Jevanðelje po Luki 23

Serbian (Daničić, Karadžić)

Studovat vnitřní smysl

← Jevanðelje po Luki 22   Jevanðelje po Luki 24 →

1 I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.

2 I počeše Ga tužiti govoreći: Ovog nađosmo da otpađuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car.

3 A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.

4 A Pilat reče glavarima svešteničkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.

5 A oni navaljivahu govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.

6 A Pilat čuvši za Galileju zapita: Zar je on Galilejac?

7 I razumevši da je iz područja Irodovog posla Ga Irodu, koji takođe beše u Jerusalimu onih dana.

8 A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da će videti od Njega kakvo čudo.

9 I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.

10 A glavari sveštenički i književnici stajahu, i jednako tužahu Ga.

11 A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu se, obuče Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.

12 I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod među sobom; jer pre behu u zavadi.

13 A Pilat sazvavši glavare svešteničke i knezove i narod

14 Reče im: Dovedoste mi ovog čoveka kao koji narod otpađuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom čoveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;

15 A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt.

16 Dakle, da ga izbijem pa da pustim.

17 A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.

18 Ali narod sav povika govoreći: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu;

19 Koji beše bačen u tamnicu za nekakvu bunu učinjenu u gradu i za krv.

20 A Pilat opet reče da bi on hteo pustiti Isusa.

21 A oni vikahu govoreći: Raspni ga, raspni.

22 A on im treći put reče: Kakvo je dakle on zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.

23 A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkih.

24 I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.

25 I pusti onog što iskahu, koji beše bačen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.

26 I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji iđaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.

27 A za Njim iđaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.

28 A Isus obazrevši se na njih reče: Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom.

29 Jer gle, idu dani u koje će se reći: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.

30 Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.

31 Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta će biti od suvog?

32 Vođahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.

33 I kad dođoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.

34 A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.

35 I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.

36 A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,

37 I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.

38 A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.

39 A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.

40 A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako?

41 I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.

42 I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje.

43 I reče mu Isus: Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju.

44 A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.

45 I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.

46 I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.

47 A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.

48 I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijući se u prsi svoje.

49 A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.

50 I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan,

51 (On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstvo Božije,

52 On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.

53 I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.

54 I dan beše petak, i subota osvitaše.

55 A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.

56 Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.

← Jevanðelje po Luki 22   Jevanðelje po Luki 24 →
Studovat vnitřní smysl

Komentář k této kapitole:

Příběhy:

Vysvětlení nebo odkazy ze Swedenborgových prací:

Arcana Coelestia 1839, 2576, 2788, 3008, 4299, 4772, 4783 ...

Apocalypse Revealed 339, 553, 664, 880

Brief Exposition of Doctrine 100

The Lord 12, 42, 64

Poslednji Sud 19

True Christianity 539

Novi Jerusalim i Njegovo Nebesko Ucenje 228

Ukázat odkazy z nepublikovaných děl Swedenborga




Přeložit:
Sdílet: