1
Zašto, Gospode, stojiš daleko, kriješ se kad je nevolja?
2
S oholosti bezbožnikove muči se ubogi; hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici.
3
Jer se bezbožnik diči željom duše svoje, grabljivca pohvaljuje.
4
Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda: "On ne vidi." Nema Boga u mislima njegovim.
5
Svagda su putevi njegovi krivi; za sudove Tvoje ne zna; na neprijatelje svoje neće ni da gleda.
6
U srcu svom kaže: Neću posrnuti; zlo neće doći nikad.
7
Usta su mu puna nevaljalih reči, prevare i uvrede, pod jezikom je njegovim muka i pogibao.
8
Sedi u zasedi iza kuće; u potaji ubija pravoga; oči njegove vrebaju ubogoga.
9
Sedi u potaji kao lav u pećini; sedi u zasedi da uhvati ubogoga; hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju.
10
Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u jake nokte njegove.
11
Kaže u srcu svom: "Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neće videti nikad."
12
Ustani Gospode! Digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnih.
13
Zašto bezbožnik da ne mari za Boga govoreći u srcu svom da Ti nećeš videti?
14
Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe ubogi; siroti Ti si pomoćnik.
15
Satri mišicu bezbožnom i zlom, da se traži i ne nađe bezbožnost njegova.
16
Gospod je car svagda, doveka, nestaće neznabožaca sa zemlje njegove.
17
Gospode! Ti čuješ želje ništih; utvrdi srce njihovo; otvori uho svoje,
18
Da daš sud siroti i nevoljniku, da prestanu goniti čoveka sa zemlje.
