Jevanðelje po Marku 6

Study

             

1 I izađe odande, i dođe na svoju postojbinu; i za Njim idoše učenici Njegovi.

2 I kad dođe subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?

3 Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama? I sablažnjavahu se o Njega.

4 A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.

5 I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.

6 I čudio se neverstvu njihovom. I iđaše po okolnim selima i učaše.

7 I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim.

8 I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu;

9 Nego obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine.

10 I reče im: Gde uđete u dom onde ostanite dok ne izađete odande.

11 I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prah s nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.

12 I otišavši propovedahu da se treba kajati;

13 I đavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.

14 I začu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reče: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato čini čudesa.

15 Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.

16 A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.

17 Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.

18 Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.

19 A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.

20 Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše.

21 I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rođenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.

22 I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reče car devojci: Išti u mene šta god hoćeš, i daću ti.

23 I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daću ti, da bi bilo i do pola carstva mog.

24 A ona izašavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana krstitelja.

25 I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreći: Hoću da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.

26 I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreći.

27 I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.

28 A on otišavši poseče ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.

29 I čuvši učenici njegovi dođoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.

30 I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše.

31 I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.

32 I odoše na lađi u pusto mesto sami.

33 I videše ih ljudi kad iđahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.

34 I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo.

35 I kad bi većpred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a većje kasno;

36 Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.

37 A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?

38 A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.

39 I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.

40 I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.

41 I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.

42 I jedoše svi, i nasitiše se.

43 I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.

44 A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.

45 I odmah natera učenike svoje da uđu u lađu i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.

46 I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.

47 I uveče beše lađa nasred mora, a On sam na zemlji.

48 I vide ih gde se muče veslajući: jer im beše protivan vetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimoiđe.

49 A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;

50 Jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.

51 I uđe k njima u lađu, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.

52 Jer ih ne naučiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.

53 I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.

54 I kad izađoše iz lađe, odmah Ga poznaše ljudi.

55 I optrčavši sav onaj kraj, počeše na odrima donositi bolesnike gde su čuli da je On.

56 I kud god iđaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.

  
Scroll to see more.