Jevanðelje po Jovanu 19

Serbian (Daničić, Karadžić)

Studovat vnitřní smysl

← Jevanðelje po Jovanu 18   Jevanðelje po Jovanu 20 →

1 Tada, dakle, Pilat uze Isusa i šiba Ga.

2 I vojnici spletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i obukoše Mu skerletnu haljinu,

3 I govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po obrazima.

4 Onda Pilat iziđe opet napolje, i reče im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.

5 A Isus izađe napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I reče im Pilat; evo čoveka!

6 A kad Ga videše glavari sveštenički i momci, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni. Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice.

7 Odgovoriše mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer načini sebe sinom Božijim.

8 Kad, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma.

9 I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora.

10 A Pilat Mu reče: Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?

11 Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veći greh koji me predade tebi.

12 Od tada gledaše Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreći: Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru.

13 Pilat, dakle, čuvši ovu reč izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata.

14 A beše petak uoči pashe oko šestog sahata; i Pilat reče Jevrejima: Evo, car vaš.

15 A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: Zar cara vašeg da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenički: Mi nemamo cara osim ćesara.

16 Tada im Ga dakle predade da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše.

17 I noseći krst svoj iziđe na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota.

18 Onde Ga razapeše, i s Njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi.

19 Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i beše napisano: Isus Nazarećanin, car judejski.

20 I onaj natpis čitaše mnogi od Jevreja; jer mesto beše blizu grada gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, grčki, latinski.

21 A jevrejski glavari sveštenički govorahu Pilatu: Ne piši: Car judejski, nego da sam reče: Ja sam car judejski.

22 Pilat odgovori: Šta pisah pisah.

23 A vojnici kad razapeše Isusa uzeše Njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna.

24 Onda rekoše među sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome će dopasti. Da se zbude pismo koje govori: Razdeliše haljine moje među sobom, a za dolamu moju baciše kocke. Vojnici, dakle, tako učiniše.

25 A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.

26 A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina!

27 Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.

28 Potom, znajući Isus da se većsve svrši, da se zbude pismo reče: Žedan sam.

29 Onde stajaše sud pun octa; i oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima Njegovim.

30 A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh.

31 A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.

32 Onda dođoše vojnici, i prvom dakle prebiše noge, i drugom raspetome s Njim.

33 A došavši na Isusa, kad Ga videše da je većumro, ne prebiše Mu noge;

34 Nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.

35 I onaj što vide posvedoči, i svedočanstvo je Njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete.

36 Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost Njegova da se ne prelomi.

37 I opet drugo pismo govori: Pogledaće Onog koga probodoše.

38 A potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dođe i uze telo Isusovo.

39 A dođe i Nikodim, koji pre dolazi Isusu noću, i donese pomešane smirne i aloja oko sto litara.

40 I uzeše telo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima, kao što je običaj u Jevreja da ukopavaju.

41 A beše blizu onog mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut.

42 Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer beše blizu grob, metnuše Isusa.

← Jevanðelje po Jovanu 18   Jevanðelje po Jovanu 20 →
Studovat vnitřní smysl

Komentář k této kapitole:

Příběhy:

Vysvětlení nebo odkazy ze Swedenborgových prací:

Arcana Coelestia 2649, 4677, 9093, 9127, 9144, 9163, 9262 ...

Apocalypse Revealed 26, 45, 166

Bracna Ljubav 119

The Lord 9, 11, 12, 16, 35

True Christianity 102, 262

Novi Jerusalim i Njegovo Nebesko Ucenje 122

Ukázat odkazy z nepublikovaných děl Swedenborga




Přeložit:
Sdílet: