Psalmi 73

Studie

           |

1 Ta dobar je Bog Izrailju, onima koji su čista srca.

2 A noge moje umalo ne zađoše, umalo ne popuznuše stopala moja,

3 Jer se rasrdih na bezumnike videći kako bezbožnici dobro žive.

4 Jer ne znaju za nevolju do same smrti, i telo je njihovo pretilo.

5 Na poslovima čovečijim nema ih, i ne muče se s drugim ljudima.

6 Toga radi optočeni su oholoću kao ogrlicom, i obučeni u obest kao u stajaće ruho.

7 Od debljine izbuljeno im je oko, srce puno klape.

8 Podsmevaju se, pakosno govore o nasilju, oholo govore.

9 Usta svoja dižu u nebo, i zemlju prolazi jezik njihov.

10 I zato se onamo navraćaju neki iz naroda njegovog, i piju vodu iz punog izvora.

11 I govore: Kako će razabrati Bog? Zar Višnji zna?

12 Pa eto, ovi bezbožnici srećni na svetu umnožavaju bogatstvo.

13 Zar, dakle, uzalud čistim srce svoje, i umivam bezazlenošću ruke svoje,

14 Dopadam rana svaki dan, i muke svako jutro?

15 Kad bih kazao: Govoriću kao i oni, izneverio bih rod sinova Tvojih.

16 I tako stadoh razmišljati da bih ovo razumeo; ali to beše teško u očima mojim.

17 Dok najposle ne uđoh u svetinju Božiju, i doznah kraj njihov.

18 Ta na klizavom mestu postavio si ih, i bacaš ih u propast!

19 Kako začas propadaju, ginu, nestaje ih od nenadne strahote!

20 Kao san, kad se čovek probudi, tako probudivši ih, Gospode, u ništa obraćaš utvaru njihovu.

21 Kad kipljaše srce moje i rastrzah se u sebi,

22 Tada bejah neznalica i ne razumevah; kao živinče bijah pred Tobom.

23 Ali sam svagda kod Tebe, Ti me držiš za desnu ruku.

24 Po svojoj volji vodiš me, i posle ćeš me odvesti u slavu.

25 Koga imam na nebu? I s Tobom ništa neću na zemlji.

26 Čezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mog i deo moj doveka.

27 Jer evo koji odstupiše od Tebe, ginu; Ti istrebljavaš svakog koji čini preljubu ostavljajući Tebe.

28 A meni je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda polažem nadanje svoje, i kazivaću sva čudesa Tvoja.