Jevanðelje po Jovanu 18

Serbian (Daničić, Karadžić)

Studovat vnitřní smysl

← Jevanðelje po Jovanu 17   Jevanðelje po Jovanu 19 →

1 I rekavši ovo Isus iziđe s učenicima svojim preko potoka Kedrona gde beše vrt, u koji uđe On i učenici Njegovi.

2 A Juda, izdajnik Njegov, znaše ono mesto; jer se Isus često skupljaše onde s učenicima svojim.

3 Onda Juda uze četu i od glavara svešteničkih i fariseja momke, i dođe onamo s fenjerima i sa svećama i s oružjem.

4 A Isus znajući sve što će biti od Njega iziđe i reče im: Koga tražite?

5 Odgovoriše Mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda koji Ga izdavaše.

6 A kad im reče: Ja sam; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju.

7 Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina.

8 Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, ostavite ove nek idu.

9 Da se izvrši reč što reče: Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao.

10 A Simon Petar imaše nož, pa ga izvadi i udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho. A sluzi beše ime Malho.

11 Onda reče Isus Petru: Zadeni nož u nožnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?

12 A četa i vojvoda i momci jevrejski uhvatiše Isusa i svezaše Ga,

13 I odvedoše Ga najpre Ani, jer beše tast Kajafi, koji beše poglavar sveštenički one godine.

14 A Kajafa beše onaj što dade savet Judejcima da je bolje da umre jedan čovek nego narod da propadne.

15 Za Isusom, pak, iđaše Simon Petar i drugi učenik; a učenik onaj beše poznat kod poglavara svešteničkog, i uđe s Isusom u dvor poglavara svešteničkog;

16 A Petar stajaše napolju kod vrata. Onda iziđe onaj učenik što beše poznat kod poglavara svešteničkog i reče vratarici te uvede Petra.

17 Onda reče sluškinja vratarica Petru: Da nisi i ti učenik ovog čoveka? On reče: Nisam.

18 A sluge i momci behu naložili oganj i stajahu te se grejahu, jer beše zima; a i Petar stajaše s njima i grejaše se.

19 Poglavar, pak, sveštenički zapita Isusa za učenike Njegove i za Njegovu nauku.

20 Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu, ja svagda učih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne govorih.

21 Što pitaš mene? Pitaj one koji su slušali šta sam im govorio: evo ovi znaju šta sam ja govorio.

22 A kad On ovo reče, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i reče: Zar tako odgovaraš poglavaru svešteničkom?

23 Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?

24 I Ana posla Ga svezanog Kajafi, poglavaru svešteničkom.

25 A Simon Petar stajaše i grejaše se. Onda mu rekoše: Da nisi i ti od učenika njegovih? A on se odreče i reče: Nisam.

26 Reče jedan od slugu poglavara svešteničkog koji beše rođak onome što mu Petar odseče uho: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim?

27 Onda se Petar opet odreče; i odmah petao zapeva.

28 A Isusa povedoše od Kajafe u sudnicu. Ali beše jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu.

29 Onda Pilat izađe k njima napolje i reče: Kakvu krivicu iznosite na ovog čoveka?

30 Odgovoriše mu i rekoše: Kad on ne bi bio zločinac ne bismo ga predali tebi.

31 A Pilat im reče: Uzmite ga vi i po zakonu svom sudite mu. A Jevreji mu rekoše: Mi ne smemo nikoga pogubiti.

32 Da se zbude reč Isusova koju reče kazujući kakvom će smrti umreti.

33 Onda uđe Pilat opet u sudnicu, i dozva Isusa, i reče Mu: Ti si car judejski?

34 Isus mu odgovori: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše za mene?

35 Pilat odgovori: Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveštenički predaše te meni; šta si učinio?

36 Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.

37 Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.

38 Reče Mu Pilat: Šta je istina? I ovo rekavši iziđe opet k Jevrejima, i reče im: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.

39 A u vas je običaj da vam jednog pustim na pashu, hoćete li, dakle, da vam pustim cara judejskog?

40 Onda svi povikaše opet govoreći: Ne ovog, nego Varavu. A Varava beše hajduk.

← Jevanðelje po Jovanu 17   Jevanðelje po Jovanu 19 →
Studovat vnitřní smysl

Komentář k této kapitole:

Příběhy:

Vysvětlení nebo odkazy ze Swedenborgových prací:

Arcana Coelestia 3009, 3869, 5120, 9262, 9311, 9503, 10044 ...

Apocalypse Revealed 20, 589, 664, 672

The Lord 11

True Christianity 262

Ukázat odkazy z nepublikovaných děl Swedenborga




Přeložit:
Sdílet: