1
I Jov nastavi besedu svoju i reče:
2
Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju, i Svemogući, koji je ojadio dušu moju,
3
Dok je duša moja u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim,
4
Neće usne moje govoriti bezakonja, niti će jezik moj izricati prevare.
5
Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle dišem, neću odstupiti od svoje dobrote.
6
Držaću se pravde svoje, niti ću je ostaviti; neće me prekoriti srce moje dokle sam živ.
7
Neprijatelj moj biće kao bezbožnik, i koji ustaje na me, kao bezakonik.
8
Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi, a Bog će iščupati dušu njegovu?
9
Hoće li Bog uslišiti viku njegovu kad na nj dođe nevolja?
10
Hoće li se Svemogućem radovati? Hoće li prizivati Boga u svako vreme?
11
Učim vas ruci Božjoj, i kako je u Svemogućeg ne tajim.
12
Eto, vi sve vidite, zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?
13
To je deo čoveku bezbožnom od Boga, i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemogućeg.
14
Ako mu se množe sinovi, množe se za mač, i natražje njegovo neće se nasititi hleba.
15
Koji ostanu iza njega, na smrti će biti pogrebeni, i udovice njihove neće plakati.
16
Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata,
17
Šta nabavi, obući će pravednik, i srebro će deliti bezazleni.
18
Gradi sebi kuću kao moljac, i kao kolibu koju načini čuvar.
19
Bogat će umreti, a neće biti pribran; otvoriće oči a ničega neće biti.
20
Stignuće ga strahote kao vode; noću će ga odneti oluja.
21
Uzeće ga vetar istočni, i otići će; vihor će ga odneti s mesta njegovog.
22
To će Bog pustiti na nj, i neće ga žaliti; on će jednako bežati od ruke Njegove.
23
Drugi će pljeskati rukama za njim, i zviždaće za njim s mesta njegovog.
