1
Ali usta sotona na Izrailja i navrati Davida da izbroji Izrailja.
2
I reče David Joavu i knezovima narodnim: Idite, izbrojite sinove Izrailjeve od Virsaveje dori do Dana, pa mi javite da znam koliko ih ima.
3
Ali Joav reče: Neka doda Gospod narodu svom koliko ga je sada još sto puta toliko; nisu li, care gospodaru moj, svi sluge gospodaru mom? Zašto traži to gospodar moj? Zašto da bude na greh Izrailju?
4
Ali reč careva nadjača Joava. I tako otide Joav i obiđe svega Izrailja, pa se vrati u Jerusalim.
5
I dade Joav broj prepisanog naroda Davidu; i beše svega naroda Izrailjevog hiljada hiljada i sto hiljada ljudi koji mahahu mačem, a naroda Judinog četiri stotine i sedamdeset hiljada ljudi koji mahahu mačem.
6
A plemena Levijevog i Venijaminova ne izbroja s njima jer mrska beše Joavu zapovest careva.
7
A ne beše mila Bogu ta stvar; zato udari Izrailja.
8
I David reče Bogu: Sagreših veoma što to uradih; ali uzmi bezakonje sluge svog, jer veoma ludo radih.
9
A Gospod reče Gadu videocu Davidovom govoreći:
10
Idi kaži Davidu i reci: Ovako veli Gospod: Troje ti dajem, izaberi jedno da ti učinim.
11
I dođe Gad k Davidu i reče mu: Tako veli Gospod, biraj:
12
Ili glad za tri godine, ili tri meseca da bežiš od neprijatelja svojih i mač neprijatelja tvojih da te stiže, ili tri dana mač Gospodnji i pomor da bude u zemlji i anđeo Gospodnji da ubija po svim krajevima Izrailjevim. Sada dakle gledaj šta ću odgovoriti onom koji me je poslao.
13
A David reče Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke, jer je veoma velika milost Njegova; a ljudima da ne zapadnem u ruke.
14
I tako pusti Gospod pomor na Izrailja, te pade Izrailja sedamdeset hiljada ljudi.
15
I posla Gospod anđela u Jerusalim da ga ubija; i kad ubijaše, pogleda Gospod i sažali mu se sa zla; i reče anđelu koji ubijaše: Dosta, spusti ruku svoju. A anđeo Gospodnji stajaše kod gumna Ornana Jevusejina,
16
A David podiže oči svoje i vide anđela Gospodnjeg gde stoji između zemlje i neba, a u ruci mu go mač, kojim beše zamahnuo na Jerusalim; i pade David i starešine ničice, obučeni u kostret.
17
I reče David Bogu: Nisam li ja zapovedio da se izbroji narod? Ja sam dakle zgrešio i zlo učinio; a te ovce šta su učinile? Gospode Bože moj, neka se ruka Tvoja obrati na me i na dom oca mog; ali ne na taj narod da ga potre.
18
Tada anđeo Gospodnji reče Gadu da kaže Davidu da iziđe gore i načini oltar Gospodu na gumnu Ornana Jevusejina.
19
I iziđe David po reči Gadovoj, koju mu reče u ime Gospodnje.
20
A Ornan okrenuvši se ugleda anđela, i sakri se sa četiri sina svoja, jer Ornan vršaše pšenicu.
21
U tom dođe David do Ornana; i pogledavši Ornan kad vide Davida iziđe iz gumna i pokloni se Davidu licem do zemlje.
22
Tada reče David Ornanu: Daj mi to gumno da načinim na njemu oltar Gospodu; za novce koliko vredi daj mi ga, da bi prestao pomor u narodu.
23
A Ornan reče Davidu: Uzmi i neka čini gospodar moj car šta mu je drago; evo dajem i volove za žrtve paljenice, i kola za drva, i pšenicu za dar; sve to dajem.
24
A car David reče Ornanu: Ne, nego ću kupiti za novce šta vredi, jer neću da prinesem Gospodu šta je tvoje ni da prinesem žrtvu paljenicu poklonjenu.
25
I dade David Ornanu za ono mesto na meru šest stotina sikala zlata.
26
I onde načini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i prizva Gospoda, i usliši ga spustivši oganj s neba na oltar žrtve paljenice.
27
I zapovedi Gospod anđelu, te vrati mač svoj u korice.
28
U ono vreme videvši David da ga Gospod usliši na gumnu Ornana Jevusejina, prinošaše žrtve onde.
29
A šator Gospodnji, koji načini Mojsije u pustinji, i oltar za žrtve paljenice beše u to vreme na visini u Gavaonu.
30
I David ne može ići k njemu da traži Boga, jer se uplaši od mača anđela Gospodnjeg.
