Zaharija 4

Studie

           |

1 Potom vrati se anđeo koji mi govoraše, i probudi me kao čoveka koji se budi oda sna.

2 I reče mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto, svećnjak sav od zlata, i gore na njemu čaša, i sedam žižaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam žižaka što su gore na njemu,

3 I dve masline uza nj, jedna s desne strane čaši a jedna s leve.

4 I progovorih anđelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj?

5 A anđeo koji govoraše sa mnom odgovori i reče mi: Zar ne znaš šta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj.

6 A on odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.

7 Šta si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? Ravnica; i on će izneti najviši kamen, s usklicima: Milost, milost njemu.

8 I dođe mi reč Gospodnja govoreći:

9 Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, Ruke će njegove i dovršiti, i poznaćeš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.

10 Jer ko je prezreo dan malih stvari? Jer će se radovati kad vidi kamen merački u ruci Zorovavelju, onih sedam očiju Gospodnjih koji prelaze svu zemlju.

11 Tada odgovarajući rekoh mu: Šta su one dve masline s desne strane svećnjaku i s leve?

12 I opet progovorih i rekoh mu: Šta su one dve grančice maslinove, što su među dva levka zlatna, koji toče zlato?

13 I reče mi govoreći: Zar ne znaš šta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj.

14 Tada reče: To su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje.