1
I reče Gospod Noju: Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom ovog veka.
2
Uzmi sa sobom od svih životinja čistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od životinja nečistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu,
3
Takođe i od ptica nebeskih po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se sačuva seme na zemlji.
4
Jer ću do sedam dana pustiti dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći, i istrebiću sa zemlje svako telo živo, koje sam stvorio.
5
I Noje učini sve što mu zapovedi Gospod.
6
A beše Noju šest stotina godina kad dođe potop na zemlju.
7
I uđe Noje u kovčeg i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim radi potopa.
8
Od životinja čistih i od životinja nečistih i od ptica i od svega što se miče po zemlji,
9
Uđe k Noju u kovčeg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju.
10
A u sedmi dan dođe potop na zemlju.
11
Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugog meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske;
12
I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći.
13
Taj dan uđe u kovčeg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i žena Nojeva i tri žene sinova njegovih s njima;
14
Oni, i svakojake zveri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i šta se god miče po zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i šta god leti i ima krila,
15
Dođe k Noju u kovčeg po dvoje od svakog tela, u kome ima živa duša,
16
Muško i žensko od svakog tela uđoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim.
17
I bi potop na zemlji za četrdeset dana; i voda dođe i uze kovčeg, i podiže ga od zemlje.
18
I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovčeg stade ploviti vodom.
19
I navaljivaše voda sve većma po zemlji, i pokri sva najviša brda što su pod celim nebom.
20
Petnaest lakata dođe voda iznad brda, pošto ih pokri.
21
Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi.
22
Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što beše na suvom, pomre.
23
I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i šta god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i šta s njim beše u kovčegu.
)