Jov 17

Studie

           |

1 Duh se moj kvari, dana mojih nestaje; grobovi su moji.

2 Kod mene su rugači, i oko moje provodi noći u jadu koji mi zadaju.

3 Daj mi ko će jamčiti kod Tebe; ko je taj koji će se rukovati sa mnom?

4 Jer si od njihovog srca sakrio razum; zato ih nećeš uzvisiti.

5 Ko laska prijateljima, njegovim će sinovima oči posahnuti.

6 Učinio je od mene priču narodima, i postao sam bubnjanje među njima.

7 Potamnelo je oko moje od jada, i svi udi moji postaše kao sen.

8 Začudiće se tome pravi, i bezazleni će ustati na licemere.

9 Ali će se pravednik držati svog puta, i ko je čistih ruku većma će ojačati.

10 A vi vratite se svikoliki i hodite; neću naći mudra među vama.

11 Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se, što imah u srcu.

12 Od noći načiniše dan, i svetlost je blizu mraka.

13 Da bih se nadao, grob će mi biti kuća; u tami ću prostreti postelju sebi.

14 Grobu vičem: Ti si otac moj; crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja.

15 I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko će videti?

16 U grob će sići, počinuće sa mnom u grobu.