tada mi odgovoriste i rekoste: Dobro je da se učini šta si kazao.
15
Tada uzevši starešine od plemena vaših, ljude mudre i poznate, postavih vam ih za starešine, za hiljadnike i stotinare i pedesetare i desetare i upravitelje po plemenima vašim.
16
I zapovedih onda sudijama vašim govoreći: Saslušavajte raspre među braćom svojom i sudite pravo između čoveka i brata njegovog i između došljaka koji je s njim.
17
Ne gledajte ko je ko na sudu, saslušajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga, jer je sud Božiji, a stvar koja bi vam bila teška iznesite preda me da je čujem.
18
I zapovedih vam onda sve što ćete činiti.
19
Potom otišavši od Horiva pređosmo svu onu pustinju veliku i strašnu, koju videste, idući ka gori amorejskoj, kao što nam zapovedi Gospod Bog naš, i dođosmo do Kadis-Varnije.
20
Tada vam rekoh: Dođoste do gore amorejske, koju nam daje Gospod Bog naš.
21
Gle, dao ti je Gospod Bog tvoj tu zemlju, idi i uzmi je, kao što ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih; ne boj se i ne plaši se.
22
A vi svi dođoste k meni i rekoste: Da pošaljemo ljude pred sobom da nam uhode zemlju, i da nam jave za put kojim ćemo ići i za gradove u koje ćemo doći,
23
I to mi bi po volji, i uzeh između vas dvanaest ljudi, iz svakog plemena po jednog;
24
I oni se podigoše i izišavši na goru dođoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju;
25
I nabraše roda one zemlje i donesoše nam, i javiše nam govoreći: Dobra je zemlja, koju nam daje Gospod Bog naš.
26
Ali ne hteste ići nego se suprotiste zapovesti Gospoda Boga svog.
27
I vikaste u šatorima svojim govoreći: Mrzi na nas Gospod, zato nas izvede iz zemlje misirske, da nas da u ruke Amorejcima i da nas potre.
28
Kuda da idemo? Braća naša uplašiše srce naše govoreći: Narod je veći i viši od nas, gradovi su veliki i ograđeni do neba, pa i sinove Enakove videsmo ovde.
29
A ja vam rekoh: Ne plašite se i ne bojte ih se.
30
Gospod Bog vaš, koji ide pred vama, On će se biti za vas onako kako vam je učinio u Misiru na vaše oči,
31
I u pustinji, gde si video kako te je nosio Gospod Bog tvoj, kao što čovek nosi sina svog, celim putem kojim ste išli dokle dođoste do ovog mesta.
32
Ali zato opet ne verovaste Gospodu Bogu svom,
33
Koji iđaše pred vama putem tražeći vam mesto gde biste stali, iđaše noću u ognju da vam svetli putem kojim biste išli, a danju u oblaku.
34
I ču Gospod glas reči vaših, i razgnevi se i zakle se govoreći:
35
Nijedan od ovog roda zlog neće videti ove dobre zemlje, za koju se zakleh da ću dati vašim ocima,
36
Osim Haleva, sina Jefonijinog; on će je videti, i njemu ću dati zemlju po kojoj je išao, i sinovima njegovim, jer se sasvim držao Gospoda.
37
Pa i na mene se razgnevi Gospod s vas; i reče: Ni ti nećeš ući onamo.
38
Isus, sin Navin, koji te služi, on će ući onamo, njega utvrdi; jer će je on razdeliti sinovima Izrailjevim u nasledstvo.
39
A deca vaša, za koju rekoste da će postati roblje, sinovi vaši, koji danas ne znaju ni šta je dobro ni šta je zlo, oni će ući onamo, i njima ću je dati i oni će je naslediti.
40
Vi, pak, vratite se i idite u pustinju k Crvenom Moru.
41
A vi odgovoriste i rekoste mi: Sagrešismo Gospodu; ići ćemo i bićemo se sasvim kako nam je zapovedio Gospod Bog naš. I uzevši svaki svoje oružje hteste izaći na goru.
42
A Gospod mi reče: Kaži im: Ne idite i ne bijte se, jer nisam među vama, da ne izginete pred neprijateljima svojim.
43
I ja vam rekoh, ali ne poslušaste, nego se opreste zapovesti Gospodnjoj, i navaliste na goru.
44
Tada iziđoše pred vas Amoreji, koji seđahu u onoj planini, i pognaše vas kao što čine pčele, i pobiše vas na Siru pa do Orme.
45
I vrativši se plakaste pred Gospodom, ali Gospod ne posluša glas vaš niti okrete uho svoje k vama.
46
I ostadoste u Kadisu dugo vremena dokle onde stajaste.
