Jevanðelje po Marku 3

Serbian (Daničić, Karadžić)

Studovat vnitřní smysl

← Jevanðelje po Marku 2   Jevanðelje po Marku 4 →

1 I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.

2 I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.

3 I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.

4 I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.

5 I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

6 I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.

7 A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za Njim i iz Judeje;

8 I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dođe k Njemu.

9 I reče učenicima svojim da bude lađa u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosađuje.

10 Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.

11 I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.

12 I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.

13 I iziđoše na goru, i dozva koje On hteše; i dođoše Mu.

14 I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,

15 I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone đavole:

16 Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;

17 I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;

18 I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,

19 I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

20 I dođoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.

21 I čuvši to rod Njegov iziđoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.

22 A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.

23 I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?

24 I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;

25 I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;

26 I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.

27 Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.

28 Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:

29 A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.

30 Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.

31 I dođe mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.

32 I seđaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.

33 I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?

34 I pogledavši na narod koji seđaše reče: Evo mati moja i braća moja.

35 Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.

← Jevanðelje po Marku 2   Jevanðelje po Marku 4 →
Studovat vnitřní smysl

Komentář k této kapitole:

Příběhy:

Vysvětlení nebo odkazy ze Swedenborgových prací:

Arcana Coelestia 2159, 2574, 2649, 2708, 4191, 5023, 5409 ...

Apocalypse Revealed 32, 236

Bracna Ljubav 119, 120

The Lord 19, 35, 50

Ukázat odkazy z nepublikovaných děl Swedenborga




Přeložit:
Sdílet: