1. Samuelova 10

¹ Tada Samuilo uze uljanicu, i izli mu ulje na glavu, pa ga poljubi, i reče mu: Eto, nije li te pomazao Gospod nad nasledstvom svojim da mu budeš vođ?

² Kad otideš danas od mene, naći ćeš dva čoveka kod groba Rahiljinog u kraju Venijaminovom u Selsi, koji će ti reći: Našle su se magarice, koje si pošao da tražiš, i evo otac tvoj ne mareći za magarice zabrinuo se za vas govoreći: Šta ću činiti poradi sina svog?

³ I otišavši odande dalje kad dođeš u ravnicu tavorsku, srešće te onde tri čoveka idući k Bogu u Vetilj, noseći jedan tri jareta, a drugi noseći tri hleba, a treći noseći mešinu vina.

⁴ Pa će te upitati za zdravlje, i daće ti dva hleba, koje primi iz ruku njihovih.

⁵ Potom ćeš doći na hum Božji, gde je straža filistejska, i kad uđeš u grad, srešće te gomila proroka silazeći s gore, a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle; i oni će prorokovati.

⁶ I sići će na te duh Gospodnji, te ćeš prorokovati s njima, i postaćeš drugi čovek.

⁷ I kad ti dođu ti znaci, čini šta ti dođe na ruku, jer je Bog s tobom.

⁸ Potom ćeš otići pre mene u Galgal, i gle, ja ću doći k tebi da prinesem žrtve paljenice i da prinesem žrtve zahvalne. Sedam dana čekaj dokle dođem k tebi i kažem ti šta ćeš činiti.

⁹ I kad se okrete da ide od Samuila, Bog mu dade drugo srce; i svi se oni znaci zbiše onaj dan.

¹⁰ I kad dođoše na hum, gle, srete ga gomila proroka, i dođe na nj duh Božji, i prorokova među njima.

¹¹ I kad ga videše, svi koji ga poznavahu od pre gde prorokuje s prorocima, rekoše jedan drugom: Šta to bi od sina Kisovog? Eda li je i Saul među prorocima?

¹² A jedan odande odgovori i reče: Ko li im je otac? Otuda posta priča: Eda li je i Saul među prorocima?

¹³ I prestavši prorokovati dođe na goru.

¹⁴ A stric Saulov reče njemu i momku njegovom: Kuda ste išli? A on odgovori: Da tražimo magarice; i kad videsmo da ih nigde nema, otidosmo k Samuilu.

¹⁵ A Stric Saulov reče: Kaži mi šta vam je rekao Samuilo?

¹⁶ A Saul reče stricu svom: Kazao nam je da su se našle magarice. Ali mu ne reče za carstvo što mu je kazao Samuilo.

¹⁷ A Samuilo sazva narod u Mispu ka Gospodu.

¹⁸ I reče sinovima Izrailjevim: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja izvedoh Izrailja iz Misira, i izbavih vas iz ruku misirskih i iz ruku svih carstava koja vas mučahu.

¹⁹ A vi danas odbaciste Boga svog, koji vas sam izbavlja od svih zala vaših i nevolja vaših, i rekoste mu: Postavi cara nad nama. Sada dakle stanite pred Gospodom po plemenima svojim i po hiljadama svojim.

²⁰ I privede Samuilo sva plemena Izrailjeva, i pade na pleme Venijaminovo.

²¹ Potom privede pleme Venijaminovo po porodicama njegovim, i pade na porodicu Matrijevu; potom pade na Saula, sina Kisovog. I tražiše ga, ali se ne nađe.

²² Tada opet upitaše Gospoda: Hoće li još doći ovamo taj čovek? A Gospod reče: Eto sakrio se za prtljagom.

²³ Tada otrčaše, i dovedoše ga odande. I stade usred naroda, i beše glavom viši od svega naroda.

²⁴ I reče Samuilo svemu narodu: Vidite li koga je izabrao Gospod da niko nije kao on u svemu narodu? I sav narod povika i reče: Da živi car!

²⁵ Tada Samuilo kaza narodu prava carska i napisa u knjigu, i metnu je pred Gospodom. Potom Samuilo raspusti narod da ide svak svojoj kući.

²⁶ I Saul takođe otide svojoj kući u Gavaju, i s njim otidoše vojnici, kojima Bog taknu srca.

²⁷ A ljudi nevaljali rekoše: Taj li će nas izbaviti? I prezirahu ga, niti mu donesoše dar. Ali se on učini kao da nije čuo.