¹ A po smrti Saulovoj, kad se David vrati pobivši Amalike i osta u Siklagu dva dana,

² Trećeg dana, gle, dođe jedan iz vojske Saulove razdrtih haljina i glave posute prahom; i došav k Davidu pade na zemlju i pokloni se.

³ I reče mu David: Otkuda ideš? A on mu reče: Iz logora izrailjskog utekoh.

⁴ A David mu reče: Šta bi? Kaži mi. A on reče: Narod pobeže iz boja; i mnogo naroda pade i izgibe, pogibe i Saul i sin mu Jonatan.

⁵ A David reče momku koji mu donese glas: Kako znaš da je poginuo i sin mu Jonatan?

⁶ A momak koji mu donese glas reče: Slučajno dođoh na goru Gelvuju, a to se Saul naslonio na koplje svoje, kola i konjici približavahu se k njemu.

⁷ A on obazrevši se natrag ugleda me, pa me viknu, a ja mu rekoh: Evo me.

⁸ A on mi reče: Ko si? A ja mu rekoh: Amalik sam.

⁹ A on mi reče: Pristupi k meni ubij me; jer me obuzeše muke, a još je sasvim duša u meni.

¹⁰ I pristupih k njemu i ubih ga, jer sam znao da neće ostati živ pošto pade; i uzeh venac carski koji mu beše na glavi i grivnu koja mu beše na ruci, i evo donesoh gospodaru svom.

¹¹ Tada David zgrabi haljine na sebi i razdre ih; tako i svi ljudi koji behu s njim.

¹² I ridaše i plakaše, i postiše do večeri za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim i za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevim što izgiboše od mača.

¹³ I reče David momku koji mu donese glas: Odakle si? A on reče: Ja sam sin jednog došljaka Amalika.

¹⁴ Reče mu David: Kako te nije bilo strah podići ruku svoju i ubiti pomazanika Gospodnjeg?

¹⁵ I dozva David jednog između momaka svojih i reče: Hodi, pogubi ga. A on ga udari, te umre.

¹⁶ I reče mu David: Krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja usta svedočiše na te govoreći: Ja sam ubio pomazanika Gospodnjeg.

¹⁷ Tada David narica ovako za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim,

¹⁸ I izgovori, da bi se učili sinovi Judini luku, i eto je napisano u knjizi Istinitog:

¹⁹ Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su; kako padoše junaci?

²⁰ Ne kazujte u Gatu, i ne razglašujte po ulicama askalonskim, da se ne vesele kćeri filistejske i da ne igraju kćeri neobrezanih.

²¹ Gore gelvujske! Ne padala rosa ni dažd na vas, i ne rodilo polje za prinos, jer je tu bačen štit sa junaka, štit Saulov, kao da nije pomazan uljem.

²² Bez krvi pobijenih i bez masti od junaka nije se vraćao luk Jonatanov, niti je mač Saulov dolazio natrag prazan.

²³ Saul i Jonatan, mili i dragi za života, ni u smrti se ne rastaviše; lakši od orlova behu.

²⁴ Kćeri Izrailjeve! Plačite za Saulom, koji vas je oblačio u skerlet lepo, i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama vašim.

²⁵ Kako padoše junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama!

²⁶ Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veća mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske.

²⁷ Kako padoše junaci, i propade oružje ubojito!

⁸ A sutradan dođoše Filisteji da svlače mrtve; i nađoše Saula i tri sina njegovog gde leže na gori Gelvuji.