Dela apostolska 2

Serbian (Daničić, Karadžić)

Studovat vnitřní smysl

← Dela apostolska 1   Dela apostolska 3 →

1 I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.

2 I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde seđahu;

3 I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.

4 I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.

5 A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.

6 A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.

7 I divljahu se i čuđahu se govoreći jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?

8 Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?

9 Parćani, i Miđani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,

10 I iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,

11 Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore našim jezicima veličine Božje.

12 I divljahu se svi i ne mogahu se načuditi govoreći jedan drugom: Šta će dakle ovo biti?

13 A drugi podsmevajući se govorahu: Nakitili su se vina.

14 A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje.

15 Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;

16 Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:

17 I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha svog na svako telo, i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće utvare i starci vaši sniće snove;

18 Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreći će.

19 I daću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.

20 Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i slavni dan Gospodnji.

21 I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.

22 Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate,

23 Ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;

24 Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.

25 Jer David govori za Njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem;

26 Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadi;

27 Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje.

28 Pokazao si mi puteve života: napunićeš me veselja s licem svojim.

29 Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovog dana.

30 Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,

31 Predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.

32 Ovog Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci.

33 Desnicom dakle Božjom podiže se, i obećanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i čujete.

34 Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane,

35 Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

36 Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.

37 A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?

38 A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;

39 Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.

40 I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.

41 Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.

42 I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.

43 I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.

44 A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.

45 I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.

46 I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,

47 Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.

← Dela apostolska 1   Dela apostolska 3 →
Studovat vnitřní smysl

Komentář k této kapitole:

Příběhy:

Vysvětlení nebo odkazy ze Swedenborgových prací:

Arcana Coelestia 728, 7520, 9228

Apocalypse Revealed 788

True Christianity 146

Ukázat odkazy z nepublikovaných děl Swedenborga



Přeložit:
Sdílet: