Jevanðelje po Marku 14

Serbian (Daničić, Karadžić)

Studovat vnitřní smysl

← Jevanðelje po Marku 13   Jevanðelje po Marku 15 →

1 Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.

2 Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

3 I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i seđaše za trpezom, dođe žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.

4 A neki se srđahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako?

5 Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.

6 A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni.

7 Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.

8 Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.

9 Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevanđelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.

10 I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda.

11 A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.

12 I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?

13 I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim,

14 I gde uđe kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?

15 I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.

16 I izađoše učenici Njegovi, i dođoše u grad, i nađoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.

17 I kad bi uveče, dođe sa dvanaestoricom.

18 I kad seđahu za trpezom i jeđahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.

19 A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?

20 A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.

21 Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.

22 I kad jeđahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.

23 I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.

24 I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge.

25 Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.

26 I otpojavši hvalu izađoše na goru Maslinsku.

27 I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći.

28 Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.

29 A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću.

30 I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.

31 A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.

32 I dođoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.

33 I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.

34 I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.

35 I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.

36 I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.

37 I dođe i nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?

38 Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.

39 I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.

40 I vrativši se nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.

41 I dođe treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dođe čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.

42 Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.

43 I odmah, dok On još govoraše, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.

44 I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.

45 I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.

46 A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.

47 A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.

48 I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,

49 A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.

50 I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.

51 I za Njim iđaše nekakav mladićogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.

52 A on ostavivši platno go pobeže od njih.

53 I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.

54 I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i seđaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.

55 A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nađoše;

56 Jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.

57 I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:

58 Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.

59 I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.

60 I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?

61 A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?

62 A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.

63 A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?

64 Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.

65 I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga bijahu po obrazima.

66 I kad beše Petar dole na dvoru, dođe jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,

67 I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.

68 A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izađe napolje pred dvor: i petao zapeva.

69 I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.

70 A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.

71 A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.

72 I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati.

← Jevanðelje po Marku 13   Jevanðelje po Marku 15 →
Studovat vnitřní smysl

Komentář k této kapitole:

Příběhy:

Vysvětlení nebo odkazy ze Swedenborgových prací:

Arcana Coelestia 1787, 2187, 2343, 2788, 2798, 2813, 2819 ...

Apocalypse Revealed 24, 289, 336, 379, 493, 520, 642 ...

The Lord 11, 12, 14, 19, 27

Sacred Scripture 49

True Christianity 262

Novi Jerusalim i Njegovo Nebesko Ucenje 122

Ukázat odkazy z nepublikovaných děl Swedenborga




Přeložit:
Sdílet: