1
Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji ujutru rano iziđe da naima poslenike u vinograd svoj.
2
I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj.
3
I izišavši u treći sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni,
4
I njima reče: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo daću vam.
5
I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini tako.
6
I u jedanaesti sat izišavši nađe druge gde stoje besposleni, i reče im: Što stojite ovde sav dan besposleni?
7
Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primićete.
8
A kad bi u veče, reče gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih.
9
I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš.
10
A kad dođoše prvi, mišljahu da će više primiti: I primiše i oni po groš.
11
I primivši vikahu na gospodara.
12
Govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednači ih s nama koji smo se čitav dan mučili i goreli.
13
A on odgovarajući reče jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne činim krivo; Nisi li pogodio sa mnom po groš?
14
Uzmi svoje pa idi; A ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi.
15
Ili zar ja nisam vlastan u svom činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?
16
Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih, a malo izbranih.
17
I pošavši Isus u Jerusalim uze nasamo dvanaest učenika na putu, i reče im:
18
Evo idem u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan glavarima svešteničkim i književnicima; i osudiće Ga na smrt;
19
I predaće Ga neznabošcima da Mu se rugaju i da Ga biju i razapnu; i treći dan ustaće.
20
Tada pristupi k Njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući Mu se i moleći Ga za nešto.
21
A On joj reče: Šta hoćeš? Reče Mu: Zapovedi da sedu ova moja dva sina, jedan s desne strane Tebi, a jedan s leve strane Tebi, u carstvu Tvom.
22
A Isus odgovarajući reče: Ne znate šta tražite; možete li piti čašu koju ću ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? Rekoše Mu: Možemo.
23
I reče im: Čašu dakle moju ispićete, i krstićete se krštenjem kojim se ja krstim; ali da sedete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio Otac moj.
24
I kad čuše ostalih deset učenika, rasrdiše se na ta dva brata.
25
A Isus dozvavši ih reče: Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim.
26
Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.
27
I koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga.
28
Kao što ni Sin čovečiji nije došao da Mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge.
29
I kad je izlazio iz Jerihona za Njim iđaše narod mnogi.
30
I gle, dva slepca seđahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
31
A narod prećaše im da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
32
I ustavivši se Isus dozva ih, i reče: Šta hoćete da vam učinim?
33
Rekoše Mu: Gospode, da se otvore oči naše.
34
I smilova se Isus, i dohvati se očiju njihovih, i odmah progledaše oči njihove, i otidoše za Njim.
