1
A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;
2
Ali nađoše kamen odvaljen od groba.
3
I ušavši ne nađoše telo Gospoda Isusa.
4
I kad se one čuđahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;
5
A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga među mrtvima?
6
Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,
7
Govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.
8
I opomenuše se reči Njegovih.
9
I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.
10
A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.
11
I njima se učiniše njihove reči kao laž, i ne verovaše im.
12
A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vide same haljine gde leže, i otide čudeći se u sebi šta bi.
13
I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.
14
A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima.
15
I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima.
16
A oči im se držahu da Ga ne poznaše.
17
A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli?
18
A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana?
19
I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom;
20
Kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?
21
A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.
22
A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,
23
I ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ.
24
I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.
25
I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!
26
Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju?
27
I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.
28
I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide.
29
I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći.
30
I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.
31
Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.
32
I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?
33
I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,
34
Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.
35
I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.
36
A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: Mir vam.
37
A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.
38
I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?
39
Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.
40
I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.
41
A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo?
42
A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću.
43
I uzevši izjede pred njima.
44
I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.
45
Tada im otvori um da razumeju pismo.
46
I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan;
47
I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima.
48
A vi ste svedoci ovome.
49
I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine.
50
I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.
51
I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.
52
I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.
53
I behu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.
